AVENIJA AMERIKA

Dokazivanje očiglednog

Zaoštravanje debate o prednostima starog i hendkikepima novog medija

Milan Mišić

Ponekad je potrebno preduzeti veliko istraživanje da bi se dokazalo očigledno: da knjige prosvećuju (što je inače nesporno već više od pet vekova). Istraživački tim Univerziteta Tenesi, izdvojio je 852 studenta koji nisu baš briljirali na kraju svoje prve godine školovanja, i u prtljag koji su poneli na raspust stavio im po 12 odabranih knjiga, sa preporukom da im tokom letnjih meseci posvete pažnju.

Ponovili su to isto, sa istim studentima ali, naravno, sa drugim knjigama, i na kraju sledeće tri školske godine. Potom su se posvetili analizi rezultata njihovih ispita tokom celih studija, da bi utvrdili kako su njihovi ”zamorčići” prošli značajno bolje od onih drugih, koji su raspust iskoristili da se potpuno odmore od svake pomisli na školu.

Okolnost da su studenti koji su za svako leto dobijali literaturu manje patili od ”letnjeg nazadovanja”, objašnjena je učinkom ”moći knjige”. Nije, razume se, nikakvo iznenađenje to što je još jednom potvrđeno da oni koji čitaju znaju više od onih koji ne čitaju, ali nije na odmet da se to još jednom nedvosmisleno potvrdi.

”Moć knjige” bila je predmet i drugog istraživanja, mnogo sveobuhvatnijeg od pomenutog, na četiri američka univerziteta, o kojem je nedavno objavljen članak četvorice autora pod naslovom ”Knjige i školovanje u 27 nacija”. Proučavanjem čak 70.000 slučajeva na svim kontinentima, ovi istraživači su takođe došli do nalaza koji nije iznenađenje, s tim što je u njihovom istraživanju dosledno potkrepljen opsežnom statistikom.

Zaključak je da se deca koja rastu u kućama sa puno knjiga u proseku obrazuju kompletnije (školuju se tri godine duže) od vršnjaka koja nemaju tu sreću da stasavaju u okruženju kućne biblioteke. Ovo pravilo pri tom podjednako važi za bogate i siromašne zemlje, nezavisno od društvenog uređenja, dakle podjednako u Americi, kao i u Kini, Evropi ili Africi.

Ova dva primera su inače dobrodošli kao novi argumenti u ovde sve češćim polemikama oko sudbine knjiga, kao starog medija koji je na udaru novog, interneta. Čitanje kao takvo nije ugroženo – u toku je novi rat za čitaoce digitalnih knjiga (cene uređaja, ”elektronskih čitača” neprestano padaju: trenutno glavni igrači: ”Amazon”, ”Soni” i ”Berns i Nobl”, dobili su konkurenciju u ”Eplu”, a svoju digitalnu knjižaru upravo je otvorio i kžižarski lanac ”Borders”) – ali se sve češće analizira njegova promenjena priroda.

To je i povod na podsećanje na Maršala Mekluana i njegovu klasičnu definiciju da je ”medij poruka”: odnosno da način na koji jedan sadržaj do nas stiže određuje i njegov doživljaj.

Ono što je, kad je u pitanju knjiga, takođe utvrđeno posebnim istraživanjem, to je da novi medij, elektronski čitači ili ekrani kompjutera, prenoseći isti sadržaj, to čine sporije. ”Studija upotrebljivosti” koju je sproveo dr Džakob Nilsen, upoređivala je vreme potrebno da pročita jedan isti tekst sa ”Amazon” čitača ”kindl”, sa sve popularnijeg ”ajpeda” iz ”Epla”, sa kompjuterskog ekrana – i iz klasične knjige. Pokazalo se da je za savladavanje digitalnog teksta bilo potrebno 10.7 odsto više vremena nego sa stranica knjige.

Posebna anketa, među 4.200 učesnika, kojima je postavljeno samo jedno pitanje: koji će medij koristiti za čitanje za godinu dana od sada, dala je donekle izneđujući rezultat, s obzirom na priče o promeni navika i sve veću dostupnost, a po nekima i praktičnost digitalnih čitača (u jedan uređaj može da stane cela biblioteka). Samo 6 odsto učesnika je naime odgovorilo da će potpuno preći na novi, digitalni medij, dok je većina bila uverena da će nastaviti da koristi stari, ali i da će isprobati i novi.

Što se tiče brzine, pomenuto merenje je prilično besmisleno, jer brzina čitanja nikad nije bila elemenat doživljaja knjige. Ono što međutim jeste, a što je glavni rezultat i istraživanja sa zaključkom da knjige prosvećuju, jeste šta ljudi doživljavaju čitajući, sa papira ili sa ekrana, svejedno.

U tom pogledu, sugestija je da su argumenti opet na strani knjige, odnosno literature. Internet je dragocen, ali pre svega kao izvor obilja informacija koje omogućavaju da se ”bude u toku” događaja, kontroverzi i trendova.

Ali dok internet informiše, književnost kultiviše. Bilo da se čitaju klasici, bilo literatura za plažu ovih dana, neizbežno je da se zaroni u jedan novi svet, u kojem je čitalac aktivan, jer mnogo toga nadograđuje, živote likova prelama kroz prizmu sopstvenog iskustva, bolje razumevajući život, uključujući tu i sopstveni.

Ali odgovora koja će kultura prevladati: da li ona stara, kultura ”dubokog čitanja”, ili kultura ”kratke pažnje” koju u sve većoj meri podstiče internet, zasad nema. Argumenti u korist knjige su dobrodošli, ali uprkos njima, ”Tviter” i ”Fejsbuk” iz dana u dan osvajaju nove teritorije.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad