AVENIJA AMERIKA

Veliki eksperiment sa anarhijom

Poruka iz knjige ”Novo digitalno doba” šefa ”Gugla” Erika Šmita: nadajmo se najboljem, ali pripremajmo se i za najgore

Milan Mišić

Vašington – ”Internet je jedan od nekoliko ljudskih izuma koji oni nisu sasvim razumeli”, glasi prva, ne baš ohrabrujuća rečenica knjige ”Novo digitalno doba: preoblikovanje budućnosti ljudi, nacija i biznisa”. Ne baš ohrabrujuća, s obzirom na njenog autora: to je Erik Šmit (58), koji je od 2001. prvi čovek ”Gugla”, sveprisutne internet kompanije čija je misija ”da organizuje svetske informacije i učini ih pristupačnim i korisnim”.

Knjigu potpisuje i Džared Koen (32), bivši diplomata i publicista, koji u ”Guglu” danas vodi neku vrstu internog multidisciplinarnog instituta za analizu globalnog uticaja informatičkih tehnologija. Kako dakle ovaj, za temu kojom se bavi svakako kvalifikovan tandem vidi ”novo digitalno doba”?

Pre svega kroz naočare po kojima je ”tehnologija neutralna, ali ljudi nisu”. Šta to međutim kad je reč o internetu, ”ljudi ne razumeju”? Da bi ovo objasnili, Šmit i Džared elaboriraju ono osnovno: transformaciju ”nečega što je počelo kao način za transmisiju informacija od jednog kompjutera veličine sobe do drugog” (isto takvog), u ”sveprisutnu i beskrajno višeznačnu platformu za ljudsku energiju i izražavanje”.

Erik Šmit (Eric Schmidt)

”Internet je istovremeno i nedodirljiv i u stalnom stanju mutacije, postajući svake sekunde sve veći i složeniji. On je izvor ogromnog dobra i potencijalno strašnog zla i mi tek postepeno postajemo svedoci njegovog dejstva na svetskoj pozornici”. Zbog toga što je otvoren i regulisan sa minimumom propisa i kontrole, internet je za Šmita i Džareda i ”najveći eksperiment sa anarhijom u ljudskoj istoriji”, a pošto stotine miliona ljudi svakog minuta stvara i konzumira neopisive količine digitalnih sadržaja u onlajn svetu, Internet je i ”najveći prostor bez vlasti u današnjem svetu”.

”Masovno prihvatanje interneta je u osnovi jedan od najuzbudljivijih kulturnih i političkih preobražaja u istoriji, a za razliku od ranijih perioda promena, efekti su ovoga puta u celosti globalni... Nikad ranije u našoj istoriji nije toliko mnogo ljudi na toliko mnogo mesta imalo toliku količinu moći pod svojim prstima. Ovo nije prva tehnološka revolucija u istoriji, ali jeste prva koja će svakom omogućiti da poseduje, razvija i širi sadržaje u realnom vremenu, bez posrednika... A tek smo na početku”.

A kako će izgledati nastavak? Autorski dvojac iznosi u tom pogledu projekcije koje su već bile u opticaju: dok je u prvoj dekadi ovog veka, broj ljudi sa pristupom internetu sa 350 miliona narastao na dve milijarde, do 2025. neposredan pristup svim svetskim informacijama imaće većina svetskog stanovništva. A što je još važnije, uređaji koji to omogućavaju biće doslovno ”na dlanu”. U minulih deset godina broj korisnika mobilnih telefona je sa 750 miliona skočio na danas već 6 milijardi, od čega je sve veći broj ”pametnih”, koji će biti sve pristupačniji.

Sem toga, još je na snazi ”Murov zakon”: da procesori, glavni pogon svih kompjutera (a to su danas i mobilni telefoni) svoju snagu uvećavaju svakih 18 meseci, što znači da će do 2025. digitalni uređaji biti 64 puta brži od današnjih. Krajnji rezultat: mnogi koncepti naučne fantastike postaju životne činjenice - automobili bez vozača, roboti koje kontrolišemo mislima, veštačka inteligencija kao dopuna prirodnoj i ”obogaćena realnost”, digitalne informacije kao sloj fizičkog okruženja (što su već donele ”gugl naočari”).

Budućnost je dakle ”u toku”, a jedna od teza knjige je i da mi danas ustvari živimo u dve civilizacije (i istovremeno vodimo dva života): fizičkoj (koja evoluira već hiljadama godina) i virtuelnoj, koja je tek u začetku, pri čemu ovajaj drugi svet može da učini boljim prvi. Nove komunikacione tehnologije menjaju institucije i spolja i iznutra – ali da li uvek na dobro?

Džared Koen (Jared Cohen)

Šmit i Džared realnosti povezanog sveta svrstavaju u tri kategorije: dobre, loše i zabrinjavajuće. Iako se moć sa država i institucija zahvaljujući internetu globalno pomera sa država na pojedince, primarni instikt države da jača svoju moć ostaje. Vlasti danas međutim moraju da deluju i u virtuelnom i u fizičkom svetu i da se suočavaju sa globalizacijom ne samo proizvoda, nego i ideja – čemu se uvek ne raduju.

Ono što je u ovom kontekstu po autorima loša vest, to je da mnogi autoritarni režimi čine velike napore da ograniče ono što njihov narod može da čini onlajn. Predviđaju i ”balkanizaciju interneta”: uspostavljanje zasebnih internet prostora, od globalne mreže odvojenih ili fizički, ili jezički, što današnja tehnologija sasvim omogućava. Saudijska Arabija bi, naprimer, mogla da u svojoj sferi uticaja stvori ”sunitski internet”, dok je Iran najavio planove za sopstveni ”halal internet”, nepovezan sa ostatkom sveta.

Vlade koje pretenduju na posebne internet prostore u kojima filtriraju njegove sadržaje, autori svrstavaju u tri kategorije: otvorene, diskretne i politički i kulturno prihvatljive. Kao najvećeg negativca u ovom pogledu vide Kinu, što je razumljivo s obzirom na probleme koje je ”Gugl” kao biznis imao ili još ima sa vlastima u Pekingu. Kina navodno na stotine hiljada svojih funkcionera angažuje da se na internetu javljaju sa prokomunističkim komentarima i blokira mnoge strane sajtove. Iskustvo ”Gugla” je da su upiti i pretrage adresirane njegovom servisu često završavali na sajtu kineskog konkurenta.

Erik Šmit svedoči i o ličnom iskustvu: posle njegove posete Pekingu 2011, sa kineskih sajtova su instant izbrisani svi tragovi njegovog boravka tamo, što mu je pokazalo ”koliko sveobuhvatna i usmerena može da bude kineska cenzura interneta”.

Autori međum misle da onako kako je organizovana danas, Kina ne može da ”preživi tranziciju u digitalno doba” i da će u dolazećim dekadama morati da prođe kroz neku vrstu revolucije.

Virtuelni svet međutim u suštini neće moći da promeni postojeći svetski poredak, ali će ga zakomplikovati. Jedna od tih komplikacija već je vidljiva: države preduzumaju sajber napade na protivnike koje se ne bi usudile da napadnu fizički.

Internet pojedinicima pruža moć, ali cena toga je smanjivanje privatnosti (pa i lične bezbednosti) i snaženje ”Velikog Brata”: korišćenjem interneta i mobilnih telefona, mi državi stavljamo na uvid naše kretanje, našu prepisku, kontakte, interesovanja, sklonosti... Sve to može da bude upotrebljeno protiv nas, u vrlom novom svetu koji iz dana u dan postaje sve vrliji.

”Novo digitalno doba” je inače dobro istražena knjiga, što nije iznenađenje s obzirom na resurse koje su autori imali na raspolaganju. Čitaocima je ponuđeno čak 12 strana sitnim slovima odštampanog indeksa i više od 250 bibliografskih jedinica.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad