AVENIJA AMERIKA

Presecanje kabla

Preduzetnici koji koriste internet tehnologiju ugrožavaju tradicionalni poslovni model TV emitera

Milan Mišić

Vašington – Napredak tehnologije nema za rezultat samo stalno priticanje novih stvari koje olakšavaju život i menjaju navike, nego i nestajanje starih, koje su još u uspomenama (ili u podrumima) generacije seniora, dok se mlada pita čemu je to služilo. Ono što je međutim fenomen informatičke ere koja je donela veliku ekspanziju svega što funkcinoniše na digitalnim principima – elektronskim jedinicama i nulama – to je da su ove promene sve brže.

Za života samo jedne generacije oprostili smo se sa višedecenijskim vernim prijateljicama, pisaćim mašinama, prestali smo onda da koristimo gramofon, a potom je neupotrebljiva postala i njegova privremena zamena, kasetofon. Nema, zatim, više vajde ni od nekadašnjih foto aparata u koje se stavlja film: oni digitalni su ih pregazili ekspresno. Kabaste televizore sa katodnom cevi drže još samo oni kojima budžeti ne dozvoljavaju da ih zamene onima sa ravnim ekranom. Šta to beše video-rekorder znaju oni koji se iz sentimentalnih razloga ne rastaju od kolekcija Ve-Ha-Es video traka sa mutnim slikama. Nema više ni kompjutera u koje mogu da se gurnu ”flopi-diskovi”. Kome je danas baš neophodan klasični ”fiksni” telefon? I tako redom.

Sudeći po prilikama ovde, u Americi, gde započinju svi trendovi, otpisan je i ne baš očima ugodan ukras na krovu, TV antena. Još doduše oko 130 ovdašnjih stanica emituju TV signal (koji je od 2009. samo digitalni) ali glavni način gledanja TV sadržaja danas je kablovski, posredovanjem velikih telekomunikacionih kompanija koje na taj način svakom pretplatniku dostavljaju meni u rasponu od stotinu do preko hiljadu kanala.

Televizija, sa svojim non-stop emisijama vesti, specijalizovanim programima za određene demografske grupe, kanalima koji prenose isključivo sportske sadržaje (pri čemu su neki posvećeni isključivo jednom popularnom sportu), zatim kanalima koji emitiju samo filmove, serijske programe, TV kuvarice i što šta još – malo je prostora da se sve nabroji - i dalje je pobednik u nadmetanju svih medija (u koje spadaju i novine i internet sajtovi) za ograničeni resurs: vreme korisnika. Ali i u tom pogledu sve veća pretnja su takozvane ”remetilačke” tehnologije i ambiciozni preduzetnici.

Najnoviji fenomen, koji je zvanično definisao i tek od skora počeo i da prati ”Nielsen”, američka kompanija za merenje navika i ponašanja potrošača, pre svega kad je reč o medijskim, odnosno TV sadržajima – jesu ”ziro TV domaćinstva”. Dakle kuće sa ”nula” televizije, što međutim ne znači da su bez televizora kao uređaja.

Drugo ime za ovu pojavu je ”presecanje kabla”. Reč je o tome da ubrzano raste broj ljudi koji jednostavno nemaju potrebu da se uklope u tradicionalni model uzornog građanina koji od nekog ovdašnjeg velikog provajdera (a na tržištu od 310 miliona ljudi svi su po definiciji veliki) u paketu uzima fiksni telefon, internet vezu i ”kablovsku”, pretplatu na pomenuto TV obilje.

U takvim domovima (kućama i stanovima) centralno mesto imaju lap top kompjuter i njegova džepna verzija, ”pametni” mobilni telefon. Televizijski aparat je potreban, ali ne i njegov priključak na nekog velikog distributera programa. Ono što želi da se gleda ”dovlači” se preko interneta, što je za rezultat imalo da je nekoliko kompanija (”Netfliks”, ”Hulu”), pionira u ”strimovanju” sadržaja preraslo u velike biznise.

Problem klasične televizije i njene kablovske verzije jeste što se programi gledaju u ”zakazano” vreme, što je u današnjem dobu koje karakteriše sveopšta distrakcija – stalno odvlačenje pažnje – sve nepraktičnije. U jednom momentu rešenje za taj problem su bili ”rekorderi” programa, kao deo kablovske opreme, ali se pokazalo da je snimanje, to jest posedovanje nekog programa, postalo zamena za gledanje. Toga se naime za kratko vreme toliko nakupi, da je praktično nemoguće naći vreme da se odgleda.

Izlaz je dakle ”meni televizija”. Ponuda programa koji, naravno bez kabla, preko bežične internet veze, može da se ”dovuče” po izboru. Hendikep je doduše da se na taj nači aktuelni program gleda kasnije od drugih i rizik da kolege na poslu prepričavanjem pokvare zadovoljstvo, ali kompenzacija za sve to je da raspored više ne diktiraju TV mreže, nego svaki pojedinac za sebe.

Vodeći ljudi TV industrije se suočeni sa novom opasnošću užurbano konsultuju šta im valja činiti. Konkretno, kako da spreče širenje i jedne male ”start ap” kompanije, koja je počela da dobija sledbenike i ugrožava njihov tradicionalni poslovni model. Nevoljama koje već izaziva ”presecanje kablova”, ta kompanija je pridodala ponudu jeftinog – za desetak dolara mesečno, prema oko 100 dolara koliko u proseku košta pretplata na kablovsku – onlajn dostavljanja programa koji se emituju da bi se hvatali digitalnim antenama.

Kompanija ”Aero” se dosetila baš toga – da ono što je u etru tretira kao javno dobro i da svojim pretplatnicima naplaćuje onlajn dostavu u relanom vremenu, ili uz zadršku (mogućnost da se gledanje prekine, pa kasnije nastavi odande gde se stalo). Kad se ovome dodaju i pomenute ponude ”Netfliksa” i ”Hulua”, zatim filmski i TV sadržaji koje, uz izvesnu nadoknadu nude ”Epl” i konkurenti u biznisu dostavljanja TV zabave – situacija za emitere i kablovske operatere u perspektivi ne izgleda sjajno.

Prema jednoj proceni, kablove je dosad ”preseklo” oko 5 miliona ljudi, što je na ukupan broj američkih TV domaćinstava – oko 100 miliona – mali postotak. ”Aero”, koji postoji jedva dve godine, rastući je trn u oku televizijskih džinova jer su dosad izgubili u dva pokušaja da sudove ubede kako je takvo poslovanja ustvari krađa njihove intelektualne svojine. Najveći gubitnici zbog pojave novog servisa zasad su emiteri TV signala koji žive od onoga što od velikih mreža naplaćuju za reemitovanje (povećavajući time ukupnu gledanost programa, što je elemenat za određivanje cene reklamnih sekundi). U ukupnom zbiru, ta naknada nije mala – 2,36 milijardi dolara za prošlu godinu.

Na svom veb sajtu ”Aero” upravo najavljuje da će ove godine biti dostupan i u regionu Vašingtona i još dvedesetak drugih gradova, pozivajući potencijalne mušterija da prvo besplatno isprobaju servis, a potom ističući svoju glavnu prednost: ne treba vam nikakva dodatna oprema (za razliku od servisa kablovske televizije koji zahtevaju posebne ”tjunere”) da bi se programi gledali na svakom ekranu koji postoji u kući: mobilnom, kompjuterskom i televizijskom. Samo kliknite i zabava kreće...

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad