AVENIJA AMERIKA

Nova žrtva digitalne ere

Bankrot ”Bordersa”, drugog po veličini knjižarskog lanca u SAD, kao rezultat tektonskih promena u navikama čitalaca

Milan Mišić

”Nisam očekivao da ću ovo da fotografišem tako brzo”, požalio mi se nepoznati Amerikanac, dok smo obojica tražili najbolji ugao da kamerama svojih mobilnih telefona ”za uspomenu i dugo sećanje” ovekovečimo prizor kako radnik na merdevinama na pročelju zgrade učvršćuje veliki natpis sa samo dve reči: ”STORE CLOSING” (”Radnja se zatvara”).

Slični prizori su ove nedelje mogli da se vide na oko još 200 mesta širom Amerike. Toliko će naime uskoro, do početka aprila, biti zatvoreno velikih knjižara iz drugog po veličini knjižarskog lanca u Americi. Menadžment ”Bordersa”, vest o tome da je dobio saglasnost nadležnih da proglasi bankrot po proceduri iz zakonskog člana 11, koji omogućava da se svaka firma koja ne može da servisira svoje dugove reorganizuje bez pritiska poverioca (druga opcija je likvidacija), objavio je nekoliko dana ranije.

Vest nije došla kao iznenađenje. ”Borders” je još krajem prošle godine priznao da je u velikim nevoljama. Jedan od njegovih glavnih finansijera je pokušao da problem reši time što bi sa skoro milijardu dolara novih para izvršio integraciju sa najvećim nacionalnim knjižarem, ”Barns i Noblom”, ali taj manevar nije uspeo.

”Borders” je na kraju bio prinuđen da istakne belu zastavu. Dug od milijardu dolara – izdavačima i vlasnicima uznajmljenog poslovnog prostora u kojem je njegovih više od 600 knjižara – bio je preveliki teret. Ostaje nada da će, u procesu reorganizacije, biti pronađena neka nova formula da se biznis prodaje knjiga (i mnogo čega drugog što nema veze sa knjigama) postavi na čvršće noge.

Knjižara čiju najavu zatvaranja sam digitalno snimio, nalazi se na Viskonsin aveniji, baš na granici između Vašingtona i države Merilend (granica ide sredinom ulice), i bila je omiljeno i veoma posećeno mesto za okupljanje u kraju u kojem dominiraju modni butici i robne kuće. Ima prizemlje i sprat. Čim se uđe, na nekoliko polica su aktuelni bestseleri. Sa desne strane, poseban štand sa elektronskim čitačima knjiga (u ponudi je šest modela). Kad se uđe malo dublje, naiđe se na police sa dečijim knjigama (i igračkama), zatim one sa probranom papirnom ”galanterijom” (kalendari, rokovnici, sveske, fascikle, zanimljivi predmeti...).

Na spratu, na koji vode pokretne stepenice , nalazi se deo koji prodaje časopise (u ponudi je, procenjujem, bar dve stotine naslova), zatim kafe i, naravno, mnoštvo polica sa knjigama, sa metalnim pločicama koje kupca obaveštavaju o žanru knjiga.

Sve u svemu, kad se uzme u obzir i da je posetiocima obezbeđena i besplatna bežična internet veza, ovaj ”Borders” je, kao i svaki drugi, bio prijatno mesto da se u njemu provede vreme. Niko vas neće opomenuti ako sa police uzmete knjigu i sednete na čisti, zastrti pod da bi ste je čitali, možda i satima. Računica je da će vas ta, ili neka druga knjiga, na kraju zainteresovati i da ćete je kupiti.

Sve ovo opisujem da bi se razumelo zašto, iz ličnog iskustva, mislim znam zbog čega je ”Borders” bankrotirao. U ovu knjižaru mnogo češće sam, kao i većina njenih posetilaca, ulazio samo da bih knjige razgledao i ”opipao”, da bih ih potom, kad se vratim kući, kupovao – preko ”Amazona”. Prvo zato što su jeftinije. Drugo, udobnije mi je bilo da deo sadržaja prvo pročitam preko svog kompjutera, nego stojeći u knjižari (sedenje na njenom podu je samo za mlađi svet). Treće, preko ”Amazona” može da se kupi, ponekad budzašto, i polovna knjiga. I najzad, u ”Amazonu” je svaka knjiga.

Sve u svemu, bankrot ”Bordersa” nije rezultat činjenice da se u Americi smanjio broj čitalaca knjiga, nego ”tektonskih” promena u njihovim navikama: kako ih kupuju i kako čitaju. ”Borders”, koji je započeo kao mala prodavnica polovnih knjiga 1971, da bi svoj vrhunac dostigao 2005, kada je ima 1.329 knjižara, nova je žrtva digitalne ere - zato što se u njoj nije najbolje snašao.

Te, 2005, bilo je jasno da dolazi ta nova era: Amazon (osnovan 1994.), posle poslovanja sa gubicima sve do poslednjeg kvartala 2001, već je uveliko profitabilan, i nije samo ”onlajn” prodavac knjiga, nego i svega drugog. Internet ekonomija je, posle naglog uspona i još većeg kraha u devedesetim, sasvim stabilizovana i u ekspanziji.

Knjižarski biznis na velikom američkom tržištu, sa podjednako veličanstvenim čitalačkim apetitom Amerikanaca, tada izgleda kao nešto što nikad ne može da propadne. Ali pokazaće se već posle nekoliko godina da stvari treba menjati baš kad posao ”ide”. Kad to prestane, za promene je već kasno – ili su mnogo skupe.

Do bankrota ”Bordersa” došlo je samo posle dve nedelje od kako je čuvena ”Knjiška revija” (”Book Review”) ”Njujork tajmsa” počela da objavljuje i top listu digitalnih bestselera (ne razlikuje se mnogo od papirnih). ”Amazon” je prošlog meseca saopštio da je krajem prošle godine, u prazničnoj sezoni, po prvi put prodao više digitalnih, nego klasičnih, knjiga sa koricama i odštampanim stranicama. U vašingtonskom (i njujorškom) metrou, koliko sam video, više je onih koji čitaju sa elektronskih ”čitača” kao što su ”kindl”, ”nuk”, ”ajped” i slični, nego iz starih dobrih knjiga.

Ali uprkos tome što je očigledno da u ovoj velikoj kulturnoj transformaciji čitanje ne umire, nego se samo menja, ovo što se dogodilo ”Bordersu” veliki je potres za celokupno američko izdavaštvo.

Prvo, izdavači od ”Bordersa” za isporučene knjige potražuju više od 300 miliona dolara koje će morati da otpišu kao nenaplative. ”Pingvin” će izgubiti najviše (41,1 milion), ”Harper Kolins” 25,8, ”Makmilan” 11,4 i tako redom. Manje knjižara zatim podrazumeva i smanjivanje tiraža, što će biti udar i na štampare. Što se pisaca tiče, njima će biti smanjene akontacije...

Po svemu sudeći, sa knjigama počinje da se dešava ono kroz šta je već prošla muzička industrija, čija popularnost od početka ovog veka nije opala, ali se drastično promenio način njene kupovine i slušanja. Lake note, pa i one teže, sada su sve ređe na ”nosačima zvuka”, CD pločama, a sve više putuju internet infostradama, a slušaju se sa slušalicama u ušima, preko ”ajpoda” ili mobilnih telefona.

Naravno, i u ovom slučaju važi pravilo da kad jednom smrkne, drugom svane. ”Barns i Nobl” – koji je svoj digitalni biznis organizovao blagovremenije i uspešnije - ostaje sada sa znatno oslabljenom konkurencijom, što će mu omogućiti da pod svojim uslovima pregovara i rabate sa izdavačima i rente sa vlasnicima poslovnog prostora.

Ruke, naravno, trlja i menadžment ”Amazona”.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad