AVENIJA AMERIKA

Spasavanje Titanika

Džef Bejzos je upravo ušao u posed ”Vašington posta”, koji je, kao i druge novine, udario u digitalnu santu interneta

Milan Mišić

Vašington – ”Postoji li nešto u novinskoj kući koju odlikuju izuzetno visok nivo izveštavanja i uređivanja, što je poslovna prednost?” – zapitao se nedavno Donald Grejem, predsednik kompanije ”Vašington post”, i na to pitanje sam odgovorio: ”Sasvim sam siguran da je odgovor ’da’, ali tu prednost još nismo otkrili”.

”Ako bi mi neko rekao da postoji neki izlaz za novine, ali da put do njega vodi kroz gubitak od 100 miliona dolara godišnje u idućih pet godina, odmah bih pristao na to”, dodao je.

Taj put mu međutim niko nije pokazao. Zato je u aprilu ove godine odlučio da traganje za izlazom ne bude više njegova briga i posle 80-godišnjeg porodičnog vlasništva i upravljanja ikonom američke novinske industrije – to zamenio traženjem kupca za list koji je, kao i drugi širom sveta, udario u digitalnu santu interneta i počeo polako ali postojano da tone.

Kako je ovih dana izneto u opširnom članku (6.290 reči, što je skoro tri strane ”Politike”) baš u ”Vašington postu”, tekstu koji je neka vrsta opravdanja za njegovo odustajanje od lista duge i slavne tradicije, sa značajnim mestom u istoriji američkog i svetskog novinarstva, Grejem je kapitulario u aprilu. Plan mu je bio da pronađe nekog sa dovoljno dubokim džepovima voljnog da investira u biznis koji gubi pare, ali da se uglednim novinama zakiti bez lične i političke agende. Tražio ga je diskretno, u ličnim kontaktima (ali i uz pomoć jedne konsultantske firme).

”Post” je tako nudio Robertu Albitranu, vlasniku lanca TV stanica i uspešnog veb sajta i dnevnog lista nevelikog tiraža ”Politiko”, koji prati zbivanja u američkoj političkoj eliti, zatim Majklu Blumbergu, gradonačelniku Njujorka koji bi time zaokružio već postojeću medijsku imperiju poslovnih vesti, zatim Dejvidu Rubinštajnu, osnivaču velike investicione firme ”Karlajl grup” i Eriku Šmitu, izvršnom predsedniku ”Gugla”.

Pomenuti milijarderi nisu zagrizli, ali Džef Bejzos (49), osnivač (1994) i direktor najveće virtuelne robne kuće ”Amazon”, čiji je godišnji obrt 64 milijarde dolara – jeste. Iako je početna cena u pregovorima sa drugima bila 600 miliona, Bejzos je ”Vašington post” plus ”El tempo”, lokalni list na španskom jeziku, metro novine ”Ekspres”, kompaniju za skladištenje novinskog papira pa čak i 9 hektara građevinskog zemljišta, kao i penzioni fond zaposlenih koji je u plusu, dobio za više nego upola manje, za samo 250 miliona.

U pomenutom samoispitivačkom tekstu (koji prema napomeni autora nije zasnovan na razgovoru sa Grejemom, što ne zvuči uverljivo), navodi se da je menadžment kompanije dugo – gotovo dve decenije - bio u dilemi oko poslovne strategije, što se podudara sa početkom internet ere.

Nedoumica je bilo mnogo: da li biti samo lokalni, vašingtonski dnevnik (što je bio tokom cele svoje istorije koja počinje 1877, pre 135 godina), ili nacionalni? U kojoj meri da onlajn sadržaje može da pruža besplatno, s obzirom da ih čitaocima dnevnog izdanja naplaćuje (mahom kroz pretplatu koja podrazumeva kućnu dostavu)? Koliko mu novinara treba? Da li istovremeno da bude i medijska i tehnološka kompanija?

Malo ko je među novinarima predviđao da će rešenje biti prodaja lista. Jer za Donalda Grejema, ”Vašington post” je bio porodična srebrenina. Kupio ga je njegov deda, Eugen Mejer na stečajnoj aukciji 1933.

Grejem je diplomirao na Harvardu, u listu je počeo kao gradski reporter i dogurao do urednika sportske rubrike, tako da kad je 1979. od majke, Katarine Grejem (rođene Mejer) preuzeo štafetu izdavača (u našem sistemu direktora lista), to je više izgledalo kao zasluga, nego kao nasleđivanje. Odluku o prodaji doneo je međutim kao generalni direktor (CEO) i predsednik cele kompanije ”Vašington post” koja ima još neka izdanja, televiziju i obrazovni biznis, a koja ostaje akcionarsko društvo sa njegovim većinskim učešćem. Ali će uskoro dobiti drugo ime.

Kad je preuzimao list, bilo je to u zlatno doba biznisa prodaje novina čitaocima, a čitaoca oglašivačima. Tiraži su bili visoki i stabilni (radnim danom je prodavano više od 800.00 primeraka, a nedeljom preko milion), a profiti više nego solidni. Novinarske plate izdašne, a redakcija puna kao košnica.

Sve to međutim počinje da se kruni od sredine 1990-tih i drastično se ubrzava od početka novog milenijuma. Stubovi tradicionalnog poslovnog modela bivaju podrivani jedan po jedan. Profitabilne male oglase preotima veb portal ”Krejg lista”, (tamo su besplatni). Priliv velikih komercijalnih oglasa drastično se smanjuje, jer su u međuvremenu prispele nove platforme: ”Gugl” i ostali, koji oglašivačima nude precizno merenje koliko pari očiju je videlo njihovu poruku. Oglašavanje u novinama nije doduše sasvim iščezlo, ali je samo u funkciji održavanja nekog brenda i više milostinja vlasnika tih brendova nego potreba, s obzirom na prepolovljene tiraže (”Post” danas prodaje samo 447.000 primeraka radnim danima i 670.000 nedeljom). Dolazeće generacije se informišu sa svojih mnogobrojnih ekrana, malih i velikih.

Redakcija ”Vašington posta” se već celu deceniju tanji pod prinudom opadajućih prihoda. Jedna od mera bila je i da se ukinu sva dopisništva u Americi, da bi se sačuvala ona u inostranstvu.

Ali postoji i granica smanjivanja broja novinara, posle koje se menja karakter lista i počinje još brži egzodus čitalaca. Jedan od razloga zašto je Donald Grejem odlučio da se lično preda, a list proda, bilo to što, kako je objasnio, nije više mogao da otpušta novinare.

Kada je početkom avgusta redakciji saopštio da će im novi gazda biti Bejzos, Grejem nije propustio da napomene da su prihodi ”Vašington posta” na nizbrdici već 7 uzastopnih godina. Nije da se za to vreme nije inoviralo, ali propadanje nije zaustavljeno. Jedino rešenje zato je viđeno u njegovom prepuštanju nekom ko ima dovoljno dolara, strpljenja i viziju kako da posao vodi bolje. Džefu Bejzozu.

Naravno, motiv je i da se spase ono što se spasti može i od porodičnog bogatstva Grejemovih. Pored Donalda, u kući je i njegova nećakinja Katarina Vejmut, unuka slavne Katarine Grejem, kao izdavač i CEO lista, što će ostati i pod novim vlasnikom, ali i drugi rođaci koji će podeliti milione od prodaje.

Džef Bejzoz je zvanično svoj novi posed preuzeo u prošli utorak. ”Vašington post” je sada vlasništvo ”Neš holdinga”, njegove lične firme (”Amazon” je akcionarsko društvo čije se akcije kotiraju na berzi). On se još u prvim izjavama posle obelodanjivanja da je novi vlasnik, izjasnio da će poštovati tradiciju novinarske nezavisnosti lista, kao i da nema političke i ideološke motive za njegovu kupovinu.

Ali ima solidan lični konto (oko 27 milijadi dolara). O poslovnim planovima nije govorio, ali je u prošlomesečnoj prvoj poseti redakciji u Vašingtonu novinarima rekao kako misli da oni u prvi plan treba da stave čitoce, a ne oglašivače. I da ne pišu da bi impresionirali jedni druge, a iznad svega – da ne budu dosadni.

U prvom intervjuu svom listu kazao je još da će obezbediti dovoljno dugačku finansijsku ”pistu” da ”Post”, dok ne uzleti, eksperimentiše u traženju nove poslovne formule.

Šta još ima na umu i u rukavu, zasad se ne zna. Ali je nesumnjivo da je operacija spasavanja novinskog Titanika počela.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad