AVENIJA AMERIKA

Ljubav u doba algoritama

Kako sveopšta ”onlajn” povezanost utiče na važan element ljudskog postojanja – na intimu

Milan Mišić

Kao novo dostignuće civilizacije i njena dosad najkomplikovanija i najsveobuhvatnija mašina, internet je ušao u svaku savremenu delatnost: bez njega i sveopšte ”onlajn” povezanosti nije više moguće zamisliti ekonomiju, finansije, administraciju, medije, kulturu, obrazovanje, pa čak i stalnog pratioca napretka, ratovanje. O tome je već napisano mnoštvo knjiga i stalno pristižu nove, pri čemu, bar ovde, veću pažnju privlače one publističke koje internet fenomene istražuju i opisuju, ali vrednosno ne mere, nego one naučne kojima je to glavni zadatak.

Nedavno su se međutim pojavila dva publistička dela koja za predmet imaju važan element ljudskog postojanja – intimu. Kako internet i mašine za izlazak na globalnu mrežu: stoni i prenosni računari, a poslednjih godina u sve većoj meri i mobilni telefoni – utiče na rituale i mehanizme upoznavanja, zasnivanja i održavanja veza, da li i na koji način menjaju ono što je u tome najvažnije: ljubav, ono što joj prethodi (udvaranje) i ono što sledi (trajno vezivanje, brak....).

Veoma mnogo, odgovor je koji nudi knjiga bivšeg parničara, danas slobodnog njujorškog novinara Dena Slejtera, čiji smo naslov: ”Ljubav u doba algoritama” (”Love in the Time of Algorithms: What Technology Does to Meeting and Mating”) za ovu priliku pozajmili. Knjiga je u knjižarama tek od juče, ali su zahvaljujući prethodnom publicitetu i podužem članku iz pera autora koji je objavio ”Njujorker”, njen sadržaj i glavne teze već poznati.

Glavna je da je ”onlajn romantika ugrozila monogamiju”. Opisujući niz pojedinačnih primera, Slejter izvlači opšti zaključak da su internet provodadžije, onlajn sajtovi za upoznavanje (koji su ovde postali i solidan biznis) usamljenim muškarcima i ženama olakšali da se povežu sa partnerima koji bi mogli da budu srodne duše, ali je stalna mogućnost da se klikom miša obezbedi nova, takođe potencijalno obećavajuća prilika, u te odnose unela elemente nestabilnosti. Tehnologija je u svaku tako uspostavljenu vezu ubacila crva sumnje: a šta ako je sledeća (ili sledeći) bolji?

Moderni randevu, Foto: M. Mišić

Slejter to objašnjava na primeru svog ”glavnog junaka”, stvarne ličnosti (u knjizi fiktivnog imena), Džejkoba, koji se nekoliko godina posle diplomiranja na koledžu i življenja u Bostonu i Njujorku seli u Portlend, grad od 600.000 stanovnika na severu pacifičke obale Amerike.

Prva stvar koja ga je tamo iznenadila bile su teškoće u upoznavanju žena, za razliku od lakoće koju su u tom pogledu pružale dinamične socijalne scene Njujorka ili univerzitetskog Bostona. Većina prijatelja koje je tamo upoznao i žena koje je sreo bili su već u nekoj vrsti stalne veze još iz studentskih dana i pred brakom.

Prva veza koju je ipak uspeo da uspostavi, sa nešto starijom ženom, brzo se pretvorila u zajedničko življenje, ali se i brzo ”pokvarila”: jednostavno nisu bili ”kompatibilni”. Džejkob naime nije lak partner: skoro sve svoje slobodno vreme provodi gledajući sportske prenose, na koncertima ili u barovima. Ne haje mnogo za novac i kao takav nije baš idealna prilika za neku ”bolju polovinu”.

Posle dve godine provedene uglavnom u statusu ”slobodnog” odlučuje da sreću okuša na sajtovima za pronalaženje partnera. Oni funkcionišu tako što se, prilikom prijavljivanja, tamo popuni detaljni upitnik na osnovu koga nastaje ”profil” ličnosti, sa svim svojim navikama, sklonostima i željama. Kompjuterski ”algoritam” – niz kalkulacija koje treba da izbace zadati rezultat – pronalazi osobe koje najviše odgovaraju postavljenim kriterijumima koje su pre toga na isti način ”profilisane”, pa se tako ”sparenima” pruža mogućnost da stupe u kontakt i međusobnu podesnost provere u realnom svetu.

To se, naravno, plaća. Džejkob je međutim veoma brzo otkrio da mu se ta investicija isplatila: u roku od nedelju dana počeo je da izlazi sa ponuđenim mladim, zgodnim i ambicioznim ženama. Naravno, sa jednom po jednom.

U početku je mislio da mu se samo posrećilo, ali se brzo uverio da je to pravilo. Posle šest nedelja ”isprobavanja” učinilo mu se da je najbolja prilika 22-godišnja Rajčel, čiji je izgled izazivao zavist prijatelja. Počeli su zajednički život (bez prethodnog formalnog obavezivanja) i sve je išlo prema očekivanjima.

Ali je u isto vreme način na koji je došao do nje – jednostavnim izlaskom na internet – Džejkobu ulilo višak samopouzdanja koji je za rezultat imao manje brige za ovu vezu. U glavi mu je uvek bila pomisao da će ako se nešto pokvari sa Rajčel, lako i brzo naći njenu zamenu.

Takvo uverenje nije baš motiv da se u vezi bude pažljiv i u nju investira, pa je i rezultat bio predvidljiv: potrajala je samo dve godine. Džejkob je već sledećeg dana posle Rajčelinog odlaska ponovo bio na sajtu match.com, gde je njegov stari profil bio još aktivan. Sajt je u međuvremenu modernizovan, sa preciznijim algoritmom i novim ponudama. Džejkob nije oklevao i veoma brzo je stigao dotle da je istovremeno izlazio čak sa tri žene koje, razume se, nisu znale jedna za drugu. I sve te veze su veoma brzo postajale i fizički intimne, već posle prvog ili drugog susreta. Ali stalno uverenje da je golub na grani možda bolji od vrapca u ruci, činilo je da postanu i sve kraće. Džejkob je jednostavno postao nesposoban da se sa nekom osobom, bez obzira koliko mu se dopada, trajno poveže.

Pozitivan aspekt onlajn upoznavanja je jasan, ocenjuje Den Slejter. To omogućava da se da se lakše pronađu i upoznaju srodne duše, ali na drugoj strani se i podiže rampa očekivanja u tom pogledu. Šta ako je sledeća (ili sledeći, svejedno) još bolja prilika?

”Budućnost će doneti bolje odnose, ali više razvoda”, citira Slejter imenjaka Dena Vinčestera, osnivača jednog sajta za provodadžisanje. ”Onlajn upoznavanje je danas toliko efikasno, a proces toliko zabavan, da je brak postao prevaziđen”.

”Istorijski, cilj veze je bio međusobna posvećenost, brak”, smatra Greg Blet, direktor pomenutog sajta match.com. ”Onlajn povezivanje menja međutim predstavu o stalnoj vezi kao životnoj vrednosti”.

Isatraživanje sprovedeno 2011. među kompanijama koje se bave onlajn povezivanjem parova, pokazalo je nekoliko trendova: da je to ”ljude učinilo potrošnom robom”, da je ”jedan od razloga za porast stope razvoda” i da se ”nekvalitetni brakovi lakše rasturaju zbog toga što se supružnici u potrazi za alternativnim vezama okreću onlajn sajtovima ”.

Rezultat je i paradoks da obilje opcija umanjuje vrednost onoga što se u jednom momentu izabere, jer privlačnost onoga što nije izabrano odvlači pažnju od zadovoljstva načinjenim izborom. Uteha je jedino u tome što dobri brakovi nisu pogođeni – srećni parovi ne odlaze na sajtove za onlajn upoznavanje.

Bar zasad. Druga knjiga o istoj temi čije je premijera najavljena za 31. januar ima naslov ”Informatička ljubavna priča: kako sam doskočila onlajn upoznavanju i našla svoju priliku” ("Data, A Love Story: How I Gamed Online Dating to Meet My Match") koju je napisala Ejmi Veb, dikrektorka ”Vebmedija grupe” čija su delatnost ”digitalne strategije”. To je ”ispovedna” studija onlajn upoznavanja: Vebova piše kako je, kao ekspert, ”štimovala” svoj profil da bi prevarila algoritam i na kraju pronašla (i pred oltarom ozvaničila) svoju životnu priliku. Ono što sa 38 godina, sa diplomom Kolumbija univerziteta i obećavajućim biznisom nije uspela u realnom svetu, postigla je u virtuelnom, vrlom novom svetu.

Oldos Haksli je bio istinski prorok.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad