AVENIJA AMERIKA

Demistifikovanje Tesle

Nova, dobro istražena biografija ”pronalazača električnog doba”

Milan Mišić

Vašington – Prva biografija Nikole Tesle u Americi pojavila se još 1894, kada je on bio na vrhuncu svojih kreativnih moći. Najnovija je u ovdašnjim knjižarama od sredine maja, a između ih je bilo mnogo koje se mogu svrstati u dve kategirije: ili su Teslu neumereno slavile ili neosnovano kritikovale.

Autor upravo objavljene, opsežne (500 strana) i dobro dokumentovane knjige ”Tesla, pronalazač električnog doba” je V. Bernard Karlson, profesor istorije tehnologije na Virdžina Tek univerzitetu, koji je na njoj radio punih 15 godina (izdavač je Univerzitet Prinston). Koristio je mnoštvo izvora, među kojima posebnu hvalu ima za Muzej Nikole Tesle u Beogradu koji naziva ”Eldoradom” za proučavanje inžinjera i naučnika za koga kaže da ga je ”lako slaviti kao figuru odmah do Leonarda da Vinčija kad je reč o tehnološkoj virtuoznosti”.

Profesor Karlson kroz celu knjigu nastoji da odgovori na tri glavna pitanja: kako je Tesla stvarao, kako su njegovi izumi radili i šta se događalo posle njihovog uvođenja. Teslin život inače deli na dva perioda: na spektakularni uspon (1884-94) i dramatičan silazak (1895 -1904). Posle toga, do svoje smrti u hotelu ”Njujorker” 7. januara 1943, Tesla je po Karlsonu, bio samo senka čarobnjaka iz svojih najboljih dana.

Utisak je i da je knjiga jedan uspeo doprinos ”demistifikaciji Tesle”. ”Treba da razumemo kako je Tesla izumeo neke ključne uređaje i da procenimo njegovu ulogu u električnoj revoluciji koja je preoblikovala društvo između 1880. i 1920. Ali čineći to, moramo biti oprezni da Teslu ne pretvorimo u ’supermena’ sa fantastičnim intelektualnim moćima”, piše profesor Karlson.

Knjiga Teslu ustvari predstavlja kroz dva aspekta: detaljne tehničke opise i analize njegovih izuma i njegovu ličnost i interakcije sa savremenicima, drugim pronalazačima i biznismenima. Objašnjavajući suštinu tehnološkog progresa, u kojem svaki pronalazak, ma kako spektakularan, mora da bude prihvaćen i od društva kao praktičan, autor za Teslu konstatuje da je stalno bio razapet između idela i iluzija i da kao idealista nije bio posebno zainteresovan, pa ni vešt, za mukotrpno pretvaranje svojih pronalazaka u profitabilne proizvode. ”Ono što je Tesla u tom pogledu činio, bilo je ohrabrivanje ljudi da u njegovim pronalascima vide jedan novi svet mogućnosti, odbijajući pri tom da bude vođen isključivo diktatima bilo nauke, bilo tržišta”.

Tesla je, u tom pogledu bio umetnik i pesnik, u sebi je imao mešavinu duhovnog i materijalnog konstatuje Karlson, napominjući da su ga saveremenici tako i opisivali.

Američki profesor smatra da je Tesla uveo dva ”remetilačka” pronalaska koji su promenili američku ekonomiju na početku 20 veka: naizmenični motor i višefaznu struju, koja je omogućila prenos velike snage na velike razdaljine. ”Teslina naizmenična struja je bila suštinski doprinos proizvodnji električne energije kao masovnog dobra, utemeljivši njenu današnju primenu”. Teslin motor je, sa druge strane, danas u svakom uređaju, počev od onih za domaćinstvo, do industrijskih mašina i diskova lap top kompjutera. Iako se izum radija pripisuje Đuljielmo Markoniju, njegov nastanak i razvoj je, kako piše profesor Karlson, rezultat jednog evolutivnog procesa, pri čemu je Tesla bio taj koji je izneo ključne ideje i uređaje, da bi ih potom razradili drugi pioniri radija. Jer Tesla je bio jedan od prvih istraživača elektromagnetnih talasa i više nego drugi doprineo razumevanju njihove suštine.

Tesline ideje su danas razrađene i u savremenim televizijskim aparatima, mobilnim telefonima... U svim tim slučajevima, Tesla je podstakao svoje rivale da stupe u akciju. Pa zašto Tesla onda, za razliku od svojih savremenika, Edisona i Markonija, nije u istorijama koje su objavljivane u drugoj polovini 20. veka?

Profesor V. Bernard Karlson

Prema Bernardu Karlsonu, jedan od razloga za to je što se za njegovo ime ne vezuje nijedna velika korporacija koja bi proizvodila njegove pronalaske, dok su na drugoj stani postojali ”Markoni kejbl i vajerles” i ”Konsolidejtid Edison”. Umesto da juri za profitom u proizvodnji – i da svoje pronalaske pretvara u uređaje koji bi bili pouzdani, efikasni i po ceni pristupačni - Tesla je odabrao strategiju registrovanja patenata, njihovu promociju i ne uvek uspešnu potonju prodaju.

Otuda, mnogo toga je ostavio nedovršenim: priređivao je mnogo demonstracija koje su fascinirale posmatrače, ali posle toga nije bilo njihove praktične primene. To je Teslin finansijer i prijatelj, Džej Pi Morgan, 1904. sažeo ovako: ”Postići neki veliki rezultat je jedna stvar, a postići ga u pravom momentu druga”.

Nasuprot tome, na Markonijevim patentima nastala je ”Radio korporacija Amerike”, dok ”Dženeral elektrik” svojim ocem smatra Edisona. Tesla je inače imao odlične veze sa velikim biznismenom Džordžom Vestighausom, ali ne i sa menadžerima koji su vodili njegovu kompaniju.

Drugi razlog ignorisanja Tesle po profesoru Karlsonu je Hladni rat: Tesla, kao stranac, poreklom iz Jugoslavije, nije mogao da bude simbol ”jenkijevske genijalnosti” kao što su to bili Edison ili Braća Rajt. Sem toga, električnim inžinjerstvom se krajem 19. i početkom 20. veka bave uglavnom u Americi rođeni protestanti engleskog ili nemačkog porekla. Kao slovenski imigrant, Srbin i pravoslavac, Tesla je bio upadljivo drugačiji.

Poslednjih decenija on je međutim, zapaža Karlson, u popularnoj kontrakulturi postao idol onih koji odbijaju da na svet gledaju samo racionalnim pojmovima. Za njih, Tesla je intrigantna ličnost i dobrodošla alternativa, jer im otkriva da u tehnologiji ima nečeg više od samo nemilosrdne ekonomske i naučne realnosti.

Baveći se Teslom kao čovekom, ni ova biografije ne rešava dilemu njegove seksualne orijentacije: da li je činjenica da se nikad nije oženio niti se za njegovo ime pominje veza sa nekom ženom, dokaz da ga je privlačio isti pol, da je dakle bio gej?

Karlson navodi nekoliko muškaraca sa kojima je Tesla održavao ”intimno prijateljstvo”, koje u to vreme nije moralo da podrazumeva i nešto više od platonskog. ”Kad se traga za nagoveštajima homoseksulanosti u istorijskim dokumentima, treba imati u vidu razlike u upotrebi jezika u 19. veku i danas”, upozorava američki profesor. ”Muškarci u viktorijanskoj Americi su često održavali bliska emotivna prijateljstva i ponekad koristili romantične i seksualne pojmove koji su u današnjoj Americi rezervisani isključivo za heteroseksualne veze”. U knjizi je inače naveden deo prepiske sa čovekom sa kojim je Teslina veza bila ”najkomplikovanija”: Ričmondom Pirson Hobsonom (1870 -1937.), u kojoj se oni međusobno oslvljavaju kao ”moj dragi” i ”moj veoma dragi”, a Tesla se na kraju jednog pisma potpisuje sa ”Nikola Hobson”. Ali Bernard Karlson u ovom pogledu ne sugerira definitivan zaključak.

Reklo bi se da ova biografija u celini Teslu profiliše prvenstveno kao izuzetno posvećenog vizionara, ličnost koja se po mnogo čemu izdvajala od drugih, idealistu koji nije imao strpljenja za praktične detalje svojih pronalazaka, ali jeste imao veliku želju da promeni svet. U tom kontekstu pominju se i neke njegove zamisli iz kasnijeg perioda, između dva rata, kada je skicirao uređaj za emitovanje ”zraka smrti” i nekih drugih izuma koji će svetu obezbediti mir, kao i zamisao o ”svetskom telegrafu” čiji su principi veoma slični današnjem internetu. Navodi se i zainteresovanost Sovjetskog Saveza za neke njegove papire, a pominje i činjenica da je Ef-Bi-Aj sačinio njegov dosije od 250 strana.

Tesla kakvim ga je prikazao profesor Bernard Karlson u svakom slučaju nije jednodimenzionalan, niti genije bez mana, već izuzetno nadaren čovek koji se nije uvek uklapao u norme: kao naučnik više je voleo da demonstrira ”specijalne efekte” svojih izuma, nego da piše stručne članke o njima.

Kao pronalazač ostavio je ”mnogo nedovršenih romana”, ali njegove zasluge za današnju civilizaciju su nesporne, o čemu poslednjih godina svedoči i u Americi obnovljeno interesovanje za njega, kako u pop-kulturi (junak je veoma popularnog onlajn stripa kao najveći ”gik” koji je ikad živeo), u biznisu (osnivanje i sve uspešnije poslovanje ”Tesla motorsa” sa veoma ”kul” automobilom u čijem pogonu je Teslin motor), kao i nedavna uspešno završena akcija za otkup zemljišta na kome je jedno vreme bila njegova laboratorija, kako bi se tamo podigao Teslin muzej.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad