AVENIJA AMERIKA

Biblioteka utopije

Da li će novi projekat Harvardskog univerziteta za digitalizovanje i postavljanje onlajn ”svekolikog ljudskog znanja” uspeti da savlada zid u koji je udario sličan poduhvat ”Gugla”

Milan Mišić

Od kako je Gutenberg izumeo štamparsku presu (1439.) i time najavio civilizacijsku prekretnicu u širenju znanja i kulture, u svetu je objavljeno oko 100 miliona knjiga. U početku, one su bile dostupne samo bogatima koji su, uostalom, jedini i bili pismeni. Ali sa materijalnim napretkom i industrijalizacijom, knjige sve više postaju opšte dobro.

Njihovo omasovljenje postaklo je stvaranje biblioteka kao demokratskih skladišta znanja sabranog u knjigama. Kasnije, javljaju se i ideje o ”univerzalnoj biblioteci”, u kojoj će biti sve što je ikad odštampano, dakle svekoliko ljudsko znanje. Sa širenjem demokratskih ideala, to se dopunjava i vizijama o tome da takva biblioteka bude pristupačna svima, bez obzira na društveni i ekonomski status – i geografsku lokaciju.

Jedna od prvih konkretnih ideja kako da se to praktično realizuje, potekla je od H. DŽ. Velsa, koji je 1938. u svojoj knjizi ”Mozak sveta”, obrazlažući ideju o ”svetskoj enciklopediji” najavio vreme, po njemu ne mnogo daleko, kada će svako na planeti moći jednostavno da pristupi ”svemu što se zna”. ”Blizu je vreme kada će svako u svakom delu sveta, biti u stanju da sedi ispred projektora u sopstvenoj radnoj sobi i proučava egzaktnu repliku svake knjige ili dokumenta”.

Svoju viziju Vels je zasnivao na napretku mikrofilmovanja u to vreme, koje će zaista biti (i još je) važan medijum za skladištenje pisanih dokumenata, štampe, fotografija i knjiga – ali koje je poslednjih decenija prevaziđeno digitalnom tehnologijom, kao jeftinijom i pouzdanijom. Ali je tek ogroman informatički napredak načinjen u minule dve decenije viziju Velsa – i mnogih drugih – učinio tehnički mogućom.

Prvi koji je konkretno ušao u taj posao bio je ”Gugl”, kompanija koja je jedan od najvećih tehnoloških, ekonomskih i društvenih fenomena internet ere. Njegovi osnivači Leri Pejdž i Sergej Brin su još 2002. započeli projekat ”digitalne Aleksandrije”: digitalizovanja svih knjiga na planeti i njihovo stavljanje u jednu džinovsku bazu podataka koja bi bila pristupačna svima sa računarom i internet vezom.

”Gugl” je dosad skenirao na miliona naslova, mahom takozvanih ”siročića”, starih knjiga čiji je ”kopirajt” (autorska prava) uglavnom istekao, ali ceo naum se prošle godine zaglavio u lavirintu pravnih i komercijalnih problema, što je kulminiralo sudskom blokadom daljeg rada na ”Buk serču”, kako je u međuvremenu preimenovan ovaj projekat.

Iako je namera bila humanistička – da se svetsko znanje učini ”univerzalno pristupačnim i korisnim” – i podržana od pet najvećih svetskih biblioteka, među kojima su bile i one sa Oksforda i Harvarda, kao i Njujorška javna biblioteka, koje su ”Guglu” odobrile da skenira knjige iz njihovih depoa u zamenu za digitalne kopije, nastali su problemi. Oni su proistekli iz činjenice da nisu digitalizovana samo dela iz ”javnog domena”, dakle ona oslobođena autorskih prava, nego nego i ona zaštićene kopirajtom.

To je na noge podiglo esnaf američkih pisaca i Asocijaciju američkih izdavača koji su ”Gugl” optužili za masovnu krađu intelektualne svojine. Reakcija Leri Pejdža i Sergeja Brina bila je, posmatrano iz retrospektive i po oceni pristalica njihove ideje, pogrešna. Umesto da svoj projekat brane na sudu argumentima ”fer korišćenja” zaštićenog materijala, s namerom da pokažu da kao takav postoji i prikažu samo osnovne informacije o njemu u rezultatima pretraživanja – što bi, prema ocenama nekih pravnika mogli da odbrane – oni su drugoj strani ponudili pregovore.

Njihov ishod je bio da je 2008. sa udruženjima autora i izdavača postignut sporazum po kome im ”Gugl” dobro plaća pravo da sačini komercijalnu bazu podataka koja bi uključila i ”zaštićene” knjige. Ta baza bi međutim bila komercijalna: pristup bi bio naplaćivan bibliotekama i institucijama, dok bi obični korisnici tokom pretraživanja bili zasipani oglasima, što je inače standardni poslovni model ”Gugla”.

Umesto da je rasplete, ovo je kontrovezu samo produbilo. Bibliotekari i i mnogi pisci su tražili da budu izuzeti iz ove pogodbe, počele su da pljušte optužbe da ”Gugl” na ovaj način želi da postane monopolista i slično, što je na kraju presečeno – pomenutom sudskom zabranom.

Ovo je rezime predistorije ovog pokušaja stvaranja ”unviverzalne biblioteke”, u opsežnom tekstu Nikolasa Kara objavljenom u ”Tehnološkoj reviji” Masačusets insitituta za tehnologiju (MIT), koji nije posvećen neuspehu ”Gugla”, nego novom pokušaju da se drugim putem stigne do istog cilja. On je formulisan nešto drugačije: ”Digitalna javna bibliteka Amerike” (”Digital Public Library of America” – DPLA), koji je potekao iz prestižne i od ”Gugla” u svakom slučaju manje kontroverzne institucije, Harvard univerziteta, kao inicijativa ličnosti od nesumnjivog autoriteta. To je profesor Roberta Darnton, američki istoričar kulture, koji je od 2007. u statusu ”emeritusa” (profesora u penziji) i na položaju direktora Harvardske univerzitetske biblioteke.

Novi projekat univerzalne biblioteke (nazvane ”Biblioteka utopije”), za razliku od onog iz ”Gugla” počiva na neprofitnim temeljima, ali je obezbedio podršku bogatih fondacija, tako da pare nisu problem, u ”Stiring komitetu” (inicijativnom odboru) sve ličnosti su Darntonovog formata, obezbeđena je saglasnost i biblioteka drugih velikih univerziteta, a postavljen je i ambiciozan rok: da bar u rudimentarnoj formi DPLA počne da funkcioniše do aprila 2013.

Ali i ”Biblioteka utopije” je udarila u isti zid kao i ona koju je pokrenuo ”Gugl”: zid ”kopirajta”, pravnih, komercijalnih i političkih interesa i regulative izdavačkog biznisa.

Glavni problem su izmene zakona o intelektualnoj svojini usvojene u Americi 70-tih godina prošlog veka, kojima su uvedena oštra ograničenja sa skeniranje i onlajn pristup bezmalo svim knjigama objavljenim u poslednjih 100 godina. Taj zid je toliko čvrst da sprečava svaku inicijativu ”univerzalne biblioteke”, odnosno čini je mogućom samo ako Kongres (američki parlament) promeni postojeću regulativu, za šta bi, prema svim procenama, zbog sukobljenih interesa i učešća raznih lobija u ovdašnjem procesu donošenja zakona, bile potrebne godine i godine.

Uprkos tome, Robert Darnton i njegovi sledbenici ne odustaju: nije za potcenjivanje ni njihova moć niti uticaj onih koji ih materijalno podržavaju. Prepreka je na pretek, ali zar ih nema u svakom velikom poduhvatu. Sve je, uostalom, nemoguće – dok ne postane moguće.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad