AVENIJA AMERIKA

Ko šiša Supermena?

Nova inkarnacija najpopularnijeg i najdugotrajnijeg superjunaka američke popularne kulture, na 75. godišnjicu postojanja ”čoveka od čelika”

Milan Mišić

Vašington – Na polovini juna, u vreme kad đaci završavaju školu, u Americi počinje letnja bioskopska sezona. Zna se tačno koji su sadržaji namenjeni letnjoj zabavi uz neverovatno velike količine kokica i još veće kartonske čaše koka kole sa mnogo leda: oni u kojima je mnogo jurnjave i pucnjave, priče o vampirima i njihovim ljubavima, ili one o superjunacima koji se stalno recikliraju.

Prašina je upravo otresena sa najjačeg, najpopularnijeg i najdugotrajnijeg među njima: Supermena. Ovdašnja premijera ”Čoveka od čelika”, filma od 2 sata i 23 minuta održana je 14. juna, po davno uspostavljenom običaju u petak, a prvi vikend je doneo dobre vesti studiju ”Vorner braders”: na blagajnama i Americi i Kanadi i na nekoliko inostranih tržišta na koje je već stigao, ubrano je skoro 200 miliona dolara, što je kažu blizu nekih rekorda, a u svakom slučaju obećavajuće za filmsku priču u koju je uloženo čak 225 miliona.

Publici se dopao: učesnici u anketi ”Sinema skora” dali su mu prosečnu ocenu 5 minus. Za većinu kritičara je međutim potpuno razočarenje: od 230 kritika koje je prikupio sajt ”Rotn tomejto” (”Truli paradajz”), samo 56 su pozitivne. To je svakako udar na taštinu režisera Zaka Snejdera i koscenaristu i producenta Kristofera Nolana (ovog drugog naviklog na pohvale koje je dobijao za trilogiju ”Tamni vitez” o Supermenovom kolegi Betmenu), što one koji su uložili pare ne brine mnogo. Njima je bitno da se ”franšiza” održava, da je film dovoljno komercijalno uspešan da opravdava i nastavak, koji se inače već priprema i diskretno najavljuje za sledeće leto.

Ovog dopisnika, samo radoznalog filmskog gledaoca, kome je Supermen uspomena na mlađe dane, najnovija inkarnacija je ostavila prilično ravnodušnim, a projekcija na zaista velikom (”ajmaks”) platnu i još u tri dimenzije prilično i zamorila. Mnogo je bilo udara na čula. Priča je počela zanimljivo, ali je negde na polovini počela da biva dosadna. A tek kreščendo sa najmanje pola sata besmislene makljaže i rušenja bar pola Menhetna, pri čemu je prikazano šta se sve danas može napraviti uz pomoć kompjutera, potpuno je razočarao. Ništa u završnici nije bilo prepušteno mašti, sve je podsećalo na neku visokonaponsku kompjutersku igricu što će reći da je sve bio jedan opšti vizuelni haos. A na kraju je ostalo pitanje kako to da čovek koji je brži od metka jači od lokomotive i koji ”može da uradi stvari koje drugi ne mogu”, mora da upotrebljava pesnice: scenaristi kao da su zaboravili da je dobro i po pameti i domišljatosti superirnije od zla.

Nova verzija ide tragom starih u naraciji o svemirskom poreklu i zemaljskoj misiji Kal-Ela (kriptonsko ime glavnog lika), ali neke delikatnosti njegovog humanog bivstvovanja okreće na glavu. No, da ne otkrivamo mnogo i kvarimo ugođaj, pošto je ”Čovek od čelika” stigao i u naše bioskope. Supermen nije bitan zbog svojih pojedinačnih avantura, nego zbog njegovog ukupnog mesta u američkoj, pa prema tome i globalnoj popularnoj kulturi, gde nesumnjivo prevazilazi i nacionalne i generacijske granice.

O tome je od njegove pojave u junu 1938, kao junaka stripa koji potpisuju Džo Šuster (crtač) i Džeri Sigel (pisac teksta), napisano mnogo knjiga i eseja. S dobrim razlogom, jer je teško naći neki lik koji je u tolikoj meri naselio sve medije: bio je čak i junak serije na radiju između 1945. i 1951, glavni junak crtaća, a njemu su bile posvećene čak 104 epizode u ranom dobu televizije (”Avanture Supermena”, 1952-58.).

U poslednjih 35 godina posebno je sveprisutan: prva velika filmska verzija sa neprevaziđenim Kristoferom Rivsom u glavnoj ulozi iz 1978, Supermenu po prvi put daje globalnu popularnost. Usledila su tri nastavka – završni 1987. – iz kojih je ”spinovano” nekoliko TV serija, od ”Superboja”, preko ”Lois i Klark” do ”Smolvila”, obavezne TV literature za sve u tranziciji od puberteta ka nešto ozbiljnijem dobu.

U novom milenijumu na svoje postojanje podsetio je tek 2006, sa ”Povratkom Supermena”, koji je proglašen komercijalno neuspešnim iako je prihodovao 391 milion dolara. Ali nije u dovoljnoj meri osvežio mit, zbog čega je usledila još jedna pauza za promenu kostima (ovoga puta on je od primetno modernijeg materijala) i redizajniranje ”S” znaka, koji u ”Čoveku od čelika” ustvari nije početno slovo imena Supermen, nego kriptonski simbol za nadu. Nije nego!

Ima mnogo objašnjenja zašto je Supermen toliko popularan, ali jednim od najboljih tumačenja ovog fenomena smatra se esej Geri Ingla ”Šta Supermena čini tako stvarnim Amerikancem” iz 1987. (Gary Engle: What Makes Superman So Darned American?).

Ingl kaže da se je u srži američkog mita o Supermenu nekoliko osnovnih činjenica, koje ostaju nepromenjene uprkos mnogim načinima na koji je mit ispričan. Supermen je prvo siroče koje je raketom poslato na Zemlju neposredno uoči propasti njegove rodne planete, Kriptona. Raketa je sletela blizu varošice Smolviol u Kanzasu, a bebu usvaja sredovečni par bez dece, Džonatan i Marta Kent, koji će ga vaspitati u duhu vrednosti američke srednje klase.

Kad stasa, kao i mnogi Amerikanci, odlazi u potragu za sopstvenom srećom, u ovom slučaju u veliki grad, gde sa jednim delom svog identiteta (onog vanzemaljskog) brani Ameriku i Amerikance od mnogih propasti, dok u drugom, kao smotani Klark Kent radi na mestu fotografa u listu ”Dejli planet” i romatnično se spetljava sa novinarkom Lois Lejn, inače u profesionalnoj potrazi za Supermenom.

Ono što je Supermenovom liku najbitnije, i što je ključ za tumačenje njegove popularnosti kao američkog lika, po Geri Inglu je to što je imigrant i siroče. Imigracija je naime najbitnija činjenica američke istorije. Izuzev domorodaca, pogrešno nazvanih Indijanacima, svi Amerikanci su u nekoj generaciji imigranti koji su nekim brodom preko okeana stigli do Novog Sveta i time svoj prvobitni identitet pretopili u drugi.

Supermen je doduše imigrant sa druge planete, ali i on se pre svega ostvaruje kao čovek: u Supermena se presvlači samo kad neko veliko zlo ugrozi nekog dobrog čoveka, grupu ili celu Ameriku, pa i svet. Čak i u ljubavi, naklonost drage Lois Lejn nastoji da zadobije kao šonjavi reporter, a ne kao superiorni vanzemaljac.

I njegove supersposobnosti – letenje na primer – metafora su za američku pokretljivost, jer, piše Ingl, ” fizička dislokacija u Americi je simbol socijalnog i psihološkog kretanja”. I svi imigranti su, od momenta prispeća u Ameriku, u nekoj trci: jedni su to bili da bi stigli do komada zemlje na američkom zapadu, drugi da bi se što brže uspeli uz ekonomske i društvene stepenice. A ono što je svima zajedničko, to je uverenje da ne treba da završe tamo gde su počeli. ”Supermen iskustvo američkog imigranta uzdiže do nivoa verskog mita”, zaključuje Geri Ingl.

Kristin Folč, profesorka antropologije na Veton koledžu, popularnost Supermena objašnjava međutim sklonošću za futurističkim i fantastičnim, koji su po njoj važni elementi američke kulture. Kao jedan od dokaza za to ona navodi da od 1980. samo desetak od nekoliko stotina najkomercijalnijih holivudskih filmova, za temu nije imalo neku vrstu fantastike: putovanja u budućnost, invazije vanzemaljaca i sličnog. Ona ovu ”proizvodnju bajki za odrasle”, objašnjava potrebom da se u racionalni i gotovo sasvim objašnjeni zapadni pogled na svet unese nešto misterije i začaranosti.

Fenomenom Supermena bavili su se ovde i filozofi, tvrdeći da ispod površine njegovog dvostrukog lika, ima mnogo suštinskih pitanja koja zaslužuju prave odgovore. Ako je tihi momak iz Kanzasa suviše perfektan, suviše plemenit i dobar, kako to da tako često pribegava nasilju? Zašto laže da bi zaštitio svoj pravi identitet? Koja vrednosna merila primenjuje kada odlučuje koga treba spasiti u situaciji kad mora da bira?

I tako redom. Mahom mladi gledaoci sa kojima sam bio u jednoj od sala biskopskog ”multipleksa” u vašingtonskoj četvrti Džordžtaun, imaju drugačije dileme. Na internetskim forumima raspravljaju o temi – ko šiša i kako se brije ”čovek od čelika”, jer za kosu i bradu nekog ko leti brže od zvuka, iznad zemlje i kroz svemirsku tamu, sigurno nisu dovoljne obične makaze i žilet iz samoposluge?

Među mnogim odgovorima, počev od toga da on ”može sve što poželi”, preko kriptonita u njegovom priboru, najuverljivijim se čini onaj koji kaže: njegov berberin je Čak Noris.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad