AVENIJA AMERIKA

Ko je ubio ”Britaniku”

Ukidanje štampanog izdanja najstarije i najčuvenije enciklopedije konačna je potvrda zalaska Gutembergove galaksije

Milan Mišić

Objava od 14. marta da se, posle bezmalo dva i po veka neće više štampati ”Enciklopedija Britanika”, protumačene je dvojako: kao propast jednog biznisa i kao međaš u istoriji štampane reči. Drugo je, bez sumnje, važnije od prvog, mada je za razumevanje značaja tog događaja neophodno raščlaniti šta je uzrok a šta posledica i odgovoriti na pitanje ”ko je ubio Britaniku”.

Kad je o poslovnom aspektu reč, događaj je propast jednog starog ovdašnjeg biznisa, jer je izdavanje najstarije i najčuvenije enciklopedije u američkim rukama još od 1901. ”Britanika” je bila britanska samo po drugom delu svog imena, kao uspomena na prvih 130 godina njenog postojanja (prvi tom izašao je u Edinburgu 1768, a štampanje kompletnog prvog izdanja završeno je 1771.) i po tome što je koristila britanski pravopis reči (”speling”).

Poslednje izdanje štampano je 2010. i ta 32 toma sa 44 miliona reči, 65.000 odrednica koje je napisalo nešto više od 4.000 autora, sada se nude za 1.395 dolara. Do momenta objave da je završno i da se knjiga zatvara (zauvek), bilo je prodato samo 8.000 primeraka, mizerno za američko tržište sa 310 miliona stanovnika, a pogotovo za svekoliko englesko govorno područje kome je ustvari namenjena. Preostali već odštampani tiraž (ne pominje se koliki), možda će pokupovati kolekcionari, a onima kojima je do srži ”Britanike”, do njenog sistematizovanog znanja, na raspolaganju je DVD izdanje sa istim (i dodatnim, multimedijalnim sadržajima) za samo 30 dolara.

Saopštenje iz Čikaga gde je sedište kompanije pratilo je i objašnjenje da ”Britanika” nastavlja svoj život onlajn i prodajom pomenutih digitalnih medija. To je poslovni model zasnovan na abonentima (postoji nedeljna, mesečna i godišnja pretplata), ali i visokim troškovima za veliki uređavački tim koji taj sajt treba da stalno aktuelizuje. Ovde su se međutim pojavile i ozbiljne sumnje da je i to održivo, s obzirom na konkurenciju koja takvih briga nema. Naravno, reč je o ”Vikipediji”.

Ovu onlajn ekciklopediju, koja je mnogo veća od ”Britanike” (ima viđe od 4 miliona odrednica), svake nedelje konsultuje 14,5 odsto svih korisnika interneta. Još 2008, odnos je bio da je na svaku stranicu pročitane onlajn ”Britanike” bilo 184 strane pregledane na ”Vikipediji”, koja svoju popularnost, vitalnost i aktuelnost duguje ”mudrosti gomile”: to je ”otvoreni” projekat kome doprinosi svako ko to želi. Istovremeno je i globalni poduhvat, jer ima i lokalne sajtove na gotovo svim jezicima sveta, (uključujući, naravno, i srpski).

Ako ste međutim pomislili da je ”Vikipedija” ubica ”Britanike”, sačekajte malo, jer u svakom trileru glavni zločinac nije onaj koji je na prvi pogled najsumnjiviji. I ovaj zaplet je naime komplikovan i po mnogo čemu je paradigmatičan: prestanak štampe ”Britanike” je, posle mnogih pojedinačnih nagoveštaja, simbolična potvrda zalaska ”Gutembergove galaksije” i uspostavljanja dominacije digitalne ere u komunikacijama, informacijama i onome što je bila misija ”Britanike” – sistematizaciji i prenošenju znanja.

Kao i obično, o pokojniku sve najlepše, u ovom slučaju sa dosta razloga. Više od dva veka ”Britanika” je bila referento znanje, a njena reputacija kao pouzdane mere napretka civilizacije bila je bez premca naročito u 20. veku. Smatra se inače da je dosad najbolje izdanje ”Britanike” ono iz 1911, a vredi pomenuti da su među piscima njenih odrednica bili i Ajnštajn, Marija Kiri, Trocki, Isak Asimov, Hičkok...

Ovde, na njenom glavnom tržištu, prodavao ju je dobro obučen tim trgovačkih putnika, na nači koji se danas zove ”direktan marketing”. Kupci su uglavnom bile porodice američke srednje klase, koje su na taj način nastojale da deci pruže izvesnu prednost u utakmici za što solidnije obrazovanje i što plaćenije poslove posle diplomiranja.

U kućama je međutim uglavnom bila statusni simbol. Sopstvena istraživanja izdavača pokazala su da je neki tom ”Britanike” sa polica vađen u proseku samo jednom godišnje. Ima doduše i podataka da ju je nekoliko ljudi pročitalo od prve do poslednje strane – za taj poduhvat im je trebalo od dve do 20 godina.

”Britanika” je na poslovnom vrhuncu 1990, kada su prihodi izdvača bili 650 miliona dolara. Samo šest godina kasnije je bankrotirala i prodata za 135 miliona.

Uzroci ovog sunovrata nisu u događajima između 1990. i 1996. – već u onim deceniju pre toga. I tu njen ”ubica” ostavlja svoje prve tragove.

Propast ”Britanike” najavio je prvi lični kompjuter (”Pi-Si”), koji je početkom osamdesetih počeo da ulazi u američke kuće. Negde 1985, osnivač i tadašnji šef ”Majkrosofta” Bil Gejts, tražeći načina da diversifikuje svoj softverski biznis,kontaktirao je menadžment ”Britanike” sa predlogom da zajednički uđu u posao izdavanja enciklopedije na CD pločama. Predlog je međutim glatko odbijen. Pi-Si je u to vreme samo u oko tri do četiri odsto američkih domova, izdavači ”Britanike” su bili uvereni da će tako i ostati, pa nisu videli razlog da kvare svoj posao prodaje od vrata do vrata koji je dobro išao.

Bila je to, naravno, fatalna greška, ali to saznanje je došlo tek u retrospektivi. Gejts se uortačio sa izdavačem jedne kompaktne enciklopedije i iz toga je nastala ”Enkarta”, koja se nije toliko dobro prodavala, koliko je, sa sličnim poduhvatima koji se početkom 90-tih međusobno takmiče, pokazala štas će biti budućnost.

”Britanika” je doduše pokušala da uhvati korak sa internetom svojim onlajn izdanjem 1994, ali glavni rival u vidu ”Vikipedije”, pojaviće se tek pet godina kasnije, kada je džin u ovom poslu već bio na klecavim nogama.

Kad je popularnost otvorene i besplatne ”Vikipedije” počela da vrtoglavo raste, ”Britanika” je isturila argument svoje pouzdanosti. Zaista, u svojim prvim koracima ”Vikipedija” je kritikovana zbog svojih omaški, ali je ”Vikimedija fondacija” polako počela da i u tom pogledu uspostavlja ravnotežu.

Dokaz je eksperiment koji je 2005. uradio magazin ”Nejčer” (”priroda”), tako što je uporedio po 50 odrednica iz obe enciklopedije po sistemu reprezentativnog uzorka i poslao ih na stručnu ekspertizu, koja je pokazala da je ”Vikipedija” sasvim blizu ”Britanike” kad je reč o tačnosti odrednica iz nauke. Eksperti su naime evidentirali prosek od 3,86 grešaka po odrednici u ”Vikipediji” i 2,96 u Britanici.

”Vikipedija” je u međuvremenu zaoštrila svoje kriterijume i metodologiju verifokovanja sadržaja svojih odrednica (autori su sada obavezni da u fusnotama navedu izvore, a tekstovi bez referenci objavljuju se sa napomenom da su nepouzdani).

U poređenju sa onim što je doneo internet, odnosno koncept otvorene enciklopedije, štampano izdanje ”Britanike” je u ovom veku postala depo istorijski korektnih, ali bajatih informacija. A u eri sveopšteg ”guglovanja”, kada i tačnost onoga što navodi ”Vikipedija” može instant da se proveri i dopuni, polica sa tomovima šgtampane enciklopedije svedena je na nekorisnu relikviju prohujalih vremena.

Ubica međutim nije ”Vikipedija”, niti su su Pi-Si i internet, koji su poslednjih nekoliko godina dobili saučesnike u vidu ”pametnih telefona” i ”ajpeda”. Nismo ni svi mi koji ih koristimo.

U pitanju je samoubistvo iznuđeno besmislenošću daljeg trajanja.

(Podsetnik: jedino štampano izdanje ”Britanike” na srpskom, njena ”sažeta” verzija, objavljena je 2004. kao zajedničko izdanje ”Politike” i ”Narodne knjige”.)

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad