AVENIJA AMERIKA

Iskušenja e-revolucije

Različita objašnjenja drastičnog pada prodaje digitalnih čitača u 2012: promena tehnoloških sklonosti, ili povratak ”pravoj knjizi”

Milan Mišić

U bilansima minule godine koji se već uveliko prave, jedan je doneo iznenađenje: posle petogodišnjeg uspona, prodaja elektronskih čitača knjiga (uređaja poput ”kindla”, ”nuka” i sličnih) u 2012. je značajno, a po nekim tumačenjima i drastično opala.

Prema proceni firme za marketinška istraživanja EDC, čija su specijalnost internet i digitalni fenomeni, globalna isporuka uređaja za čitanje digitalnih knjiga lane je bila manja za 28 odsto u odnosu na 2011. Apsolutne brojke su doduše i dalje velike: 19,9 miliona prema 27,7 miliona, ali se ipak nameće zaključak da je vrhunac popularnosti novih gedžeta prošao. Šta više, prgnoze za ovu i 2014. ukazuju da će se ovaj trend nastaviti.

Da li je to kraj digitalne revolucuje kad je reč o čitanju i obesmišljavanje nekih ranih - preoptimističkih i prepesimističkih, zavisno iz kog ugla se gleda - predviđanja da će digitalne knjige potisnuti one iz Gutenbergove galaksije već 2015? Ili je reč samo o njenim (prolaznim) iskušenjima.

Definitivnog odgovora nema. Mogu se međutim naslutiti iz nekih činjenica koje pomenutoj revoluciji daju nešto drugačije dimenzije i domete.

Promenio se, prvo, tehnološki trend koji diktira drugačije sklonosti. Smanjila se naime cenovna razlike između e-čitača koji služe samo jednog svrsi: da se preko njih bez posredovanja računara, knjiga kupi i na njima čita – i takozvanih ”tableta”, koji su svestrani računari u malom i praktičnom pakovanju. Rodonačelnik ”tableta”, ”ajped”, dobio je prošle godine manjeg i jeftinijeg brata, a pojavile su se i bolji a jeftiniji modeli ”neksusa” iz ”Gugla” i ”galaksi taba” koji pravi ”Sasmsung”, kao i mnoštvo njihovih replika.

”Kindl”, ”nuk”, ”soni rider”, ”kobo” i ostali brendovi u kategoriji čitača takođe su postali dostupniji – u prazničnoj sezoni mogli su da se nabave i za ovde baš nevelikih pedesetak dolara – i takođe tehnološki napredniji. Listanje se više ne obavlja pritiskom na dugme, već dodirom ekrana, lakši su, a novitet je i pozadinsko osvetljenje ekrana koje se uključuje po potrebi i omogućava čitanje i pri sasvim slaboj svetlosti.

Ali tableti su privlačniji jer omogućavaju i pretraživanje interneta, stalno prisustvo na ”fejsbuku”, ”tvitovanje”, gledanje filmova... Čitanje knjiga im je samo jedna od funkcija koja je, uzgred, otežana upravo zbog toga što je mnogo toga što može da odvuče pažnju i umanji koncetraciju, neophodne da bi se pratio tok zapleta i shvatilo ”šta je pisac hteo da kaže”.

Po drugim objašnjenjima, pad prodaje e-čitača je bio očekivan: iako se poboljšavaju, pristizanje novih modela nije u njihovom slučaju razlog da se odbacuju stari, još sasvim funkcionalni uređaji.

Zatim, poslovni model njihovih proizvođača je sasvim drugačiji od onoga za računare i tablete. Ne zarađuje se naime na prodaji samih uređaja, već sadržaja za njih. Profit je od prodaje ditigalnih knjiga, pa ”Amazon”, ”Berns end Nobl” i drugi mogu sebi da priušte da čitače čak i poklanjaju, jer su oni distributeri knjiga za njih, pri čemu im digitalni formati nisu međusobno kompatibilni.

To drugim rečima znači da će digitalni čitači opstati. Ovo predviđanje se zasniva na već proverenoj paradigmi da nova tehnologija doduše zamenjuje staru, ali je sasvim ne potiskuje.

Primer koji se ovim povodom poteže jestu MP-3 uređaji, fenomen sa početka ovog veka, koji je promenio prirodu muzičke industrije, preselivši je gotovo u celosti u digitalni domen. Funcije ”ajpoda” i njegovih imitatora preuzeli su u međuvremenu ”pametni” mobilni telefoni, ali iako na ovaj način prevaziđeni, jednonamenski MP-3 gedžeti se i dalje usavršavaju i kao roba imaju svoje kupce.

Ono što se međutim menja, to je da ”kindl” i ostali neće više biti tehnološki fenomen, već pre nešto što je postalo deo okruženja: uvek će biti onih koji su za digitalno čitanje bez distrakcije, i drugih koji preferiraju ”tablete” na kojima može da se prelista i poneka knjiga.

”Kriza” prodaje digitalnih čitača osvetlila je uz to i jedan dosad manje pominjan razlog njihovog brzog širenja. Na njima se uglavnom čita ”laka literatura”, trileri i romantične novele, što navodi na zaključak da su su oni samo digitalni pandan džepnim knjigama, onima za ”brzo konzumiranje”. Džepne knjige su ona vrsta literature koja se (bar ovde), ”potroši” i ne čuva. Šta više, neke od tih knjiga i nisu za pokazivanje – poput globalnog bestselera, trilogije ”Pedeset nijansi”, za koju se može reći da ne bi ni postala fenomen da nije bila dostupna u digitalnom formatu.

Zanimljiv je u ovom kontekstu i odgovor na pitanje koliko, prelazeći na digitalno čitanje, Amerikanci ostaju posvećeni i pravim, staromodnim knjigama. Poznati ”Pju istraživački centar” prošlog meseca je obelodanio nalaze svog istraživanja koji pokazuju da je prošle godine postotak odraslih koji su pročitali neku digitalnu knjigu porastao sa 16 na 23 odsto. Ali je istovremeno utvrđeno i da je 89 odsto redovnih čitalaca u prethodnih 12 meseci pročitalo i najmanje jednu klasičnu knjigu.

Isto istraživanje pokazuje i da oni koji pređu na čitanje sa ekrana, ne odustaju od listanja papirnih stranica. Nalaz ”Pjua” je naime da skoro 90 odsto čitača e-knjiga nastavlja da kupuje i čita i one klasične, što znači da su dva medija namenjena različitim svrhama. Ekran za zabavu, a stranice između tvrdih korica za ozbiljno udubljivanje u izmaštani piščev svet, ili kvalitetno štivo publicistike.

Gutenberg se dakle ni posle 500 godina ne predaje.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad