Novo na sajtu 2015.

Ova stranica omogućava vam da prema datumima koji su upisani vodite svoju evidenciju da li ste i kada videli NAJNOVIJE MATERIJALE na sajtu. Dovoljno je da kliknete na jedan od naziva označen plavom bojom i ta stranica će se otvoriti. Ostaje mogućnost pretraživanja sajta na uobičajen način.

23. decembar 2015.	„Srpska emigracija u Americi“ ~ SUDBINE Ova dokumentarna radio emisija ima zanimljivu istoriju. Trebalo je da prođe nekoliko godina pa da se sakupe svi ovi zanimljivi iskazi do kojih sam došao svojim mikrofonom u vremenu od 1990. do 1994. godine, u raznim zemljama u kojima sam boravio različitim povodima. Pre svega zanimao me je taj prekookeanski svet i njihove sudbine jer sam pošao od toga da o tim ljudima skoro ništa ne znam. Stranica “Gosti sajta”.
17. decembar 2015.	Crveni kutić u Berlinu Ovaj simboličan naslov “Crveni kutić u Berlinu”, dao sam svojoj emisiji aludirajući na partijsku organizaciju čiji su članovi bili Cigani iz sela Suvaja kod Varvarina na radu u Berlinu. Oni osnivaju partijsku organizaciju u Nemačkoj da bi u Suvaji sagradili put 1985. godine. Odlična priča, preporučujem kao i fotografije na istoj strani sajta. Fotografije i tonski zapis Dragoslav Simić, 1985. Stranica „Moć radija“.
9. decembar 2015.	Franc Piler, Beč, 1913. ~ Nemac sa šajkačom i opancima Fotografije Franca Pilera snimio sam u selu Babe kod Kosmaja, u njegovoj kući jednog toplog letnjeg dana 1987. godine? Čika Franja je imao neobičnu istoriju. ROMAN. Ispričaću tu istoriju ukratko kao kada se piše sinopsis za film. Priču sam rekonstruisao novembra 2015. uz pomoć prijatelja Jovana Mandića koji je čika Franju upoznao u bolnici u Beogradu kada su se zajedno lečili, svako od svoje bolesti. Tonski zapis koji sam načinio sa čika Franjom u Babama, izgubljen je. Stranica “Fotografije”.
7. decembar 2015.	Petar Jović dobrovoljac u ruskoj vojci 1915. godine Školski drug Gavrila Principa, Petar Jović rodio se krajem XIX veka u Bosni, a umro je u Beogradu krajem XX veka. Živeo je preko stotinu godina. I u dubokoj starosti govorio je snažnim muškim glasom, u slikama, kao Vukovi pripovedači. Za ubistvo prestolonaslednika Ferdinanda 1914. doznao je u Gackom. Kako sam kaže, jedva je čekao da dođu po njega, da ga uhapse, jer je bilo sramota biti Srbin intelektualac, a ostati na slobodi. Uzbudljiva i napeta priča o Prvom svetskom ratu i besktvu iz austrougarske vojske u rusku vojsku. Stranica “Gosti sajta”.
21. novembar 2015.	Predrag Cune Gojković, životopis Predrag Gojković, sa nadimkom Cune, životopis, je autentična ispovest jednog od naših najboljih pevača narodne muzike. Urednik sajta Dragoslav Simić razgovarao je sa Cunetom 1995. godine. Snimak je načinjen u Desetki nekad čuvenom studiju Radio Beograda u kome su se snimale radio drame u ulici Makedonskoj 21. Taj studio i cela zgrada su prodati ili u restituciji vraćeni ? ali je zato ostao nezamenljiv snimak Cunetovog glasa. Posle Drugog svetskog rata Predrag Gojković Cune bio je prvi pevač sa Balkana koji je snimio zlatnu long plej ploču u tiražu od 1.500.000 primeraka. Priredio je bezbroj koncerata širom Jugoslavije, a nastupao je na svim kontinentima. Stranica “Knjige koje govore”. STRANICA “GOSTI SAJTA” Predrag Gojković Cune, životopis - Audio i Foto arhiv SIMIĆ
1. novembar 2015.	Konobarica Rada sa Titovom slikom iz leskovačke kafane „Kod Joce“ Ova dokumentarna radio emisija postavljena je septembra 2015. godine na sajt, a Radu sam snimio u kafani kod Joce Kostića u Leskovcu 1984. godine. Nikad više nisam bio u toj kafani niti znam šta je sa Radom. U njenoj priči nije Tito centralna ličnost. To je život ljudi iz kafane koji gosti ne poznaju, ono iza šanka. Radina otvorenost i iskrenost prema mom mikrofonu učinili su da ova emisija spada bez zadrške u goli život, a može biti i scenario za film. Autor Dragoslav Simić. Stranica "Moć radija".
29. oktobar 2015.	Slobodan Lazić ~ Nikada isto ponovo Jedan od deset najboljih studenata psihologije u generaciji /1965./ na Beogradskom univerzitetu, govori uživo u dokumentarnoj radio emsiji Dragoslava Simića o studentskim protestima 1968. u kojima je učestvovao. Tekst je naslovljen: “Sa geštetnerom preko simsa u demonstracije”. Beleška urednika: “... Ali jednu stvar zaista nisam znao. To je njegova strast za fotografisanjem. Došao je Lazić na brzinu 22. oktobra 2015. u kafanu “Zora” u kojoj sam sedeo i doneo mi neobičnu pozivnicu: “Never the same again”. Citirao je velikog Galilea koji je 9. oktobra 1604. godine kada je gledao nebo teleskopom, uzvikunuo: Nikada isto ponovo. “Biće to naziv moje izložbe. Dođi sutra u CEP” ~ rekao je Lazić i otišao. Stranica “Gosti sajta”.
27. oktobar 2015.	Svetlana Velmar Janković ~ roman Bezdno 1995. godina. Na dodeli NINOVE nagrade govorila je Svetlana Velmar Janković. Ovaj tonski zapis načinio je Dragoslav Simić. Stranica: “Volite li kratke priče”.
26. oktobar 2015.	Olimpijsko Sarajevo 1984. Ratno Sarajevo 1994. Prema izveštajima reportera Marka Markovića i Jove Jovanovića 1984. i prema izveštajima agencija 1994. Autor ove neverovatno uzbudljive i potresne emisije za savremenike tih zbivanja je Dragoslav Simić. Uporednim montiranjem radosti koje je donela olimpijada sa tragedijom građanskog rata i bombardovanjem olimpijskog Sarajeva, dobija se slika beznađa u kome su se našli ne samo Sarajlije nego narodi BIH kao građani republike nekadašnje Jugoslavije. Stranica “Gosti sajta”.
24. oktobar 2015.	Petar Miloradović: dva eseja o pesniku Franu Alfireviću “O moru i drugom” i “More, ostrvo, pesnik” “Poezija je događaj, razumeo sam jednom, a onda i više puta. Tajanstveno povezivanje koje nas, ponekad, preplavi ili koje nas iznenadi svojom neobičnošću. Prema osećanju koje ne možemo objasniti, ali koje nas vodi i opredeljuje za nešto. Onda kada se najmanje nadamo ili želimo, u onom trenutku, koji samo izuzetno prepoznajemo....” Više na stranici “Promocije”
19. oktobar 2015.	Ranko Jakovljević: „Između redova ~ Kladovo i okolina u književnim delima“ Iz predgovora Ranka jakovljevića: Područje današnjeg srpskog Kladova, zbog izuzetno značajne pozicije kontrolnog punkta za najosetljiviji deo dunavskog plovnog puta, stolećima je predmet posebnog interesovanja država kojima je širenje ili jačanje granica vlasti uslovljeno prisustvom na ovom tlu. Snažno svedočanstvo pohranjeno je u natpisu na ovdašnjoj antičkoj građevini : "Imperatori cezari Gaj Valerije Aurelije Dioklecijan i Marko Aurelije Valerije Maksimijan odani bogovima i nepobedivi avgusti srećne ruke Flavije Valerije Konstancije i Galerije Valerije Maksimijan cenjeni cezari i veliki pobednici nad Germanima i Sarmatima podigoše tvrđavu kao večitu zaštitu države u budućnosti". * Više na stranici „Da li ste pročitali ove knjige“.
8. oktobar 2015.	Raško Dimitrijević, Životopis iz ulice Lole Ribara (1898. - 1988.) Profesor Opšte književnosti na filološkom fakultetu u Beogradu, legendarni besednik. Studenti su bili opsednuti magičnom moći govora profesora Dimitrijevića. Doći na njegova predavanja bio je praznik za slušaoce. Na stranici “Gosti sajta” možete ćuti Raška uživo. Tonske zapise snimio Dragoslav Simić.
21. septembar 2015.	Matija Bećković, „Ćeraćemo se još“ i Beseda na Cetinju „Ćeraćemo se još“ je zbirka pesama koju je Bećković predstavio u Narodnoj biblioteci Srbije 1996. godine, a Besedu na Cetinju izgovorio je prilikom dodele Njegoševe nagrade na Cetinju 1998. godine. Vrednost ovih tonskih izvora je u autentičnosti snimaka glasa Matije Bećkovića. Bećkovićeva beseda na Cetinju spada u najviše domete pesnikove živo izgovorene reči. Tonske zapise oba događaja načinio je Dragoslav Simić urednik sajta. Stranica “Gosti sajta”.
10. septembar 2015.	Mokranjčevi dani 1996. Bruka u Negotinu Ljubomir Simović akademik zbog besede koju je održao na otvaranju Mokranjčevih dana 1996. proteran je iz Negotina kao neprijatelj. Dan ranije po njega su poslali službeni automobil iz Negotina u Beograd da ga doveze kao prvog gosta smotre. Te godine pripala mu je čast da besedom otvori festival. Podsećanje: vreme vlade Slobodana Miloševića, poslednja decenija XX veka. Tonski zapis sa lica mesta, urednik sajta Dragoslav Simić. Stranica “Gosti sajta”.
4. septembar 2015.	Rot i Reli, Nemac i Jevreji Piše Dragoslav Simić Odrednicu “Beograd najbolje mesto za učenje istorije” nije napisao ovaj novinar već profesor istorije Andreas Rot. “Preveli smo celu knjigu beogradske Ane Frank “To je bio samo piknik”, a sad je vreme za redakciju. Đaci Nemačkre škole u Beogradu, nisu imali nikakvo iskustvo sa prevođenjem. Oni su razumeli poruku da je reč o najgorem zločinu u istoriji Nemačke i da imamo kao Nemci poseban zadatak za budućnost da sprečimo slične zločine” ~ bili su razlozi koji su profesora Rota naveli da sa svojim đacima prevede knjigu Reli Pardo Alfandari o njenom životu za vreme okupacije u Beogradu, na nemački. Knjiga će biti distribuirana nemačkim školama u Evropi. Ceo komentar urednika sajta Dragoslava Simića pročitajte na stranici “Promocije”.
26. avgust 2015.	Ivo Josipović, politički životopis jednog predsednika Razum i tolerancija su odrednice ključne za tokove života. Kada ove humane poruke kao iskustvo antičkih filozofa nisu bile poštovane, a često nisu, dolazilo je do političkog i ratnog haosa. Istorija nas tome, ponekad bezuspešno, uči. Jedan od takvih potresa, surov i nezamisliv, bio je građanski rat u Jugoslaviji, sukob tri naroda, devedestih godina XX veka. Ivo Josipović, na ključnim pozicijama u javnom životu Hrvatske, bio je Predsednik Republike do januara 2015. godine, ostaće zapamćen kao čovek miroljubivosti i želje za dijalogom. „Gdje će profesor pobjediti na izborima. Tu treba baraba. Neki mačo tipovi, agresivci, ne fini ljudi poput vas, ~ komentarisala je ugledna zagrebačka novinarka pre kandidature Josipovića za predsednika....“ Razgovor sa Ivom Josipovićem i fotografije snimio u Zagrebu aprila 2015. urednik sajta Dragoslav Simić. Stranica “Gosti sajta”.
22. avgust 2015.	Slikar Mića Popović, životopis umetnika O ovoj emisiji: Jednog vlažnog avgustovskog dana 1996. godine, po dogovoru telefonom sa Mićom i Verom, došao sam u njihov stan na Studentskom trgu u Beogradu. Oboje slikari, nisu bili samo supružnici u formalnom smislu reči, već više od toga, kolege, drugovi i prijatelji, snažna kreativna porodična zajednica... Autor emisije Dragoslav Simić. Stranica „Gosti sajta“.
19. avgust 2015.	Slikarka Zora Petrović (1894. ~ 1962.) Sećanja slikarke Bele Pavlović o prijateljici Zori Petrović. Priču Bele Pavlović o Zori Petrović snimio Dragoslav Simić urednik sajta, 1998. godine u ateljeu Bele Pavlović u Gospodar Jovanovoj ulici u Beogradu, u lepoj sačuvanoj zgradi građenoj u drugoj polovini 19. veka. Objavljen je i prikaz Irine Subotić „NOVO ČITANjE ZORE PETROVIĆ“ Monografija dr Jasmine Čubrilo, izdanje Toru, d.o.o, Beograd 2011, 180 str. Stranica „Gosti sajta“.
12. avgust 2015.	Radio Pančevo ~ PARALELE, 12. jun 1999. PODSEĆANJE: PARALELE je bila kultna informativno politička emisija Radio Pančeva. Ovu misiju koja je bila na programu Radio Pančeva 12. juna 1999. godine je snimio sa radija u svom stanu u Beogradu i sačuvao novinar Dragoslav Simić. Urednik sajta je ovu emisiju pronašao u svojoj dokumentaciji tek jula 2015. To je razlog što se emisija nije ranije našla na sajtu. Predmet emisije: KOSOVO posle povlačenja vojske SRJ. Sadržaj prema izveštajima agencija. Dokument od izuzetnog značaja. Stranica “Moć radija”.
27. jul 2015.	Vuci i ovce u Drenovi pod Bukovikom Ova emisija nastala je u vreme kada o sajber prostoru i Internetu nije bilo ni pomena. Ali realno, bilo je vukova, postojalo je selo Drenova pod Bukovikom u prijepoljskom kraju u obliku koji pamte samo starosedeoci. U tom selu je emisija snimljena po varljivom sećanju autora emisije Dragoslava Simića, oko 1985. godine. Pomenimo na ovom mestu imena ljudi čije glasove čujete, a koji su svojim iskazima doprineli da ova emisija udje u red onih emisija koje svojom životnošću i istinom, vraćaju ugled dokumentarnom radiju. Govore:Sretko Romandić, Milan Pušica, Romandić Jovan, Velimir Dućić,Veliša Romandić, Dukić Miran, Borka i Jelena Romandić. Vukovi su ojadili stada Romandića, a ostali seljani solidarno su pomogli da se nastala šteta nadoknadi. /Zapisano 28. jula 2015. godine i da ponovim godinu kada je emisija snimljena, “oko 1985.”/ Stranica “Moć radija”.
17. jul 2015.	Priča o Nikoletini Bursaću, RADIO KRITIKA Dragoslav Simić prepustio je mikrofon Tomi Kuruzoviću da govori o tome kako je "uskočio" u ulogu Nikoletine Bursaća. Bilo je to u Beogradskom dramskom pozorištu na Crvenom krstu: posle odlaska Radeta Markovića nije se više predstavljao Nikoletina Bursać i stoga se Slobodan Stojanović, umetnički direktor teatra, obratio Tomi Kuruzoviću pitanjem da li je igrao Nikoletinu, pretpostavljajući da je ovaj tu ulogu mogao igrati u Sarajevu... VIŠE /RADIO KRITIKA OBJAVLJENA U POLITICI, 13 JULA 2015./ Na stranici sajta “Radio kritika”, piše dr Raško Jovanović.
11. jul 2015.	„Jugoslavija bez Jugoslovena“ Ovu priču Branka Ćopića, čita i komentariše Ćopićev glumac Toma Kuruzović. Životopis glumca. Sećanja na Branka Ćopića. Novi, malo poznati detalji. Snimak ovog razgovora kao i fotografije načinio uradnik sajta Dragoslav Simić u Kuruzovićevom stanu na Novom Beogradu, juna 2015. godine. Ostale fotografije su iz ličnog arhiva Tome Kuruzovića. Ovaj glumac zaista ima šta da ispriča. U Ćopićevim komadima igrao je dvedesetak uloga i bio sa njim u svakodnevnom kontaktu do Ćopićeve smrti. Po mišljenju urednika sajta, Kuruzović spada u autentične svedoke života velikog pisca Branka Ćopića. Stranica “Gosti sajta”.
6. jul 2015.	Živica Tucić Publicista i verski analitičar postao je neprikosnoveni tumač događanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i u celom hrišćanskom svetu. Vest da je Živica Tucić preminuo krajem juna 2015. godine, podstakla me je da pronađem i postavim na sajt i ovaj skoro izgubljen najnoviji tonski zapis, dokumentarnu radio emisiju koju sam snimio sa Živicom Tucićem 9. avgusta 2007. pod naslovom Srbi između pravoverja i krivoverja. Vidi stranicu “Gosti sajta”.
25. jun 2015.	Toma Kuruzović glumac, večiti „Nikoletina Bursać“ Životopis glumca. Sećanja na Branka Ćopića. Novi, malo poznati detalji. Snimak ovog razgovora kao i fotografije načinio uradnik sajta Dragoslav Simić u Kuruzovićevom stanu na Novom Beogradu, juna 2015. godine. Utisak: drag, prijatan i gostoljubiv čovek koji kao da je na početku karijere. Ima šta da ispriča. Stranica “Gosti sajta”.
21. jun 2015.	Miladin Mitrović životopis Miladin Mitrović đak ~ pešak nekad; kasnije, vodeći organizator šahovskih turnira u Jugoslaviji i Srbiji. Životopis. Biblioteka, lične fotografije Svetozara Gligorića, njegova priznanja sa turnira na kojima je učestvovao, deo su velikog legata koji je Gligorić poklonio šahistima, a nalaze se u pančebačkom šah klubu koji nosi njegovo ime. Sve ovo zahvaljujući ličnom prijateljstvu koje je vezivalao velemajstora Svetozara Gligorića i Miladina Mitrovića. Stranica “Gosti sajta”.
12. jun 2015.	Ilija Bašičević Bosilj slikar Životopis jedne porodice. O seljaku slikaru Iliji Bašičeviću Bosilju govori njegov sin dr Vojin Bašićević. U svom stanu u Novom Sadu 2005. godine, dr Bašičević je u 16 nastavaka ispričao sagu o Bosilju uredniku sajta Dragoslavu Simiću. Za života Bosilj je izlagan širom Zapadne Evrope (Amsterdam, Minhen, Milano, Dortmund, Bazel, Cirih, Pariz, Rim, Đenova), u Japanu (Tokio, Osaka), i Južnoj Americi (Mexico City). Sve te države su otkupljivale njegova dela za svoje zbirke i tako da danas veliki broj Ilijinih slika ima po svetu. Stranica “Gosti sajta”.
8. jun 2015.	Željko Marković novinar ~ “Kontinent Srem” Željko Marković (Vrdnik, 1960), novinar, publicista i književnik, dugogodišnji reporter lista Dnevnik (Novi Sad) i saradnik brojnih medijskih kuća u bivšoj Jugoslaviji. Veliki putnik, strasni istraživač i eksperimentator u žanru kraljice novinarstva novinske reportaže ili priče, najtežeg i najlepšeg novinarskog izraza, potpisao je tokom više od tri decenije pretežno terenskog novinarskog staža u zemlji i inostranstvu hiljade priloga iz takoreći svih sfera života... Važan deo njegovog rada je “KONTINENT SREM”. Govori u dve emisije koje je pripremio urednik sajta Dragoslav Simić. Više na stranici “Gosti sajta”.
1. jun 2015.	Miroslav Aleksandrić “Istorija fotografije je moja tema, odnosno polje interesovanja pa sam o tome napisao i knjigu "Fotografi i fotografski ateljei u Srbiji 1860. - 1918.", a trenutno pišem drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje iste knjige.” Deo odgovora Miroslava Aleksandrića na pitanje urednika sajta Dragoslava Simića kako je nastala jedna stara fotografija na linku: Porodica Leke Jovanovića, abadžije iz Smederevske Palanke. TEMA : Fotografija, stranica Vaša pisma
18. maj 2015.	T I T O u sećanjima Budimira Lončara, Zagreb, 2015. Budimir Lončar, poslednji ministar inostranih poslova SFRJ /91/. Urednik sajta Dragoslav Simić, snimio je u Zagrebu aprila 2015. godine Budimira Lončara. Rečenice iz intervjua: “Tito je na sve nas djelovao kao mitska ličnost. Nešto što je vanzemaljsko po svojoj moći, po svojoj snazi, po svom duhu. Iz tog kulta koji se razvio, zračio je zanos. Više od zanosa, trans. Mi smo povremeno živjeli u transu. Bilo je tu nešto religijsko bar za mene u tom vremenu.”.... Stranica “Gosti sajta”.
7. maj 2015.	PREUZMITE SVOJU POZIVNICU ZA PREDSTAVLJANJE KNJIGE TO JE BIO SAMO PIKNIK U GALERIJI FRESAKA, 15. MAJ 2015. GODINE
6. maj 2015.	Profesorka Zorica Tomić, životopis, snimljeno 2008. Sociolog kulture, publicista i kolumnista u brojnim novinama i časopisima. Pripremajući plan za seriju „Autobiografije uživo“ 2008. godine, zamolio sam profesorku Zoricu Tomić da učestvuje u ovoj radio emisiji. Iz te serije emisija trebalo je da nastane knjiga i CD. Ali kako to obično biva, ne bude sve onako kako je zamišljeno. Pokretanje ovog sajta kao ličnog projekta Dragoslava Simića urednika sajta, “elektronsko pamćenje”, omogućilo je da učesnici serije progovore na pravi način. Zorica Tomić je svoj tekst izgovorila na radiju uživo u okviru dokumentarnog programa „Govori da bih te video“. Stranica „Gosti sajta“.
5. maj 2015.	Novo pismo Šanji Kelemena iz Čilea Stranica “Vaša pisma”
23. april 2015.	Reli Alfandari Pardo. Radio emisija: Javlja se Reli Alfandari Pardo iz Tel Aviva skajpom u razgovoru sa novinarom Dragoslavom Simićem. U emisiji su na početku dati kraći izvodi sa predstavljanja knjige “To je bio samo piknik” u Novom Sadu. Govorile su dr Mirjana Brković, direktorka Univerzitetske biblioteke u Novom Sadu i prof. dr Vladislava Gordić Petković, šef Katedre za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
10. april 2015.	Dragoslav Simić - Reli Alfandari za nemačke škole Vest je objavljena prošlog meseca: đaci Nemačke škole u Beogradu, na inicijativu profesora istorije Andreasa Rota, prevešće na nemački jezik, za potrebe učenika nemačkih škola u Evropi, knjigu „To je bio samo piknik” Reli Alfandari Pardo (izdanje Beograd, 2014). Istovremeno je iz Jerusalima stigla informacija da je istu knjigu pod naslovom „Reli, beogradska devojčica koja je živela pod lažnim... VIŠE
6. april 2015.	Miša Brkić, životopis, snimljeno 2008. Praveći plan za seriju emisija „autobiografije uživo“ 2008. godine, zamolio sam i kolegu Mišu Brkića da učestvuje. Iz te serije radio emisija trebalo je da nastane knjiga i CD, ali je verovatno trebalo da se dogodi ovaj sajt pa da učesnici serije progovore na pravi način. Knjiga nije objavljena. Miša Brkić je svoj tekst izgovoren u emisiji koji prilažem u PDF autorizovao 2008. godine. Iz emisije O INTELEKTUALCIMA: „I dalje mislim da zadatak intelektualca u srpskom društvu treba da bude kritičko promišljanje stvarnosti i bespoštedna kritika političara i svake vlasti. I ne slažem se i ne odobravam apologiju, odnosno način na koji pojedini srpski intelektualci sebi dozvoljavaju tako blisku vezu sa vlastima i servilnost prema političkoj moći kao što to danas možemo da vidimo na raznim nivoima u Srbiji.“ Stranica “Gosti sajta”.
30. mart 2015.	Aleksandar Ajzinberg, životopis “kao za film” Aleksandar Ajzinberg, arhitekta, rođen je 13. maja 1930. godine u Beogradu. Za vreme nemačke okupacije 1941. godine, sa roditeljima je bio hapšen od strane četnika Koste Pećanca, a početkom 1942, pred deportaciju u logor na Sajmištu, sa majkom pobegao iz zatvora i krio se u Homoljskim planinama uz pomoć četnika Draže Mihailovića i meštana, sve do kraja nemačke okupacije, oktobra 1944. godine. Njegov otac je, kao Jevrejin, ubijen u gasnom kamionu između Starog Sajmišta i Jajinaca. Po završetku II Svetskog rata bio je dva puta zatvaran (1945. i 1947.) da bi nove vlasti proverile nije li bio saradnik okupatora ili narodni izdajnik. Živi u Beogradu. Stranica "Gosti sajta".
26. mart 2015.	Svetlana Ceca Bojković, glumica, na radio sceni Glumicu Cecu Bojović poznajem dugo godina još iz Ateljea 212 gde sam rado odlazio u bife iza službenog ulaza u pozorište. Tamo me je poveo osamdesetih godina Taško Načić glumac koji je igrao monoramu „Ne pucaj bre“ autora Nedeljka Ješića i Dragoslava Simića. U svom šarmantnom tonu, Svetlana Ceca Bojković kao lični životopis pričala je u dve emisije na putu između pozorišta, radija i Helsinkija /u kome živi/. Šta Ceca misli o svojim godinama, kakav je njen privatni život? ~ morate otići na stranicu „Gosti sajta“.
17. mart 2015.	Tekija "OPERACIJA RADIO" Pedesetih godina XX veka tokom Informbiroa, vođen je propagandni rat između Rumunije i Jugoslavije na Dunavu kod Tekije na sasvim neobičan način. Zvučnicima su slate političke poruke na drugu obalu. Boraveći u Kladovu 2011. godine, upoznao sam Ranka Jakovljevića pisca i istraživača istorije Kladova i Đerdapa. On je autor ovog zanimljivog rada u kome su prezentirani stavovi regionalnog ogranka Komunističke partije Srbije po pitanju vršenja propagandnih aktivnosti emitovanjem programa putem radio stanica, uz ukazivanje na probleme očima vlasti viđene kao krucijalne za politički poredak. U emisiji govore ljudi iz Tekije koji pamte “rat zvučnicima”. Autor Dragoslav Simić. Stranica “Moć radija”.
15. mart 2015.	Danilo Nikolić prozni pisac Rođen je u Splitu 1926. Dobitnik je NIN~ove nagrade za roman "Fajront u Grgetegu”, 1999. godine. Čita svoju priču: “Ne mogu ničega da se setim” na stranici “Volite li kratku priču”.
10. mart 2015.	Dve kasete sa tonskim zapisima glasa Lujze Rajner našao sam u svojoj kući posle tri decenije od vremena kada su snimljene 1985. godine, februara ove 2015. godine. Priređene su kao dve dokumentarne radio emisije. Zato je ovo premijera, dragoceno svedočenje o životu u Jugoslaviji viđeno očima jedne obrazovane strankinje. Mogu se uporedo čuti dva snimka, onaj na kome ona govori srpski i drugi kraći snimak, na kome čita deo svoje knjige o seljankama iz sela Rušanj. Lujza Rajner, životopis jedne Engleskinje u Jugoslaviji „Engleskinja u Rušnju", dolazi kao turista u Beograd 1931, predaje studentima engleski jezik, udaje se za trgovca Stojana Božića 1935, a okupaciju provodi u selu Rušanj kraj Beograda. Posle Drugog svetskog rata vraća se u svoju zemlju i piše uspomene na okupiranu Srbiju. Njena priča snimljena je u Norfolku 1985. Kada sam je snimio govorila je naš jezik prvi put posle 1945. kada je sa dvoje dece posle hapšenja muža trgovca Stojana Božića, iz Beograda doputovala u Englesku. Stranica "Gosti sajta"
6. mart 2015.	Mirjana Brković o knjizi “TO JE BIO SAMO PIKNIK” Dr Mirjana Brković upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu. U slučaju knjige To je bio samo piknik, Reli Alfandaro Pardo, osećam strahopoštovanje koje me sprečava da odmah podelim s vama brojne emocije koje su me obuzimale dok sam je čitala. Kao strastven čitalac, osećala sam kako se radnja u knjizi toliko ubrzava kako se bližimo kraju, da mi je bilo nemoguće da zamislim šta će se desiti na tih nekoliko poslednjih stranica knjige ... Novi Sad, 23. februar 2015. Priredio Dragoslav Simić. Stranica „Promocije“.
6. mart 2015.	Vladislava Gordić Petković o knjizi “TO JE BIO SAMO PIKNIK” Prof. dr Vladislava Gordić Petković, šef Odseka za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, govorila je o knjizi „To je bio samo piknik“; potresno intimno svedočanstvo o patnjama beogradske Ane Frank, povest pripovedana sa mnogo suzdržanosti i dostojanstva. Novi Sad, 23. februar 2015. Priredio Dragoslav Simić. Stranica „Promocije“.
7. februar 2015.	Boško Božović Novinar Radio Beograda, prvi posleratni dopisnik iz Londona, čovek karakterističnog glasa koji se pamti, književnik i pozorišni kritičar. Neko će se možda zapitati zašto sam se odlučio da objavim naslov: Novinar Boško Božović. Ima za to nekih unutrašnjih razloga... Posle Boškovog odlaska sa životne scene, često mislim na ovog čoveka sa osećanjem tuge jer njegovu poslednju želju nisam ispunio. Zašto? Više na stranici “Gosti sajta” na kome se mogu čuti i dve emisije, jedna moja o Bošku i druga Boškova, “O radiju”.
5. februar 2015.	Hrvatska javna scena. Profesor Žarko Puhovski Profesora Žarka Puhovskog snimio sam u Zagrebu u prvoj polovini 2014. Smatrao sam da treba uživo da se čuje reč jednog od najpoznatijih intelektualaca sa teritorije nekadašnje Jugoslavije. Žarko Puhovski je hrvatski filozof i publicista. Predaje političku filozofiju na zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Jedno vreme je bio predsednik Hrvatskog helsinškog odbora. Zajednička, bliska istorija Srba i Hrvata. Stranica „Gosti sajta“. Fotografije i emsiju snimio Dragoslav Simić.
2. februar 2015.	Ložač iz Aušvica Neverovatna priča Čede Petrovića koga sam snimio 1984. godine u blizini Beograda. Uhapšen 1943. od strane Nemaca na Kosovu, odveden je 1944. u logor u Aušvicu. Bio je poslednji „ložač“ u krematorijumu pred dolazak Sovjetskih trupa. Stranica „Gosti sajta“ i „Knjige koje govore“.
22. januar 2015.	Nikola Pašić (unuk), životopis, (1918 ~ 2015) Neobično interesantna ličnost i sam svedok istorije, rođen 1918. godine u Parizu, unuk srpskog i jugoslovenskog političara i državnika Nikole Pašića, pojavljuje se na nekoliko stranica sajta: "Knjige koje govore", "Fotografije", u emisiji "Suđenje Draži Mihailoviću", u "Tuđim pismima". Pašić je poslednji put boravio u Srbiji 2001. godine kada sam načinio stotinak njegovih fotografija kada je bio u društvu sa različitim ličnostima. Te fotografije su najvećim delom postavljene na sajt. Upoznao sam ga 1990. godine na jednom skupu u Vašingtonu. Utisak o njemu: srdačan, prijatan i neposredan, dobronameran čovek. Osećao se Srbinom i Jugoslovenom. Stranica „Gosti sajta“.
18. januar 2015.	RA ~ RA, Čeda Radaković mađioničar Čedomir Radaković, poznatiji kao RA-RA, školovao se za vazduhoplovnog tehničara, a bio je sve samo ne to: radiotelegrafista, bokser, akcijaš, bubnjar, kompozitor, mađioničar, iluzionista, zabavljač, vitražista... Ra ~ RA spada u one likove koje prepoznate samo kad dođete u neposredan kontakt sa njima. Postaju zanimljivi kad progovore. Fotografije i emisiju snimo Dragoslav Simić 2010. godine. Stranica “Moć Radija”. Poslednja vest pred zatvaranje ove strane: RA ~ RA je umro 15. januara 2015. godine.
13. januar 2015.	Vasil Conev Priča o dogmi ili PRAVA ISTINA O SMRTI ĐORDANA BRUNA Preveo sa bugarskog Dragoslav Simić Vasil Conev bugarski humorista napisao je kratku satiričnu priču o dogmi: “Prava istina o smrti Đordana Bruna”. Conev je umro 2002, po struci je bio arhitekta, a rodio se 1927. godine u Sofiji. Preporučujemo ovu prevedenu priču. Stranica “Volite li kratke priče”. Na sajta objavljena je karikatura i priča Vasila Coneva O DOGMI, kao mali omaž karikaturistima u Parizu koji su bili žrtve zla koje donosi neznanje i netolerancija. Preporučujemo priču o Đordanu Brunu.
5. januar 2015.	Svetolik Jakovljević Gitarista i džez publicista Jedan od bardova jugoslovenske džez scene - Svetolik Jakovljević, gitarista i autor nekoliko knjiga o muzici koju je svirao i koju voli, u emisiji govori o svom detinjstvu i prvim koracima u svetu muzike. Autor Dragoslav Simić. Stranica „Gosti sajta“.
4. januar 2015.	Nenad Novak Stefanović Novinar Politike Nenad Novak Stefanović jevio se svojim pismom uredniku sajta Dragoslavu Simiću kojim je komentarisao pojavu knjige Reli Alfandari Pardo “To je bio samo piknik”. On o sebi između ostalog kaže: “Već dugo u Politici pišem o adresama Beograda, pa i onima u kojima su živeli Jevreji ili su ih projektovale arhitekte Jevreji. Neke kuće o kojima sam hteo da pišem su srušene. Tragovi holokausta su zapušteni, sramno zakorovljeni, pretvoreni u kafane ili privremena krovišta beskućnika.” Takav je i tekst Tajanstveni Albala. Više na stranici sajta Vaša pisma.

Ranije objave

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad