AVENIJA AMERIKA

Stečaj u sandučetu za elektronsku poštu

Najnovija analiza globalnih imejl komunikacija pokazuje da se stiglo u zonu od blizu 200 milijardi poruka dnevno, što znači da se godišnji saobraćaj meri bilionima – i da je ono što je dočekano kao velika olakšica u mnogim slučajevima postalo težak teret

Milan Mišić

Kad se 1. januara vratio na posao, novinar ”Njujork tajmsa” Nik Bilton je u svom elektronskom poištanskom sandučetu zatekao 46.315 prispelih poruka. Suočen sa tom planinom nepročitane pošte, setio se primera jednog profesora iz 2004. koji je, u istovetnoj situaciji, posegao za neobičnim, ali efikasnim rešenjem: proglasio je ”e-stečaj”: da nije u stanju da podmiri ove dugove – da ispoštuje obavezu da svakom ko je to tražio odgovori.

Puno sanduče e-pošte, one koja je dobrodošla – od poslovnih partnera, kolega, prijatelja, rodbine i drugih bliskih ljudi – ali i one druge, kojom se nekom nudi ono što nije tražio, niti mu je potrebno, postaje svakodnevnica i sve veći problem.

On je donekle ublažen kada su pre nekoliko godina internet kompanije uspele da programiraju efikasnije ”spam” (pojam za neželjene poruke) filtere, tako da to elektronsko đubre automatski odlazi u neku virtuelnu korpu za otpatke, a da se pritom ne pokaže. Ali pošto se kvantitet ove vrste komunikacija gotovo dramatično uvećava, rezultat je prilično porazan: elektronska pošta, koja je kad se pojavila dočekana kao velika olakšica, u međuvremenu je sve više veliko opterećenje.

Na to upućuju i brojke. ”Radikati grup”, američka kompanija za tehnologiju i marketinška istraživanja upravo je objavila rezultate svog istraživanja koji pokazuju da je ukupan broj imejl naloga na globalnom nivou krajem 2013. iznosio 3,606 milijardi, što znači da na ovaj način komunicira svaki drugi stanovnik planete.

Minule godine dnevno je u proseku slato 154,6 milijardi imejlova, što znači da je ta brojka na godišnjem nivou dostigla 56 biliona (hiljada mirlijardi).

Kakva sreća što su sve one ”virtuelne” sastavljene samo od nematerijalnih ”bitova” i ”bajtova”, elektronskih jedinica i nula.

”Radikati” pri tom predviđa da će se ovo uvećavati velikom brzinom: već krajem 2016, većina stanovnika sveta imaće na raspolaganju sopstvenu ili poslovnu imejl adresu, a kad se tome doda i članstvo na takozvanim društvenim mrežama (”Tviter”, ”Fejsbuk”, ”Gugl” servisi i slični), nesumnjivo je da je velika civilizacijska tranzicija u načinu opštenja poodmakla.

Imejl je postao neodoljiv, jer je, kad ste jednom u posedu nekog uređaja povezanog na internet, besplatan. Telefonski minuti se obračunavaju, SMS poruke se takođe tarifiraju, dok elektronska pošta može da se koristi neograničeno.

”Učinite nešto dostupnim i jednostavnim, pa će ga ljudi koristiti maksimalno”, objašnjava to profesor Klajv Tompson, autor nove knjige ”Pametniji ste nego što mislite: kako tehnologija poboljšava naše umove”. Ali i on, kao i još neke njegove kolege, poslednjih godina ukazuju da je elektronska pošta postala i veliki kočničar radne efikasnosti. ”Neko smatra da glavnom primaocu nekog imejla treba da pridoda još deset ljudi, kako bi što više njih videlo da je on produktivan, nesvesan da time tih desetoro čini manje produktivnim”, kaže profesor Tompson.

Glorija Mark, profsorka informatike i kompjuterskih nauka na univerzitetu Kalifornije ovu vrstu distrakcije i uticaj tehnologije na ponašanje proučava još od 2004, a njena glavna teza je da danas nemamo više radne dane, nego ”radne minute koji traju ceo dan”.

U jednom intervjuju ona je svoje istraživanje ove oblasti objasnila ovako:

”Puna tri radna dana u stopu smo pratili uzorak od 36 menadžera, finansijskih analitičara, programera, inžinjera i vođa projekata. Merili smo u sekundu i beležili sve što su radili i što im se događalo. Kao događaj definisali smo količinu vremena provedenog u neprekinutom korišćenju nekog uređaja ili razgovor sa drugim ljudima – telefonski poziv, rad na nekom dokumentu, kucanje nekog imejla, ili razgovor sa nekim ko bi svratio do njihovog radnog stola ili kancelarije”.

”Ono što smo, kad je taj materijali sistematizovan, utvrdili, bilo je da vreme kontinuiranog bavljenja nekim od ovih ’događaja’ ni u jednom slučaju u proseku nije bilo duže od tri minuta i 5 sekundi. Drugi nalaz je bio da je neki uređaj, kompjuter ili mobilni telefon, najduže bez prekida korišćen samo dva minuta i 11 sekundi”.

Zaključak je da su stalni prekidi postali ne samo realnost, nego i neophodnost kancelarijskog rada. Jedan prioritet stalno se zamenjuje novim. Usred udubljenosti u rešavanje nekog problema ili zadatka, zazvoni telefon, pogled na ekran pokaže da je prispela neka važna imejl poruka, mobilni telefon javi da je stigao es-em-es...

Pošto se to istovremeno događa svima, distrakcija je postala nova paradigma, pri čemu, obrazlaže profesorka Mark, nije reč samo o upadicama u posao, nego su se upadice pretvorile u posao.

Kako se međutim nositi sa stalni dotokom velikih količina elektronske pošte, a da ona ipak ne dovede do opisane situacije u kojoj je jedino rešenje ”stečaj”: izbrisati ili arhivirati sve nepročitano i krenuti ispočetka.

Glavna preporuka je da se koristi tehnologija filtriranja, već ugrađena u pojedine programe ili veb servise elektronske pošte. Ona stalno napreduje, a preduzetnici novih kompanija koje to razvijaju zarađuju milione. ”Jahu” je tako za 48 miliona dolara otkupio malu kopaniju ”Skobni” (”inboks” kapisan s desna na levo), dok je ”Gugl” za 25 miliona preuzeo ”Sperou”, ”pametnu” aplikaciju za elektronsku poštu.

Drugi savet je da se ometanje spreči maksimalnim ignorisanjem signala: zvonca koje opominje da je stigao novi imejl, ”bipa” mobilnog koji oglašava novi es-em-es, ali ono najteže: da se ne ekran ne pogleda svakih čas, već da se priliv novih komunikacija proverava recimo samo tri puta dnevno.

Neke kompanije, koje su procenile da stalna komunikativna alertnost nije dobra za produktivnost, uvele su zabranu slanja imejlova preko vikenda i slične mere.

Da li će to pomoći? Po svemu sudeći neće, pre svega zbog suprotstavljenih interesa onih koji pružaju i onih koji koriste internet usluge. ”Gugl” je tako prošle nedelje uveo mogućnost da se imejl pošalje i nekom čija adresa nije poznata – dovoljno je samo da znate da je on u krugu nekoga ko je pripadnik vašeg kruga, dakle prijatelj vašeg prijatelja. Vama će to biti smetnja, ali za ”Gugl” to je vajda: povećava se broj očiju koje ovaj internet džin prodaje oglašivačima, a što mu je glavni izvor prihoda koji se mere milijardama.

To što svaku komunikaciju automatski čita i komercijalno ekeploatiše svaki operater, što ih naveliko evidentiraju i po potrebi čitaju tajne službe na svim meridijanima, posebna je tema.

Postavljeno: februar 2014.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad