AVENIJA AMERIKA

Memoari debele devojke

Kako ”samizdati” anonimnih autora, uz pomoć Tvitera i Fejsbuka, postaju besteleri

Milan Mišić

Knjiga ”Dnevnik lude debele devojke” pojavila se nedavno kao prava knjiga (sa mekim koricama doduše, prva izdanja ovde se uvek prvo pojavljuju u tvrdom povezu) i dobila je prikaz u ”Vašington postu”. Ne doduše zbog onoga što je na njenim stranicama, već zbog svoje predistorije, zbog toga kako je uopšte – postala knjiga.

Autorka Stefani Mekafi, bivša nastavnica iz južne države Misisipi, svoj prvenac je najpre nudila književnim agentima, ovde uobičajenim posrednicima između pisaca i izdavača. Svi redom su je, posle uvida u štivo koje, kako navodi ”Vašington post”, obiluje lokalnim koloritim i preobiljem zapleta i preokreta – glavna junakinja je, naravno, punačka nastavnica iz Misisipija – odbili.

Mekafijevu to nije dekuražiralo. Odlučila je da knjigu čitaocima ponudi u sopstvenom izdanju, ali kao digitalni ”samizdat”. Kako se to radi, otkrila je na sajtu “Smešvords” (smashwords.com). To se inače zbiva pred kraj 2010, kada su svugde reklame za elektronske čitače, ”kindl” i ostale.

Za ”marketing” je iskoristila svoju mrežu od oko 400 Fejsbuk ”prijatelja”, oni su potom o knjizi potom obavestili svoje prijatelje – i ”Dnevnik lude debele devojke” postao je hit.

Od januara do avgusta 2011, prodala je 145.325 digitalnih primeraka i čak 12 nedelja bila na novouvedenoj listi elektronskih besteselera ”Njujork tajmsa”. To je bio razlog da se agenti predomisle i da je zaspu ponudama da potpiše ugovore za nove knjige. Rezultat je da je napustila posao nastavnice da bi postala pisac sa punim radnim vremenom.

Valja napomenuti da je digitalno izdanje ”Dnevnika lude debele devojke” prodavano po ceni od 99 centi, ali je uprkos tome, autorka zaradila mnogo više nego što joj je bila godišnja nastavnička plata. ”Gutembergovo” je, razume se, zbog troškova izdavača, papira, štampe i distribucije, mnogo skuplje (15 dolara), ali to je već stara i poznata priča.

Uspeh Stefani Mekafi je rečit primer novog fenomena: da anonimni autori do književnog uspeha, mereno bar brojem kupaca, odnosno čitalaca njihovih knjiga, sve češće stižu digitalnim prečicama. Za početak, dovoljni su im ne baš skup softver i da su ”društveno umreženi”. Ostalo je stvar njihovog umeća.

Memoari debele devojke nisu velika literatura, ali jesu razbibriga, nešto što se čita u metrou ili u časovima dokolice. Ta kategorija je u Americi ustvari glavni segment literarnog tržišta i najveći deo izdavačkog biznisa, na kojem međutim sve veći deo kolača uzimaju i oni kojima, zahvaljujući novim tehnologijama, da bi stigli do čitalaca nisu više potrebni klasični posrednici.

Jedan od najuspešnijih u ovom pogledu je Džon Lok (John Locke), prvi autor koji je svoje ”samizdate” za ”kindl” prodao u više od milion primeraka.

On na svom sajtu (donovancreed.com) kaže da je prošle godine imao ponude izdavača da potpiše ugovor za četiri nove knjige koje bi napisao o doživljajima svog najpopularnijeg junaka Donovana Krida, što bi mu donelo ne samo dobru akontaciju (od ”par miliona dolara”), nego i ono uobičajeno što pripada popularnim autorima: gostovanje na televizijama, promotivne turneje, novinske kritike...

Sve ponude je odbio jer mu više odgovora da bude ”sam svoj majstor” u svakom pogledu, to jest da ima potpunu kontrolu ned samo nad rukopisom, nego i nad celokupnom sudbinom svojih knjiga. ”Bilo bi lako da sam uzeo par miliona za moje knjige, ali moj uspeh je došao zahvanjujući prijateljima koje sam upoznao preko Tvitera i uz pomoć blogova, i-mejlova… zato bih hteo da ostanem lojalan ljudima koji su mi omogućili da se vinem”, objašnjava svoju, na prvi pogled čudnu odluku Lok.

Dodatni razlzi zbog kojih želi da ostane solista jesu, veli, što bi, potpiše li ugovor sa nekim izdavačem, morao da igra po njihovoj muzici: da promeni svoj stil, da poštuje njihove rokove, da njegove knjige postanu skuplje…

Od 15 autora koji su dosad premašili brojku od milion njihovih knjiga prodatih u ”kindl” formatu (”kindl” je elektronski čitač ”Amazona”), Džon Lok je na 8. mestu. Na prvom je pokojni švedski pisac Stig Larson (autor ”Devojke koja je šutnula osinje gnezdo”), na drugom Džejms Paterson, danas najpopularniji američki pisac detektivskih romana, a na trećem je Nora Roberts, Amerikanka koja je napisala čak 209 ”ljubića”.

Fenomen u digitalnom samoizdavaštvu je Amanda Hoking, koja je sve do 2010. bila kućna pomoćnica, da bi potom napisala 17 romana (sa ovde među tinejdžerima popularnom temom: vampirima), sve ih samoizdala i, prodavši ih u više od milion primeraka, zaradila 2 miliona dolara (u jednom momentu je prodavala 9.000 digitalnih primeraka dnevno).

Za razliku od Loka, ona je u martu 2011, potpisala ugovor (uz akontaciju od dva miliona dolara) za četiri klasične knjige. Ali činjenica je da toga ne bi bilo da pre toga sebi put nije prokrčila digitalnim samizdatima.

Sa strategijom digitalna ”knjiga za 99 centi”, počeli su da eksperimentišu i veliki klasični izdavači, takođe u kategoriji popularnih romana. U ovom slučaju reč je o promocijama: za 99 centi knjiga može da se kupi samo u prvih mesec dana od objavljivanja, da bi cena potom bila od 4,99 pa naviše. Ali za razliku od opisanih autora koji su sopstvenim izdanjima postigli impresivan komercijalni uspeh, veliki izdavači na ovaj način žele da prošire tržište svojih dosad srednje uspešnih pisaca.

I sam ”Amazon”, koji svojom agresivnom strategijom kvari račune tradicionalnim izdavačima, inače pionir u jeftinim elektronskim izdanjima, ima ”kindl dnevnu akciju”, knjiga po ceni od 99 centi – koja međutim važi samo 24 sata.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad