AVENIJA AMERIKA

Velika bitka oko prašnjavih knjiga

Da li je Gugl, sa ambicijom da digitalizuje 10 miliona dela ”siročića”, veliki dobročinitelj ili veliki uzurpator globalne kulture

Milan Mišić

Vašington, novembra – U koju god oblast zađe, napravi veliki poremećaj, stvari prestaju da budu onakvim kakve su bile. Gugl, ”gorila digitalnih informacija”, jedan od najvećih tehnoloških i poslovnih fenomena informatičke ere, zašao je tako i u domen izdavaštva i na sebe navikao veliki talas besa: protiv njega je podneto više od 350 sudskih podnesaka od strane pojedinaca, neprofitnih grupa, bibliotekarsih asocijacija, američkih i stranih izdavača, umešao se i ovdašnji Department pravde, pa čak i nekoliko stranih vlada.

Povod je - velika gomila prašnjavih knjiga. Gugl, američka korporacija sa kojom se susrećemo gotovo svakodnevno, kad god izađemo na internet i poželimo da u njegovom beskrajnom rudniku našto za sebe pronađemo, naumio je da otvori veliku digitalnu biblioteku u kojoj će se, za početak, nalaziti deset miliona naslova. Ne knjiga koje su dostupne u knjižarama, nego upravo onih kojih tamo nema ili nisu dostupne na drugi komercijalni način. Uglavnom knjiga čiji se autori znaju, ali koji ili nisu više živi ili im se naslednici ne znaju. Pa pošto nemaju ni ni roditelje ni staratelje, one se u izdavačkom žargonu zovu ”siročićima”.

Na prvi pogled, reč je o značajnom civilizacijskom poduhvatu, sasvim u skladu sa misijom Gugla ”da organizuje sve informacije sveta”. Zašto bi neko imao protiv toga da kulturno blago prekriveno zaboravom bude ponovo otkriveno i postane dostupno na jednostavan način, samo klikom kompjuterskog miša?

Gugl je ovaj projekat diskretno, neki kažu i ”tajno”, pokrenuo još 2002, kada je počeo da skenira na milione knjiga iz biblioteka širom sveta. Obelodanio ga je 2004. pod nazivom ”Gugl biblioteka”. Pre godina dana je sa sa Esnafom autora Amerike potpisao i ugovor kojim reguliše nadoknadu autorskih prava za ovu biblioteku. Gugl će, po ovom dokumentu od 135 strana, Esnafu platiti svotu od 125 miliona dolara. Sva dela koja su ”aut ov print” (nisu komercijalno dostupna) po ovom ugovoru prelaze u nadležnost Gugla kao njihovog novog (digitalnog) izdavača, a iz toga će biti izuzeta samo ona čiji autori, ili nosioci prava, to izričito zatraže. Svaki autor će za skeniranje dobiti nadoknadu od 60 dolara, a potom i deo prihoda od prodaje – ako knjigu (u digitalnoj formi) neko kupi.

Zašto je ovo postalo sporno i zašto se ceo poduhvat smatra velikim poremećajem u postojećem izdavačkom poretku (jedan autor je Gugl slikovito nazvao ”Dikensonovskim uličnim džeparošem”) kad je reč o knjigama koje su van prometa?

Razlog je što sve ipak nije onako kako na prvi pogled izgleda. Od nultog udela na izdavačkom tržištu, Gugl preko noći postaje veliki igrač, sa 10 miliona knjiga na 400 jezika (uključujući i srpski) u svojoj ponudi. Servis će, doduše, u početku biti dostupan samo u Americi, ali u digitalnoj eri malo šta dugo ostaje lokalno, sve se veoma brzo pretvara u globalno.

Glavna primedba je da će Gugl na ovaj način postati monopolista u kategoriji knjiga ”siročića”: od pomenutih 10 miliona već skeniranih naslova, bar 7 miliona neće biti dostupno nigde drugde.

Sve ovo se, što je ključna okolnost, događa u vreme kad digitalno izdavaštvo uzima zalet, kad je sve više ”knjiga na struju”, elektronskih čitača, i kada knjige počinju da se čitaju i sa skupljih mobilnih telefona. Celokupna izdavačka industrija, a posebno najveća, američka, nervozna je i zbog nagoveštaja da bi mogla da doživi sudbinu muzičke industrije, kojoj je digitalna tehnologija – mogućnost da se sadržaji veoma jednostavno kopiraju i šire dalje – potpuno poremetila poslovni model zasnovan na ”nosačima zvuka”, prvo pločama, pa onda kasetama i na kraju kompakt diskovima. Muzika danas putuje internetom i čuva se u ”ajpodima” i ”MP-3 plejerima”.

Spor je donekle počeo da se otpliće prošle nedelje, kada je pod pritiskom, Gugl učinio delimičan ustupak: za početak, kad servis krene, dostupne će biti samo knjige sa engleskog govornog područja a registrovane u Americi, dakle one objavljene u SAD, Velikoj Britaniji, Australiji i Kanadi. Guglovu biblioteku pratiće i poseban registar autora. Prihodi od knjiga čiji se nosioci prava ne znaju, biće čuvani 10 godina. Svako ko pristupa ovoj biblioteci moći će besplatno da pregleda jednu petinu sadržaja, a za celinu će morati da plati. Gugl će zadržavati 37 odsto prihoda, a ostalo će deliti originalni izdavači i nosioci prava.

Britanski izdavači su ovako preformulisan ”dil” već prihvatili, na potezu su drugi. Opozicija, oličena u ”Alijansi otvorene knjige” u kojoj su glavni akteri Majkrosoft i najveća digitalna knjižara Amazon, još međutim ne odustaje od zamisli da sve ovo blokira, a Departman pravde tek treba da saopšti da li su najnovije izmene u skladu sa antimonopolskim zakonodavstvom. Treba, takođe, imati u vidu i da, sa godišnjim profitom koji se meri milijardama dolara, Gugl obično ostvari ono što naumi.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad