AVENIJA AMERIKA

Momenat kada je Njujork postao Njujork

Novi detalji o istoriji jedne od najčuvenijih fotografija 20. veka

Milan Mišić

Od crno-belog prizora 11 radnika koji opušteno privode kraju pauzu za ručak, sedeći na metalnoj gredi koja izgleda kao da visi nad ambisom Menhetna, sa Centralnim parkom u pozadini, zastaje dah. Nema gledaoca koga neće istovremeno i prikovati za sebe i štrecnuti. Kako je moguće da neko tako nehajno, bez ikakve zaštite, sedi toliko visoko (250 metara iznad ulice), kad nesreća može da se dogodi u svakom trenutku, zbog pogrešnom pokreta, malo jačeg vetra...

Njujorška ikona: ”Ručak na vrhu nebodera”

”Ručak na vrhu nebodera”, kako glasi zvaničan naslov te fotografije, jedna je od ikona američke istorije. Ove jeseni obeleženo je njenih 80 godina (snimljena je 20. septembra 1932, a prvi put objavljena u ”Njujork herald tribjunu” dve nedelje kasnije 2. oktobra), a i danas je jedna od najreprodukovanijih fotografija sveta.

Smtra se da je ovekovečila ”momenat kad je Njujork postao Njujork”. Reč je naime o prizoru sa završnih radova na jednoj od zgrada Rokfeler centra, iz doba kada je u prvoj polovini prošlog veka dovršavan profil gradskog središta na ostrvu Menhetn, na ušću reke Hadson, profil sa mnoštvom nebodera koji su od ulica načinili duboke kanjone u koje sunce jedva da dopire. Te mega višespratnice su istovremeno bile i simbol u to vreme rastuće ekonomske moći Amerike, uprkos tome što je Rokfeler centar dovršavan u trećoj, pretposlednjoj godini ”Velike depresije”, najveće krize američkog (i svetskog) kapitalizma. Bilo je to vreme kada je svaki četvrti radnik bio bez posla, ali su poslovi na građevinama započetim u pretkriznom prosperitetu ipak završavani.

Jubilej ”Ručka na vrhu nebodera” – fotografije koja ima gotovo neverovatnu vizuelnu upečatljivost: svako pred njom ne može da izbegne da na toj gredi zamisli sebe i u sebi probudi neke od iskonskih strahova – bio je međutim i povod da se ispričaju neke nove priče o njenom nastanku i njenim akterima. Tome je najviše doprineo dokumentarni film ”Ljudi na ručku” (”Men at Lunch”), braće Šona (u ulozi režisera) i Imana (producenta) Okulan, poreklom Iraca, koji je nedavno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu. Iako tvrde da je njihovo delo samo ”pokušaj da se priči sa mnogo nepoznatih dodaju neke nove”, kao i da su samo ”dodatno zamutili vodu”, braća Okulan su ipak neke zagonetke rešili.

Ustanovili su naprimer identitet dva radnika: onoga koji je na visećoj gredi krajnje levo, koji je u momentu potezanja okidača kamere sa staklenom pločom umesto filma pripaljivao cigaretu, i drugog, koji sedi krajnje desno i gleda direktno u objektiv, držeći (uprkos prohibiciji) u jednoj ruci (ispražnjenu) bocu viskija.

Podstrek da o čuvenoj fotografiji snime film došao je sasvim slučajno, kad su u poseti irskoj pradomovini, u jednom selu okruga Galovej, na zidu lokalnog paba videli upravo ovu fotografiju. Kad su počeli da se raspituju otkud ona tu, vlasnik paba je spremno ispričao istoriju te kopije, darovane od strane lokalnog emigranta u Novi svet. Glavni razlog zašto je ona na zidu bio je međutim lokalpatriotski: pomenuta dva radnika sa obe strane grede su naime bili baš iz tog kraja.

Naknadno istraživanje i upoređivanje sa drugim fotografijama, tu tvrdnju je verifikovalo. Braća Okulan su istraživanje zatim nastavila u velikom ”bunkeru” filmskih negativa u Pensilvaniji, gde se čuva stakleni original negativa i od svega je ispala zanimljiva filmska priča o fotografiji čija je suština po njima ”sinteza imigracije, aspiracija i odlučnosti” koji su Ameriku napravili Amerikom.

Autor ”Ručka na vrhu nebodera” i ovom prilikom je zvanično ostao nepoznat, iako je mnogo uverljivih dokaza da je to ipak delo američkog fotografa Čarlsa Klojd Ebetsa (1905-1978.), u to vreme zvaničnog fotografa izgradnje Rokfeler centra. Vode o autorstvu su delimično zamućene zbog činjenice da je toga dana na građevini bilo angažovano nekoliko fotografa, a možda najviše zbog toga što ova fotografija još donosi velike pare vlasniku njenih autorskih prava, kompaniji ”Korbis imidžiz”, inače vlasništvo osnivača ”Majkrosofta” i jednog od najbogatijih Amerikanaca – Bila Gejtsa. Ozvaničenje Ebetsa kao njenog tvorca podrazumevalo bi velike legalne komplikacije sa njegovim naslednicima i komplikovani sudski proces oko novca. ”Korbis” inače ima oko 13 miliona istorijskih slika u svojoj arhivi od milion fotografija i pola miliona video zapisa.

I dokumentarac braće Okulan je potvrdio ono u šta se sumnjalo i ranije: da fotografija nije ovekovečila sponati prizor, već da su radnici pozirali (postoji još nekoliko verzija na kojima su u drugačijim pozama). Utisak da sede iznad ambisa takođe ne odgovara stvarnosti – dovršeni sprat je bio po svoj prilici samo metar ispod, što se zbog ugla kamere ne vidi. Ali svejedno, i kao takva, fotografija je dramatično svedočanstvo o jednom dobu i teškom momentu u istoriji, kada je za rad na čeličnim kosturima nebodera ”plata bila dobra, ali je posao bio samo za hrabre”.

Kada je povodom 80-godišnjice priča o radnicima na gredi objavljena u magazinu ”Smitsonijan” muzeja, javilo se mnogo čitalaca dokazujući da su neki sa slike upravo njihove dede i pradede, između ostalog i da je radnik sa flašom izvesni Gusti Popović, iz Češke (tadašnje Čehoslovačke). Braća Okulan su za svoju identifikaciju međutim obezbedila uverljivije dokaze.

Njujorški Muzej moderne umetnosti (MOMA) je povodom jubileja podsetio da nema dobru kopiju ”Ručka na vrhu nebodera” i njegov kustos fotografije je izjavio da bi bili blagodarni ako bi im je neko poklonio. Tako velikodušni dobročinitelj se još nije javio.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad