AVENIJA AMERIKA

Recept za holivudsku čorbu

Koje sve mirođije treba da se ubace u visokobudžetni spektakl da bi imao globalnu prođu

Milan Mišić

Vašington – ”Više nego ikad, ekstravagantne holivudske spektakle od 100 miliona dolara prave komisije”, glasi početak nedavnog teksta u ”Njujork tajmsu” u kojem se analizira tehnologija nastajanja jednog filmskog hita, od ideje do realizacije, pri čemu se mašti scenariste i režisera ne prepušta mnogo.

Povod je već uveliko započeta ”sezona kokica”, letnje filmske zabave u kojoj su glavni mamci superjunaci, od legendarnog ”Supermena” pa do za ovo leto vaskrslog ”Usamljenog jahača” sa Džoni Depom kao jednim od glavnih protagonista. Između 1. maja i 4. jula gledaocima (uglavnom mladim, koji su se upravo ratosiljali školskih obaveza) ponuđeno je 13 filmova čiji su produkcioni budžeti veći od 100 miliona. Ono što je u ovom podatku novo, to je da je broj visokobudžetskih filmskih priča u odnosu na prošlogodišnju sezonu veći za 40 odsto.

Ne računa se, razume se, samo na severnoameričku (deo zajedničkog filmskog tržišta je i Kanada) letnju sezonu, jer Holivud ima globalni domet. Upravo zato su potrebne ”komisije” – da bi se usaglasili kriterijumi i o priči postigao konsenzus producenata, distributera, marketinga, i naravno, scenarista i režisera – sa ciljem da se filmu omogući prolaz do maksimalno mogućeg broja gledalaca.

”Njujork tajms” je ustvari napravio jedan eksperiment: uz pomoć holivudskog veterana, scenariste Džordana Robertsa, napisan je prvo sinopsis za tobožnji film naslovljen ”Crveno, belo i krv” (”Red, White and Blood”), jedan žanrovski bućkuriš sa seksi kradljivcima automobila, predsednikom koji je pre ulaska u Belu kuću imao neke grehe, a u sve je umešana i jedna teroristička zavera.

”Hteli smo da se poigramo, ali realno”, objašnjen je osnovni pristup, posle čega je usledilo sledeće objašnjenje: ”Ako mislite da je neka ideja za film suviše šašava, imajte u vidu da ’Dizni’ upravo snima film ’Entmen’ (”Čovek mrav”) o junaku iz jednog stripa koji može da promeni svoje fizičke dimenzije i ostale bube kotroliše svojim šlemom, dok je ’Turbo’ iz studija ’Tventi senčeri foks’ zasnovan na zapletu iz ’Brzih i žestokih’, s tim što se zbiva u svetu puževa”.

Da bi utvrdili šta sve treba da sadrži jedan komercijalno ambiciozni holivudski proizvod koji pretenduje na globalni uspeh, o sinopsisu za ”Crveno, belo i krv” holivudskom procedurom su konsultovani uobičajeni eksperti za pojedine aspekte: marketinški, distributerski, producentski, scenaristički - s pitanjem šta bi oni uradili da bi film što bolje prošao.

Prva čije su stručno mišljenje zatraženo bila je Linda Obst, producentkinja koja je potpisala 16 uglavnom uspešnih filmova među kojima je i ”Nesanica u Sijetlu”. Njena ocena je bila da je opšti pristup dobar, jer ”parodija je realnost”, da bi zatim dala sledeći savet: ”Devojke će gledati filmove za momke ako su dobri, ali momci neće gledati one ’ženske’. To znači da ako hoćete da film bude prihvatljiv svima – a to je danas uvek cilj – onda ga usmerite prema muškarcima...”

”Ulog zatim mora da bude veoma veliki. Okršaj puškama je nešto za decu, treba nam veće oružje... Možda neka naprava za kraj sveta. A automobili – da li su od onih iz budućnosti i mogu da lete? Vizuelni efekti će ustvari biti vaše zvezde”.

Sledeći konsultant je bio ”marketing men”, profesionalac koji ima sve veću ulogu u odlučivanju kakvi će filmovi biti snimljeni, odnosno kom segmentu tržišta namenjeni. U ovom slučaju to je bio Majk Volmen, bivši šef marketinga studija ”Metro Goldvin Majer”.

Po njemu, sinopsisu je nedostajao materijal za ”trejler” (reklamni spot) i za TV oglašavanje. Poredložio se da se radnji doda i malo komedije - malo ”namigivanja publici” - jer film treba da bude zabavan i ne samo niz eksplozija i sudara automobila, ”mada je i to važno”.

Glavni Volmenov savet je međutim bio da danas u Americi hispanici (latinosi) u bioskope idu češće nego neke druge etničke grupe, oko 4,6 puta godišnje, u pređenju sa prosekom od 3,6 puta kad je reč o belcima. Da bi se njima dodvorilo, u scenario treba ubaciti nekoliko dijaloga na španskom, koji bi onda bili korišćeni u reklamama za ovu publiku.

Volmen, koji je angažovan kao marketinški konsultant za novu epizodu sage Džordža Lukasa ”Zvezdani ratovi”, preporučio je i angažovanje nekih zvezda latino porekla u glavnim ženskim ulogama, poput Eve Mendez ili Selme Hajek.

Mišljenje o globalnom marketingu zatraženo je od Kamele Galano iz ”Vorner Bradersa”, koja im je poručila da uspeh filma u svetu pre svega zavisi od njegove prođe u Kini, danas najvećem stranom tržištu za Holivud, gde je lane promet od bioskopskih ulaznica iznosio 2,7 milijardi dolara, 36 odsto više nego 2011. U Kini se otvara otprilike 10 novih filmskih dvorana svakog dana! - a prognoze su da će u dogledno vreme to postati najveće filmsko tržište, koje će prihodom od ulaznica nadmašiti američko, gde se na bioskopskim blagajnama ubira 10,8 milijardi godišnje.

Galeano kaže da je glavni izazov proći kinesku filmsku cenzuru, što tipično zahteva da se Kina ne prikazuje u negativnom svetlu. Ali negativci ne mogu više da budu ni iz Rusije, koja je takođe rastuće tržište za Holivud. (Valjda zato su u Holivudu likovi loših momaka sve češće Srbi, jer to ne košta – prim. aut.).

”U inostranstvu je najveći mamac akcija, mada na nekim tržištima mogu da uspeju i plačljivi filmovi”, bio je još jedan od saveta.

Scenarista Etan Koen (ne onaj iz tandema braće Koen) izneo je pak ono što je već svima poznato: da je tendencija da se u film, kao neka vrsta polise osiguranja, ubaci sve što se dosad pokazalo uspešnim, ”iako to ponekad nema nikakvog smisla”.

”Kad ne znate šta ćete, povežite dovoljno eksplozija, pa gledaoci neće primetiti rupe u zapletu... I neka one budu dovoljno snažne, da niko ne čuje dijaloge koji su konfuzni”.

A na kraju je dodao: ”Razmotrite i da ubacite vanzemaljce koji putuju kroz vreme, a ako je to nerealno, onda neka vremeplovima putuju ljudi”...

Eto tako se kuvaju holivudske čorbe, dakle sa mnogo kuvarica od kojih svaka ima svoje začine. Na sreću, čak i u takvim okolnostima promakne nešto što uprkos obilja mirođija nije bljutavo – a nije namenjeno ni ”sezoni kokica”.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad