Pokušaj da se izračuna ne samo koliko umetnost košta, nego i koliko pridodaje bruto nacionalnom proizvodu
Milan Mišić
O kulturi, odnosno umetnosti uglavnom se govori kao o ”nadgradnji”, nečem što je neophodno svakom društvu, ali i oblasti koja se svugde prevenstveno tretira kao trošak. Po principu da je on svugde srazmeran ukupnom društvenom bogatstvu.
Statistika i nacionalno knjigovodstvo u Americi su discipline koje su pedatnije nego drugde, pa Nacionalna zadužbina za umetnost (National Endowment for the Arts) – nezavisna agencija federalne vlade u čijoj je nadležnosti ”podrška i finansiranje projekata umetničke izvrsnosti” (budžet joj je 155 milijardi dolara) - još 2011. sačinila je prvu analizu doprinosa umetničke sfere nacionalnoj ekonomiji, odnosto bruti nacionalnom proizvodu (BNP - godišnja mera svega što se u granicama jedne države proizvede ili kroz usluge razmeni).
Dobijen je zanimljiv dokument, koji je u međuvremenu dopunjavan, ali njegov osnovni nalaz je ostao. Da umetnost nije samo luksuz i da je umetnička remek dela, iako ponekad mogu da budu neprocenjiva – ipak moguće izmeriti konkretnim dolarima.
Ovom računicom bavila se krajem minule godine i agencija ”Blumberg” koristeći istu metodologiju kao i Nacionalna zadužbina za umetnost. Evo dakle doprinosa umetnosti ekonomiji – po knjigovodstvenim stavkama:
Amerikanci troše oko 14,5 milijardi dolara godišnje samo na izvođačke umetnosti, od opere na jednoj strani do predstava sa mađioničarima, cirkusa i ”šoua” sa igranjem i pevanjem na pozornicama kockarnica u Las Vegasu na drugoj.
Prema podacima Birao za ekonomske analize pri Departmentu (ministarstvu) trgovine, ovo je (kad mu se po njihovoj metodologiji pridoda i sport), BNP uvećalo za 70,9 milijardi dolara.
Gotovo trunčica kad se uzme u obzir da je ukupni bruto nacionalni proizvod SAD 16,5 biliona (hiljada milijardi) dolara. Ali pošto je sve relativno, i ovo prave dimenzije ima tek kad se sa nečim uporedi, pa navedimo da je BNP Srbije oko 42 milijarde dolara.
Holivud, odnosno proizvodnja filmova i industrija snimanja zvuka BNP doprinose sa 59,8 milijardi.
Daleko najveći pojedinačni ekonomski učinak pruža izdavaštvo: 147,7 milijardi dolara (u ovu delatnost se knjiži i kompjuterski softver).
Sve ukupno, ”industrija kulture” američkoj ekonomiji pridodaje 278,4 milijarde ddolara (prema poslednjoj sređenoj statistici, onoj za 2009.). To je više nego što su ukupne ekonomije većine članica Ujedinjenih nacija.
Da doprinosu umetnosti ekonomiji vredi posvetiti pažnju, potvrdilo je upravo dogovoreno partnerstvo pomenute dve agencije, Nacionalne zadužbine i Biroa za ekonomske analize, koje će ubuduće nastojati da evidentiraju i sve koji rade u umetničkom sektoru ekonomije: broj zaposlenih u pozorištima i kabareima, muzejima, izdavaštvu, pa čak i u arhitektnosnim biroima: dakle sve angažovane u ”stvaralačkim” delatnostima.
To, između ostalog, treba da omogući da se prati specifičan doprinos ovog sektora makroekonomiji – nacionalnoj privredi u celini - ali i da prati kako pojedini umetnički sektori fluktuiraju: rastu ili se smanjuju.
Prema nekim preliminarnim studijama, umetnost ima različit učinak na ekonomije u pojedinim federalnim državama. Primerice, svaki dolar koji generiše industrija izvođačkih umetnosti, bruto proizvodu Kalifornije, Kolorada, Džordžije, Teksasa i Nju Džersija pridodaje po dolar i 25 centi. Sa druge strane u Vajomingu i Južnoj Dakoti (čiji je BNP ispod 40 milijardi), svaki takav dolar ukupnoj lokalnoj privredi donosi samo po 85 centi. Objašnjenje ove razlike je da države sa manje stanovnika mnoge stvari moraju da uvoze od onih ekonomski moćnijih – poput rasvete, ozvučenja i druge scenske opreme – da bi predstave uopšte bile održavane.
Ni ovaj sektor nije prošao neoštećen tokom minule ekonomske krize: njegov doprinos je u 2008. bio manji za 1,4 odsto, a 2009. čak za 5,5 odsto.
Prema analizi ”Umetnost i prosperitet” koju je uradila neprofitna organizacija ”Amerikanci za umetnost” (Americans for the Arts), svaka predstava (muzička, filmska, pozorišna...) daje svoj podsticaj i mikro-ekonomiji: tamo se navodi podatak da svaki posetilac, osim onoga što izdvoji za ulaznicu, prilikom ”kulturnog” izlaska lokalno potroši dodatnih 27,79 dolara: za parking, kokice (ako je u biskopu) večeru pre ili posle pozorišta...
Sem toga, kultura je i magnet za turiste, koji su svugde poželjni, jer donose nove pare.
Zaključak iz svega je da su kultura i umetnost veći ekonomski faktori nego što se obično misli. Dokaz za to može da bude i samo ovlašni pogled na obrte koje prave Holivud i Brodvej. Uostalom, zar izreka da ”nema biznisa kao što je šou biznis” nije potekla baš odavde?
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
