Lako i brzo  |  Početna

YouTube facebook

NAUKA

Aleksandar Petrović

Aleksandar Petrović
Aleksandar Petrović (Holywell Manor, Balliol College, Oxford, 2009)

Čime se ja bavim?

U jednoj kafani u Beogradu sam pročitao sledeće, uramljeno u mali drveni ram, stavljeno iznad kamina: Život je ono što prolazi dok mi radimo «druge» stvari.

Počnem onda da pričam o mozgu, biomedicini, magnetnoj rezonanci... Zatim kažem da je proučavanje mozga danas vezano sa napretkom tehnologije za neinvzaivno snimanje moždanih funkcija (fMRI – functional Magnetic Resonance Imaging) i da se povezanost moždanih ćelija može na sličan način snimati. Sve nam to olakšava da vrlo sistematično uporedimo neke osobine (npr. oblik, povezanost, integritet) mozgova različitih ljudi, populacija, itd.

Tada, najčešće sledi drugo pitanje: A čime se ti zapravo baviš?

Magnetna rezonanca (MR) je vrlo kompleksna mašina i za njeno otkriće i usavršavanje je dodeljeno više Nobelovih nagrada. Jedan od pionira, Ser Piter Mansfild (Nobelov laureat 2003) je još uvek živahan, grub, pomalo dosadan ali i brilijantan dedica. Glavni deo magnetne rezonance je magnet, danas obično magnetne indukcije do 7 Tesla. Koliko je to puno, dovoljno je reći da je ekvivalentna stvar za Zemlju reda 50 mikro Tesla! Tako jako magnetno polje ne šteti organizmu (zato je tehnika neinvazivna) i neophodno je da bi se osobenosti molekula vode u mozgu mogle pretvoriti u sliku korisnu za lekare. Tako na primer, na MR slici se može videti šta je bela, a šta siva masa, gde je talamus i još mnogo mnogo toga.

Ono što mene zanima je bela masa u mozgu, tj. vezivno tkivo koje prenosi signale s jdenog na drugi kraj centralnog nervnog sistema. Glavna premisa našeg istraživanja je da se prava specifičnost mozga krije u načinu na koji je on povezan (wired-up) sa samim sobom i da se upravo to može koristiti za upoređivanje mozgova npr. pacijenata i zdravih ljudi.

Aleksandar Petrović
Ser Peter Mansfield (levo), Aleksandar Petrović (desno) (London, 2009)

Ovakav pristup nam može olakšati da pronađemo gde su anatomske razlike u dve populacije koncentrisane, čime su uslovljene, kako se vremenom razvijaju. Ta povezanost mozga o kojoj sam govorio je usko vezana za njegovu funkciju i mnogi veruju da se uprvao u tome krije «moždani otisak prsta». Ne treba napominjati da je ovaj problem upoređivanja vrlo kompleksan i da veliki broj istraživača radi na sličnim pitanjima.

Moje istraživanje neće odgonetnuti kako mozak funkcioniše, ništa slično tome! Ja se nadam da ćemo uspeti da napravimo algoritme koji će olakšati posao lekarima da pronađu biomarkere za neke nervne bolesti i možda poboljšaju njihovu dijagnostiku.

Evo jednog skorašnjeg rada: http://www.springerlink.com/content/77853371kh488067/ No, ovakav početak razgovora najčešće rezultuje klimanjem glave u smislu: «ajdmo mi na jedno piće, a mozak ko mozak, ne vidim ga, možda ga i nemam!». Ne ljutim se ja, liči to na kopenhagenšku interpretaciju kvantne mehanike...

Pozdrav,
Aca Petrović

Postavljeno: decembar 2009.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana