AVENIJA AMERIKA

Problemi knjižara od cigle i maltera

Pokušaj spajanja dva najveća lanca, ”Barns i Nobla” i ”Bordersa”, u nastojanjima da se odoli ”digitalnom udaru”

Milan Mišić

Kupovina knjige nije ovde razlog da se uđe u knjižaru – i najčešće i nije. Unutra može da se popije kafa, da se uz besplatni ”vaj-faj” ako je pri ruci laptop (mada je za to sada dovoljan i ”pametni” telefon) proveri elektronska pošta ili nešto pogleda na vebu. Može da se kupi igračka za dete, čokoladica, muzički CD, film na DVD ili ”blu rej” disku, neki od par stotina magazina.

Knjige mogu da se prelistavaju do mile volje, da se, uz kafu li čaj u ”Starbak” kafeu (obično na spratu) ili sedeći na podu čitaju. Niko od prodavaca na tome neće zameriti.

Mogu, naravno, i da se kupe. Dobro je međutim pre toga dobiti besplatnu člansku kartu (sa magnetnom trakom, nalik onoj kreditnoj), ostaviti svoj imejl da bi se kod kuće odštampali kuponi za popust i knjiga dobila uz ”diskaunt” i do 50 odsto.

Ovu sliku i gotovo istovetnu uslugu nude dva najveća lanca knjižara u Americi: ”Barns i Nobl” i ”Borders”. Knjižare na kojima su firme sa nekim trećim imenima, sasvim su retke. ”Barns i Nobl”, koji je prvu knjižaru u Njujorku (gde je, na Petoj aveniji, danas i njegovo korporativno sedište) otvorio još 1917, danas ima 717 gore opisanih ”mega-knjižara” šitom Amerika, plus nešto 636 manjih prodavnica u univerzitetskim i koledž komšleksima, gde su mušterije oko četiri miliona studenata i oko četvrt miliona profesorskog osoblja.

”Borders” (reč u prevodu znači ”granice”, ali je ustvari prezime osnivača) je mlađi (osnovan 1971.) i manji lanac (517 knjižara) – i glavni konkurent. Zbog toga je kao prilično izneneđenje primljeno ovonedeljno saopštenje da manji od ova dva lanca želi da kupi većeg – i da se time dva najveća američka knjižara integrišu u jednan mega-mega lanac koji teško da će imati konkurenciju.

Da li će to proći kod ovdašnje stroge i dosledne antimonopolske komisije pitanje je koje u ovom momentu nije na dnevnom redu. Priča je zasad poslovna. Neobično integraciju, sa stanovišta ko će koga, pokrenuo je najveći pojedinačni akcionar ”Bordersa” (37 odsto), finansijer Vilijem Akmen, koji voljan da za tu operaciju uloži 960 miliona dolara.

”Barns i Nobl” je inače na prodaju: to je saopšteno još u avgustu i dosad je osam zainteresovanih kupaca potpisalo u ovakvim situacijama neophodan ”ugovor o poverljivosti”, kako bi dobili pristup poslovnim knjigama i napravili sopstene računice o isplativosti investicije. U knjigovodstvo će se međutim zavitivati tek kad prođe upravo započeta praznična sezona, u kojoj se ponekad proda više nego za prethodnih 11 meseci.

Unapred se međutim zna da će saldo biti u ”crvenom”: ”Barns i Nobl” je prema bilansu s kraja oktobra imao gubitak od 75 miliona. Tako loš rezultat je opravdan velikim troškovima ekspanzije u digitalni domen – lansirano je već nekoliko modela sopstvenog čitača digitalnih knjiga ”nuk” i otvorena digitalna knjižara, Ukupan dug firme je u ovom momentu 337 miliona dolara. Kupac će dakle dobiti čuveno ime – i dosta problema.

Ne cvetaju ruže ni ”Bordersu” koji je takođe otpočeo prodaju digitalnih knjiga ali sa mnogo manje ambicija od konkurenta, pa se s obzirom na to potez investitora Akermana tumači i kao želja da integracijom brzo obezbedi ono što bi ga, ako bi to pokušao sam koštalo mnogo više: perspektivnu digitalnu strategiju. Sem toga, u slučaju integracije počinje da se primenjuje ”ekonomija velikih brojeva”, uz mogućnost uštede na na troškovima ”režije”.

Kako god bilo, činjenica da je ova poslovna inicijativa objavljena u istoj nedelji kada je u veliki igrač u internet biznisu, Gugl, otvorio vrata svoje virtuelne knjižare, govori sama za sebe. Lance koji knjige i gore pomenutu prateću robu prodaju u objektima ”od cigle i maltera” počinje da trese ”digitalni zemljotres”.

U toku je naime velika promena o kojoj smo sa ”Avenije Amerika” već izveštavali: promena kulturnog univerzuma u čijem središtu je knjiga. Dosadašnji: pisac je napiše, izdavač objavi, knjižare izlože, kupac kupi, pročita i odloži na policu, da bi se ciklus stalno ponavljao – uveliko se menja, u ovom završnom delu. Nema naime više potrebe da se ulazi u knjižaru, dovoljno je knjigu poželeti, sa nekoliko komandi na digitalnom čitaču knjigu ”kupiti” i čitanje početi već posle jednog minuta. Da ne pominjemo da u elektronskoj napravi od par stotina grama može da smesti biblioteka od nekoliko hiljada naslova.

Od zanimljivog kurioziteta od samo pre par godina, digitalna izdanja već su dostigla udeo od 20 odsto od svih prodatih knjiga. U ovom biznisu se sada nadmeću ”Amazon”, ”Barns i Nobl”, odnedavno i ”Epl”, a sa namerom da svim pomrsi račine, u igru sa velikim ambicijama i dobro promiljenom strategijom, na velika vrata ušao je i ”Gugl”.

Pomenuta strategija je od konkurentskih izdvaja po tome što ”Gugl” nije ponudio sopsteni čitač u koji se prebacuju knjige u digitalnoj formi. Literatira kupljena preko ”Gugl” prodavnice smešta se u kompjuterski ”oblak” (metafora za odlaganje sadržaja na nekom dalekom serveru kojima se pristupa preko interneta) – da bi se čitala preko svih uređaja koje neko ima: laptopa, stonog računara, čitača bilo kog proizvođača ili mobilnog telefona. U ”oblaku” se pritom vrši ”sinhronizacija” – čitalac uvek nastavlja tamo gde je stao.

”Njujork tajms” od janurara svojim listama bestselera dodaje i digitalnu kategoriju. A da li je ovo zaista neka nova revolucija dimenzija one koju je svojevremeno pokrenuo Gutenberg, ostaje da se vidi. Ono što je u međuvremenu sasvim očigledno, to je da se vremena za knjige i čitaoce, a za knjižare pogotovo, menjaju u veoma brzom tempu.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad