AVENIJA AMERIKA

Če Gevara iz Nazareta

Nova knjiga o ”Isusu pre Hrista” podigla prašinu ne zbog svojih teza o ”revolucionaru iz Palestine”, nego zbog dileme da li o osnivaču hrišćanstva može da piše naučnik koji je musliman

Milan Mišić

Vašington – Teza nije nova, pa prema tome ni originalna: Isus je bio revolucinarni jevrejski nacionalista koji je platio zbog toga što se pobunio protiv rimskih okupatora (i njihovih domaćih kolaboranata) u Palestini na početku prvog veka nove ere. Pogubljen je metodom koja je tamo u to vreme bila rezervisana za sve disidente: razapinjanjem na krst. I nije umro sam: i sa njegove leve i desne strane takođe razapeti skončali su i drugi koje je rimska vlast osudila kao kriminalce.

Ovo iznosi nova knjiga o osnivaču hrišćanstva čiji je naslov ”Zilot: život i vreme Isusa Nazarećanina” (”Zealot: The Life and Times of Jesus of Nazareth”). Autor je Reza Aslan, profesor istorije religije, a ovog leta je dobila veliki publicitet iz sasvim drugog razloga. Profesor Aslan je naime musliman, a ta činjenica, kao i dilema da li kao takav može da piše o Isusu, podgrejana je jednim nespretnim intervjuom na ”Foks” televiziji, bliskoj američkim konzervativcima, u kojem je voditeljka tvrdoglavo insistirala samo na toj činjenici – da musliman ne može da piše objektivno o najpoznatijem hrišćaninu.

Knjiga (izdavač je ”Rendom hauz”, 296 strana) inače je zanimljivo štivo i utisak je da je dobro istražen portret vremena u kojem se pojavljuje Isus, siromašni radnik rođen u bednom selu Nazaret. Glavni napor autora je da predstavi Isusa pre nego što je postao Hrist, odnosno da pokaže razliku između Isusa iz naknadno pisanih jevanđelja i onoga iz istorije, dakle između Isusa Hrista i Isusa Nazarećanina.

Reza Aslan (41) tvrdi da je ovo istraživao 20 godina i na samom početku iznosi da je, uprkos svom iranskom poreklu (sa roditeljima je kao mali, u Ameriku imigrirao posle revolucije koja je zbacila šaha Rezu Pahlavija i ustoličila fundamentalistički režim Ajatole Homeinija), dugo bio ”zaljubljenik u Isusa”, da bi se, kako kaže ”suočen sa kontradiktornostima iz jevanđelja” vratio islamu. Napisao je i popularnu knjigu o svojoj veri: ”Nema boga bez Boga: poreklo, evolucija i budućnost islama” koja je prevedena na 13 jezika.

Bavljenje Isusom objašnjava njegovom važnošću: ”Ne znam zašto svako nije opsednut njime, on je najinteresantnija ličnost koja je ikad živela”, rekao je u pomenutom intervjuu. Insistira na onome što se odavno zna – da jevanđelja nisu istorijska dokumenta o njegovom životu, i da je slika o Isusu Hristu kao mirnom pastiru koji podmeće drugi obraz i ljubi bližnjega svoga rezultat dugog procesa naknadne transformacije njegovog lika i dela od revolucionara – ”Če Gevare drevne Palestine” – u miroljubivog verskog vođu i proroka dolazećeg ”carstva božijeg”, koga ne ineresuju zemaljske stvari.

Takav Isus je, uostalom, postao prihvatljiv i Rimljanima, da bi ga, tri veka, kasnije i oni prihvatili čime je rođeno današnje hrišćanstvo. Aslan priznaje da je razdvajanje istorijskog i mitskog u ovom slučaju bio mukotrpan posao. ”Postoje samo dve nesporne činjenice o Isusu Nazarećaninu: prva je da je bio jevrejin koji je predvodio narodni pokret u Palestini na početku prvog veka nove ere, a druga je da su za zbog toga Rimljani razapeli u opštem verskom i političkom metežu tog vremena”.

Sastavivši ipak slagalicu od samo ta dva elementa, autor međutim zaključuje da Isus koji se na ovaj način pomalja, nije Isus kakvog čitaoci očekuju, ”a sasvim izvesno ni Isus koga će prepoznati većina hrišćana”, jer je sve, uostalom ”stvar vere”.

U ”Njujork tajmsu”, knjigu je prikazao Dejl Martin, profesor verskih studija sa Jejl univerziteta, koji je ocenio da je knjiga Reze Aslana dočekana sa ”neopravdanom kontroverzom”, jer ne bi trebalo da bude ničeg čudnog što o hrišćanstvu piše jedan naučnik koji je musliman (jer o islamu uglavnom pišu naučnici koji su hrišćani i jevreji), a sem toga ni njene teze nisu provokativne, bar za one koji su istraživali rano hrišćanstvo.

Najjača strana knjige je, smatra profesor Martin, detaljna slika drevne Palestine, njene ekonomije, politike i religije, opisi teškog života jevrejskih seljaka i ostalih pripadnika nižih klasa, kao i analiza eksploatacije zemlje i ljudi od strane Rimljana i jevrejske aristokratije.

Za ”Vašington post”, knjigu je analizirao profesor religije sa Bostonskog univerziteta Stiven Protero, koji zapaža da autor zamagljuje uobičajenu razliku koja je dosad pravljena između osnivača hrišćanstva i islama: Isus je uglavnom portretisan kao apolitičan čovek mira, a Muhamed kao političar i general koji najveći deo Arabijskog poluostrva zauzima silom.

Sam Reza Aslani svakako nema ništa protiv (ne)očekivanog publiciteta koji je dobila njegova knjiga, jer je baš zahvaljujući tome u avgustu bila na referentnoj bestseler listi ”Njujork tajmsa”. U pomenutom ”Foks” intervjuu, koji je nakratko bio hit na ”Jutjubu”, uspešno se branio od napada nepripremljene novinarke:

”Da pojasnim: ja sam istraživač religije sa četiri diplome, od kojih je jedna dobijena na studijama Novog zaveta, tečno govorim biblijski grčki i početke hrišćanstva izučavam dve decenije, a sasvim slučajno sam i musliman...”

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad