AVENIJA AMERIKA

Navala knjiga na struju

Ofanziva post-Gutenbergovske tehnologije: prognozira se da će ovogodišnja prodaja ”i-ridera” - elektronskih čitača – dostići brojku od tri miliona

Milan Mišić

Vašington – Na posebnom štandu, u velikoj knjižari lanca Borders na Viskonsin aveniji, prodavačica je mladoj mušteriji strpljivo objašnjavala kako se koriste dve spravice sa ekranima i dugmićima, veličine džepne knjige, ali znatno tanje i lakše.

Mušterija je pažljivo slušala uputstva, a kad se prodavačica udaljila, još oko 15 minuta se igrala sa komandama, u jednom momentu se zadubila u sadržaj ekrana, i u svakom slučaju, nevoljno, primetivši da i ja čekam svoj red, prekinula upoznavanje sa novom igračkom.

Elektronika u knjižari? To ovde nije ništa neobično, gotovo svaki ”buk stor” u Americi nudi besplatnu bežičnu internet vezu sa svoje kupce, koji to, u pratećem kafeu, u foteljama za čitanje, ili jednostavno sedeći na podu, obilato koriste.

Ali ono što je gledao mladi čovek ispred mene, i što sam ja posle njega uzeo u ruke, nešto je drugo. Kompjuter jeste, ali namenski. To su bila dva najnovija modela ”i-ridera”, elektronskih čitača knjiga, koji su već uveliko odmakli u ofanzivi digitalnih bitova, bajtova i piksela protiv Gutenbergove galaksije papira i štamparske boje.

”I-rideri” nisu knjige, ali jesu uređaji (na struju, odnosno baterije) za čitanje knjiga i, kako najavljuju njihovi promotori, ”mašine koje će izazvati kulturnu revoluciju”.

”Štampane knjige, najvažniji artefakt ljudske civilizacije, pridružuju se novinama i magazinima na putu u prevaziđenost”, konstatovao je Džejkob Vizberg u nedavnom članku u ”Njuzviku”. ”Izdavaštvo više nikad više neće biti isto”, dodaje.

Eksponati ”Sonija” koje sam isprobao u Borders knjižari, dva nova modela i-čitača, pokazuju o čemu se radi. Sastoje se od ekrana veličine 15 santimetara po dijagonali, i nekoliko komandnih dugmića ispod i sa strane (u skupljem modelu, komanduje se dodirivanjem ekrana).

Kad se uključi, čitač prvo ponudi sadržaj – spisak knjiga koje su već ubačene, opciju da se kupe nove i, naravno, da se čitaju. Stranice se okreću pritiskom na dugme, postoje komande da se promeni veličina i oblik slova, da se deo knjige obeleži i slično.

Za razliku od kompjuterskog, ovaj ekran nema pozadinsko osvetljenje, pa manje zamara oči, ali mu je, da bi se čitalo, potrebno dovoljno svetla, kao i za pravu knjigu. Pozadina je sivkasta, a slova su gotovo crna, veoma jasna. U pitanju je nova tehnologija ”digitalne štamparske boje”, koja imitira štamparski otisak slova na papiru. Moj utisak je da je slično, ali još nije sasvim isto.

Soni je s razlogom svoje nove čitače u Bordersove knjižare razmestio baš ovih dana, uoči sezone prazničnih kupovina koje će dostići vrhunac u decembru, pred Božić. Tržišni gurui predviđaju da će upravo e-čitači biti glavni praznični hit i prognoziraju da će se u Americi do kraja ove godine prodati čak tri miliona ovih uređaja.

Od toga će se najviše ovajditi Amazon, najveća internet knjižara, čiji model e-čitača, ”kindl” (imenica izvedena iz glagola koji znači nešto osvetliti, potpaliti, inspirisati...), lansiran 2007, zauzima 60 odsto tržišta. Dosad je ovde prodato 1,7 miliona ”kindl” čitača, a njegov uspeh se objašnjava praktičnom kombinacijom hardvera i softvera: prodajući sopstveni čitač, Amazon je kupcima istovremeno ponudio i veliki broj digitalizovanih naslova, kojih u ovom momentu ima oko 350.000.

”Kindl” funkcioniše tako što koristi takozvanu ”3G“ mrežu, brz bežični sistem mobilne telefonije za prenos podataka, tako da knjige iz centralnog servera Amazona mogu da se preuzmu praktično sa svakog mesta gde je dostupan mobilni signal. Ceo proces, ako je pre toga otvoren nalog sa brojem kreditne kartice, traje samo dva do tri minuta – i knjiga je spremna za čitanje.

U ”kindl” i druge i-čitače, može odjednom da stane po nekoliko stotina knjiga, zavisno od kapaciteta ugrađenih memorijskih čipova. To znači da sa sobom uvek možete da imate ako ne celu biblioteku, ono bar jednu policu omiljenih knjiga.

Ali postoji i hendikep: knjigu ne možete preprodati niti je pozajmiti na čitanje – ona je samo u vašem čitaču. Kupovina digitalne knjige je u stvari kupovina digitalizovanih reči samo za vaše oči.

Uprkos naglom porastu popularnosti, i-čitači su, po mišljenju eksperata, još u ranoj fazi razvoja. Trenutno je na tržištu, ili u najavi, čak 17 modela, a u ovaj biznis – čijem razvoju je ponajviše doprineo Amazon – ulaze i veliki igrači, poput korejskih mega-korporacija kao što su Samsung i El-Dži. Ovde, svoj čitač, u verziji ”tablet-kompjutera” najavili su i Majkrosoft, ali i najveći lanac knjižara Berns i Nobl, a u opticaju su i glasine da uređaj, sličan ”ajpodu” koji je uneo revoluciju u prodaju digitalne muzike, u potaji sprema i Epl, čiji se novi modeli ”ajfona” i ”ajpoda” već uveliko koriste i za čitanje knjiga.

Amazon je početkom oktobra najavio da će uskoro ”kindl” učiniti dostupnim u još sto zemalja, čime započinje globalizacija e-čitanja. Gutenberg još odoleva, ali pitanje je - koliko će još dugo?

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad