AVENIJA AMERIKA

Digitalni švedski sto

Sadržajima koji se ”onlajn” mogu koristiti neograničeno za malo para - muzici, filmovima i TV programima – pridodate su i knjige

Milan Mišić

”Amazon”, najveći internet robna kuća i jedna od najuspešnijih korporacija ”digitalne ekonomije”, ponudio je ovih dana novu uslugu čija se profitna računica ne vidi na prvi pogled. Članovi njegovog ”Prajm” kluba – oni koji plaćaju 79 dolara godišnje da bi sve što kupuju dobijali bez troškova poštarine i u roku od dva dana– sada, pored neograničenog besplatnog gledanja filmova i TV serija ”onlajn”, mogu i da besplatno pozajmljuju knjige na čitanje. Ali one digitalne.

Oni koji su već kupili, ili će to tek učiniti, ”amazonove” digitalne čitače, uređaj koji se zove ”kindl”, čiji najnoviji modeli po nižim cenama (od 75 do 200 dolara) u prodavnice stižu ovih dana, moći će da iz biblioteke koja za početak ima 5.000 naslova (među kojima su i aktuelni bestseleri sa liste ”Njujork tajmsa”) da pozajme jednu knjigu mesečno, i da je čitaju bez roka vraćanja. Ona će iz uređaja biti automatski izbrisana onoga momenta kada se pozajmi druga.

Ova digitalna biblioteka pritom dozvoljava i ono zbog čega se klasične mršte, ili kažnjavaju: podvlačenje, beleženje na ”marginama”… Sve to, zahvaljujući tehnologiji ”tihog sinhronizovanja” ostaje zabeleženo na nekom serveru ”u oblacima”, za slučaj da se knjiga kupi ili uzme na ponovno čitanje.

Ograničenja su dakle nevelika: to funkcioniše samo na ”kindl” čitaču, jedna knjiga mesečno. Naravno, usledila su odmah pitanja gde je tu ekonomska računica ”Amazona” i što je za kulturu možda još važnije – gde su tu izdavači?

Što se njih tiče, odmah je objašnjeno da za svaku knjigu koju neko pozajmi, njen izdavač dobija nadoknadu koju je ugovorio sa ”Amazonom”, a čija se veličina ne otkriva.

Otkriveno je međutim da su i ponudi neki naslovi čiji su izdavači odbili da uđu u ovu šemu, smatrajući da im se to na duge staze ne isplati. Glavni biznis je naime još prodaja knjiga koje se štampaju na papiru i od čega zasad žive. ”Amazon” je i to objasnio: njima se svaka knjiga koju neko pozajmi na čitanje plaća po velikoprodajnoj ceni, što znači da se ono što je čitaocima bez nadoknade pozajmljeno tretira kao da je kupljeno.

”Amazon” dakle kupuje knjige da bi ih potom delio besplatno!

Tako na prvi pogled izgleda, ali pošto u kapitalizmu (a drugi sistem više ne postoji) ”nema besplatnog ručka”, realnosti su drugačije.

”Amazon” je pribegao starom tržišnom triku: prodaje ”mašinicu” da bi zaradio na žiletima. Besplatna biblioteka je način da proda što više ”kindl” uređaja. Pošto ”kindl”kupuju uglavnom strasni čitači, oni kojima nije dovoljna jedna knjiga mesečno, ukalkulisano je da će, pored pozajmljene, mesečno obavezno kupiti bar još jednu. A sem toga, milioni kupaca koji plaćaju 79 dolara godišnje, po zakonu velikih brojeva, već garantuje solidan profit.

Ono što će, sudeći po dosadašnjim iskustvima, sigurno uslediti, jeste ”digitalni švedski sto”: da se za dodatnih 20 ili 30 dolara čita neograničeni broj knjiga.

Sistem ”fiksna cena, a jedite koliko hoćete” već se uspešno primenjuje. ”Netfliks” za 8 dolara omogućava da se onlajn, na kućnom televizoru (i naravno, kompjuteru) gleda neograničen broj filova iz kinoteke od 30-tak hiljada naslova, u kojoj su, pored holivudskih limunada koje su u većini, i klasična dela evropske kinematografije (francuske i italijanske), pa i nezavisnih produkcija (pre neko veče sam natrčao i sa uživanjem odgledao Makavejev ”Mongtenegro”).

Servis ”Spotifaj” nudi besplatno milione pesama koje mogu da se slušaju preko kompjutera (plaćaju se ustvari usputnim slušanjem pratećih oglasa). Uz mesečnu pretplatu od 5 dolara, muzika je bez oglasa. Za 10 dolara, može da se sluša sve – praktično svaki album koji postoji - uz kvalitetniji prenos, i na kompjuteru i na mobilnom telefonu.

Praktična posledica ovoga je da više ne morate da kupite nijedan DVD (ili najnoviji ”blurej”) film, ili muzički CD. To je deo fenomena koji je jedan ovdašnji profesor opisao kao ”nestajanje stvari”. Njegovo drugo lice je – ”prestanak posedovanja”. Sadržaji kulture, masovne (muzika, filmovi), pa i one elitne (knjige) mogu da se konzimraju bez toga da budete vlasnik njihovih ”nosilaca” – da to tako opišemo.

Digitalno pozajmljivanje knjiga nudi inače i 11.000 (od ukupno 122.000) javnih biblioteka u Americi, pri čemu dužinu pozajmice određuje svaka pojedinačno. Kad se rok za ”vraćanje” (u ovom slučaju brisanje sa digitalnog čitača) približi, upozorenje da se čitanje ubrza stiže i-mejlom.

U najčuvenojnoj javnoj bibliotici, onoj u Njujorku, čitanje digitalnih knjiga je ove godine povećano za 36 odsto u odnosu na prošlu.

Ne bih smeo da tvrdim da je to budućnost koju su priželjkivali klasični izdavači, ali kojoj će morati da se prilagode.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad