AVENIJA AMERIKA

Dva lika Vudija Alena

Novi film proslavljenog režisera, scenariste i glumca i stare dileme oko toga može li se umetnost odvojiti od ličnosti umetnika

Milan Mišić

Karijera Vudi Alena traje već više od pola veka i u njegovoj profesionalnoj biografiji je čak 70 filmova u kojima je bio režiser, scenarista ili glumac – a često i sve ovo istovremeno. Dobio je već pet ”Oskara”, a čak 22 puta je bio kandidat (”nominovan”), što je takođe visoko priznanje filmskog esnafa.

Čuvenu statuetu mogao bi da dobije i u sutrašnjoj ”Noći Oskara”, jer je njegovo najnovije delo, ”Blu Džasmin” (”Tužna Jasmina”), koje je na festivalima osvojilo već pregršt nagrada, nominovano u tri kategorije: za najbolju glumicu (Kejt Blanšet), najbolju sporednu žensku ulogu (Seli Hokins) i najbolji scenario (Vudi Alen, koji je i režiser, ali se ovoga puta ne pojavljuje i kao glumac).

Za čoveka od 78 godina Alenov tempo rada je impresivan. U 2011. gledaoce je obradovao magičnom fanstastikom u ”Ponoći u Parizu” (dobio je ”Oskara” za scenario), 2012. hit je bio ”Rimu s ljubavlju” (režiser, scenarista i glumac), a posle prošlogodišnje ”Tužne Jasmine”, upravo radi na filmu ”Čarolija na mesečini” (opet režiser i scenarista) čija je premijera zakazana za jul.

Alenu (čije je kršteno ime Artur Stjuart Koningsberg – rođen je u jevrejskoj porodici u Bruklinu) u zasluge se pripisuje da je ”redefinisao filmsku komediju”, a u svakom slučaju jedan je od filmskih velikana – doduše od one vrste koja ima kako strasne sledbenike, tako i žestoke protivnike.

Zbog toga nije iznenađenje što se poslednjih nedelja ovde ponovo debatuje o njegova dva lika: onom kreativnom i onom ličnom. Povod je podgrevanje stare afere (iz 1992.) o njegovom navodnom (nije podignuta optužnica, pa prema tome nije bilo ni presude) seksualnom zlostavljalju sedmogodišnje pastorke Dilan Ferou, dok je bio u vezi sa njenom majkom Miom. U fokusu je stara dilema: može li se umetnost doživljavati - ceniti ili osporavati - odvojeno od ličnosti umetnika.

Kontroverzu je, najpre u novembru, oživeo magazin ”Veniti fer”, čija je novinarka Mjurien Or, posle otkrića da je njen tekst o aferi Alen-Ferou od pre 22 godine na četvrtom mestu po čitanosti u istoriji magazina, tim povodom odlučila da ponovo razgovara sa Miom Ferou i njenom porodicom. Oni su na to pristali, pa je gotovo već zaboravljena kontroverza oživljena za potrošnju nove generacije čitalaca.

Senka nad karijerom Vudi Alena je time vraćena. Kad je početkom januara na ceremoniji dodele ”Zlatnog globusa” dobio nagradu za životno delo, stari skandal je dobio novi dimenziju koja pre više od dve decenije nije bila moguća: o njemu je pokrenuta velika debata u ”blogosferi” i na ”tviteru”.

Najzapaženiji je bio ”tvit” koji je emitovao Ronan Ferou (26), Vudijev i Miin sin (mada ima spekulacija da mu je otac ustvari Frenk Sinatra, s kojim je Mia bila u braku od 1966. do 1968. – on je imao 52 godine, a ona 19 – ali su ostali u srdačnim odnosima i posle razvoda). ”U pohvalama Vudi Alenu nedostajao je deo da je jedna žena javno potvrdila da ju je zlostavljao kad je imala 7 godina” (poruka je imala i adresu kratkog inserta iz filma ”Eni Hol”), napisao je Ronan.

U sopstvenom ”tvitu” dva dana kasnije, Mia Ferou je dodeljivanje ove nagrade ocenila kao ”uvredu za njenu ćerku i ostale žrtve”. Vatru je potom raspirilo otvoreno pismo Dilan Ferou, koje je 1. februara u svom blogu u ”Njujork tajmsu” objavio kolumnista ovog lista Nikolas Kristof, što je bilo njeno prvo javno svedočenje, to jest prisećanje, na taj slučaj.

To pismo počinje prilično direktno. ”Koji je vaš omiljeni film Vudi Alena? Pre nego što odgovorite, morali bi da znate da me je, kad sam imala sedam godina, Vudi Alen uzeo za ruku i odveo na mračni tavan naše kuće. Rekao mi je legnem na stomak i igram se sa bratovom železnicom, a onda me je seksualno napastvovao. Dok je to radio govorio mi je da sam dobra devojčica, da je to što radi tajna, kao i da će me voditi u Pariz da budem zvezda u njegovim filmovima. Sećam se da sam zurila u taj voz-igračku, koje danas ne mogu ni da pogledam...”

Dilan je uz to iznela da to nije bio jedini slučaj takvog ponašanja njenog očuha, koji je bio prinuđen da se, posle ovog pisma i sam oglasi, takođe u ”Njujork tajmsu”, sedam dana kasnije. U tom tekstu Alen navodi da je skandal izmišljen, kao deo njegovog mučnog razlaza sa Feou, kao i da je ona ”indoktrinirala ćerku”, usađujući joj u glavu verziju događaja koja se, po njemu, nije dogodila. ”Nisam napastvovao Dilan”, napisao je Alen. ”Ja je volim i nadam se da će jednog dana ona shvatiti kako je okrenuta protiv oca i eksploatisana od majke kojoj je bilo više stalo do sopstvene ogorčenosti, nego do dobrobiti ćerke”.

Alenova odbrana bi verovatno bila ubedljivija, da nije okolnosti samog razilaska sa Miom Ferou (u vezi su bili 10 godina, ali ne i u formalnom braku). Njihov zajednički život je pukao kad je on, u dobu od 56 godina, postao intiman sa njenom 19-godišnjom usvojenom ćerkom Sun-Jin Pevin, sa kojom se potom i oženio, što je u javnosti takođe doživljeno kao svojevrstan skandal, uprkos tome što mu nije bila legalna pastorka.

Sve u svemu, nije sporno da je Vudi Alen sklon vezama sa mladim ženama, ali da li je zaista i pedofil? S jedne strane je osnovana pretpostavka nevinosti (na optužnici nije insistirala ni Mia Ferou), a sa druge sumnje koje se u novom krugu afere čine osnovanijim nego u prvom. Alen je, između ostalog, bio na psihijatrijskoj terapiji posle skandala, odbio je da bude testiran na poligrafu policije Konektikata (umesto toga bio je na testu koji je stručnjak koga je iznajmio njegov advokatski tim, što zvanično nije priznato). On je potom podneo dve kontratužbe i dve žalbe, ali ništa od toga nije završeno u njegovu korist.

Vudi Alen je sve nagrade koje su mu dodeljene zaslužio zbog onoga što je pokazao kao scenarista i režiser, a ne zbog svog moralnog lika. Nedoumica da li se čovek može razdvojiti od umetnika, u njegovom slučaju ostaje nerazrešena. Mogu li se gledati njegovi filmovi, a ne imati u vidu njegova lična biografija?

Obične ljude neko moralno posrnuće obično obeleži za ceo život. Ono što je Alenov – kao i problem Romana Polanskog, Mela Gibsona pa i nekih drugih – to je što su dovoljno slavni da njihova privatnost bude eksploatisana kao medijska hrana. A povrh svega, danas nije moguće ni primenjivati stari savet da je uslov da se uživa u poeziji - ne poznavati pesnika.

Postavljeno: mart 2014.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad