AVENIJA AMERIKA

Špijuni u knjižarama

Zašto je jedan poslovni potez najveće virtuelne robne kuće izazvao veliku uzbunu i u kulturi

Milan Mišić

Amazon je najveća reka na svetu, a ”Amazon” najveća virtuelna (ona koja posluje samo ”onlajn”, preko interneta) robna kuća na svetu. Ime sa navodnicima ima itekako veze sa onim bez – kada je 1994. osnivao kompaniju, Džefri (danas poznatiji po skraćenoj varijanti svog imena, Džef) Bezos je imao poslovne ambicije podjednako velike kao i najveći planetarni vodotok.

Dok se o Amazonu danas govori uglavnom povodom ekoloških katastrofa duž njenog toka, ”Amazon” je u vestima povodom svojih biznis uspeha. Tokom ove godine vrednost njegovih akcija porasla je za rekordnih 55 odsto, što je berzansku vrednost korporacije (danas multinacionalne) uvećalo za nešto više od šest milijardi dolara.

”Amazon” je počeo kao onlajn knjižara, da bi, kao, uostalom, i knjižare ”od cigle i maltera” (pojam koji se ovde koristi za prodaju knjiga u stvarnom prostoru, gde pre kupovine mogu da se drže u rukama, opipaju i prelistaju), asortiman ubrzo proširio i na muzičke i video ploče, kompjuterski ssoftver, sitnu elektroniku, igračke, poklone… Danas su na njegovom logotipu od slova ”A” jedna zakrivljena strelica vodi do ”Z”, poslednjeg slova abecede. Poruka je jasna – nema toga što mi nemamo, od ”a” do ”z” – i uglavnom tačna. Može se tamo poručiti sve od igle pa do (bezmalo) lokomotive. (Ovog poslednjeg artikla u ponudi nema verovatno zato što nikome još nije palo napamet da ga poruči ”onlajn”).

Kao novotarija u internet trgovini, u kojoj su u drugoj polovini 90-tih mnogi vrtoglavo uzletali da bi se još brže strmoglavljivali, ”Amazon” se opredelio da kuću gradi postepeno, potavljanjem prvo solidnih temelja. U biznis planu profitabilnost je kao cilj bila postavljena kao nešto do čega se može stići tek posle pet godina. Taj plan se pokazao donekle preoptimističnim – prvi profit je iskazan tek u poslednjem kvartalu šeste godine: na prometu nešto većem od milijardu dolara, dobit je bila 5 miliona. Skromno, ali to je bio samo dokaz da se može.

Džef Bezos je danas milijarder i svakako najvećim internet preduzetnicima, a uz to i moćan čovek. Potvrda toga je i što je postao redovan učesnik na godišnjim okupljanjima ”Bilderberg grupe”, tajnovitog godišnjeg skupa najuticajnih ljudi Severne Amerike i Zapadne Evrope, koje zagovornici ”teorija zavere” smatraju i svetskom vladom u senci. Da li to zaista jesu ili nisu, nije međutim tema ove priče.

Tema je poslovni potez Džefa Bezosa usred decembarske praznične sezone, pred Božić, koji je ovde mnogo manje verski a mnogo više trgovinski festival. To je naime i sezona darivanja, vreme kada trgovci popravljaju svoje bilanse, kada se i prodaje i kupuje ono što ostalih 11 meseci teško može da prođe.

”Amazon” je u prošlu subotu imao jednodnevnu akciju ”promocije” svoje ”aplikacije” – to je stari pojam koji je u poslednjih nekoliko godina dobio novo značenje: programčića za ”pametne” mobilne telefone, koji mogu da budu video igrice, ali i razni alati za produktivnost, čitanje sa ekrana, ali i snalaženje u kupovini, to jest pomoć da se nešto kupi po najpovoljnijoj ceni.

Jedna od prvih takvih aplikacije (skraćeno ”ap”), pojavila se još pre dve godine: ona je kupcima omogućavala da uz pomoć kamere telefona skeniraju ”barkod”, onu sličicu sa uspravnim debelim i tankim crnim linijama koja sadrži sve informacije o proizvodu, da bi odmah potom telefon otišao na internet i pronašao tu istu robu po najpovoljnijoj ceni.

Amazon je u svojoj ”ap” ugradio upravo taj princip, ali sa nešto drugačijim pristupom i motivom. Pozvao je kupce da odu do prodavnica u komšiluku i svojim telefonima skeniraju barkodove onoga što planiraju da kupe. Njihov ”pametni” mobilni će im potom odmah pokazati koliko to košta na ”Amazonu” (gde je jeftinije najmanje za porez na promet, jer se taj namet za onlajn porudžbine ne plaća). Uz to, ”Amazon” je obećao i popust od 5 odsto, a najviše pet dolara za svaki predmet (uz ograničenje da to može da se iskoristi samo za tri kupovine).

Bio je to dakle poziv da se ode kod konkurencije, ali i da se iz njihovih prodavnica izađe praznih ruku. I da se tokom boravka tamo elektronski špijunira za ”Amazon”.

Nije čudo što je ovo izazvalo uzbunu, naročiti u knjižarama, koje sve teže izlaze na kraj sa onlajn konkurencijom. Iako su knjige bile izuzete iz ove promocije, sve drugo čijom prodajom knjižare nastoje da se održe iznad vode nije. ”Da li me čuješ kako vrištim u Bruklinu”, poslala je zapomažuću imejl poruku svom ocu, piscu, njegova ćerka koja je u biznisu prodaje knjiga, pošto je shvatila kakav opak plan realizuje ”Amazon”.

Zanimljivo je da su najglasniji u osudi ovog, kako su to formulisali ”kapitalizma spržene zemlje”, bili upravo pisci. Mada zahvalni ”Amazonu” nasvemu što čini za njih, povećavajući im prodate tiraže, u ovom potezu su ipak videli atak na nešto što je ipak izuzetno važno za kulturu američkog života. Na knjižaru u komšiluku.

Mali knjižari ne mogu, naravno, da se nose sa džinovskim ”Amazonom” (ne mogu ni veliki: ove godine je bankrotirao i zatvorio svih 650 svojih lokala drugi po veličini lanac knjižara, ”Borders”), ali se ne predaju. U svojoj borbi nastoje da budu ne samo prodavci, nego i mesta susretanja čitalaca i pisaca, promotori autora koji se tek probijaju i zbog toga još nemaju imena dovoljno zvučna da bi privukli pažnju na ”Amazonu”.

Ovako direktan udarac ispod pojasa, uz pomoć tehnologije, zato nije mogao da prođe nezapaženo i bez ”pokreta otpora”. U ”Forbsu”, poslovnom magazinu koji prati krupan biznis, ocenjeno je da je ovaj potez Džefa Bezosa bio sjajna taktika, ali loša strategija, jer će, u krajnjem ishodu, povećati pritisak da Kongres uvede porez na promet i za onlajn trgovinu, čime će bar donekle izjednačiti uslove prodaje u korist malih. Ali problem je u tome što je ”Amazon” već postao toliko veliki, da se, kako je to opisao gostujući kolumnista u ”Njujork tajmsu”, pretvorio u ”pola čoveka, pola psa” – i time postao sam sebi najveći prijatelj.

Za koga nema pobede sve dok se protivnik potpuno ne uništi.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad