Dr Raško Jovanović 40 godina piše o emisijama Radio Beograda.
Snimak je načinjen na krovu zgrade TV Beograd po želji autora sajta.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Ranko Burić, autor knjige "Fragmenti o srpskoj radiofoniji", Beograd, 2013.
Snimak načinjen na sajmu piva u Beogradu, 2012.
Fragmenti o srpskoj radiofoniji
"Srpski specijaliteti" u radiofonskoj interpretaciji Dragoslava Simića
* Fotografije dr Raška Jovanovića i Ranka Burića radio kritičara, snimio je urednik sajta Dragoslav Simić 2012. godine
Ako želite da imate trajno neki od naslova o kojima je pisao Raško Jovanović potražite nas
E - prodavnica
Audio i foto arhiv SIMIĆ
~ Dražesni
KGB, javi se ~ Radio „Slobodna Jugoslavija“, iz Bukurešta izveštava Milan Petrović u emisiji „Nevidljivi ljudi“, Radio Beograd 2, januar 2008. |
|
~ Krv nije oproštena Na Drugom programu Radio Beograda, u terminu dokumentarnog programa, u utorak, 21. septembra, emitovana je reportaža Dragoslava Simića, Krv nije oproštena. Godinama već Dragoslav Simić putuje po našoj zemlji i svetu i snima razgovore sa ljudima u najrazličitijim prilikama i pod raznim okolnostima. Ali uvek sa određenim povodima nastojeći da slušaoce upozna sa samom srži životnih problema koje opisuje ili na koje želi da ukaže. (Objavljeno u emisiji “Nevidljivi ljudi” Drugog programa Radio Beograd, 26. septembar 1993. godine). |
|
~ Priča o Nikoletini Bursaću Dragoslav Simić prepustio je mikrofon Tomi Kuruzoviću da govori o tome kako je "uskočio" u ulogu Nikoletine Bursaća. Bilo je to u Beogradskom dramskom pozorištu na Crvenom krstu: posle odlaska Radeta Markovića nije se više predstavljao Nikoletina Bursać i stoga se Slobodan Stojanović, umetnički direktor teatra, obratio Tomi Kuruzoviću pitanjem da li je igrao Nikoletinu, pretpostavljajući da je ovaj tu ulogu mogao igrati u Sarajevu... /RADIO KRITIKA OBJAVLJENA U POLITICI, 13. JULA 2015./ |
|
~ Slovenci - Jugosloveni Govore četvorica poslednjih devedesetogodišnjaka iz organizacije Preporod čija ideja je bila: ujedinjenje svih Južnih Slovena. Organizacija je osnovana pre Prvog svetskog rata u Sloveniji. Njihovo geslo: „I najgora Jugoslavija bolja je nego nikakva Jugoslavija“. (Objavljeno 1988.) |
|
~ Vojislav
Bubiša Simić Legendarni dirigent džez orkestra RTS, Autobiografija uživo. (Objavljeno 2008.) |
|
~
Miroslav Žužić Kad glumac kroz istoriju hoda, Autobiografija uživo. (Objavljeno 2008.) |
|
~ Triptih Ksenije Jovanović Prvakinja narodnog pozorišta u Beogradu, glumica čiji je život bio roman, govori iskreno o životu svojih roditelja glumaca i svom. (Objavljeno 2011.) |
|
~
Radoslav Dorić o sebi, drugi o njemu Pozorišni reditelj Dorić govorio je iskreno i neposredno, otvoreno i spontano o svom umetničkom „vjeruju”, o svojim pogledima i nazorima, naravno, o drami i pozorištu – umetnostima kojima je posvetio čitavo svoje biće. (Objavljeno 2011.) |
|
~ Istorija na zvučnim dokumentima O istorijskim događajima uoči aprilskog rata 1941. (Objavljeno 2005.) |
|
~ Sa raskršća istorije Život srpske emigracije u Americi i raskol u eteru, kroz radio program majora Nikole Kosića. (Objavljeno 2004.) |
|
~ Moć dnevničke proze Ljubomir Simović pesnik i prozni pisac, uživo na radiju. (Objavljeno 2003.) |
|
~ Više od podsećanja Jugoslavija od 1918. do 1991. Reč je o osamdesetak godina uspona i padova, trzavica i nesuglasica, borbe, pobede i izgradnje. Ali, i delovanja centrifugalnih sila, uglavnom iz republičkih i pokrajinskih središta, koje neminovno dovode do raspada Jugoslavije. (Objavljeno 1995.) |
|
~ O jučerašnjem svetu Sa posebnim pijetetom govorila je slikarka Bela Pavlović o svome rođaku Slobodanu Jovanoviću, koga je zapamtila još od rane mladosti. (Objavljeno 2005.) |
|
~ Sećanja Miše Blama Kazivanje Mihajla Miše Blama, džez muzičara, aranžera i kompozitora, bilo je vremeplov našeg radija, dokumentarni triptih, koji nesumljivo predstavlja dragoceno zvučno svedočanstvo. |
|
~ Dragoceno podsećanje Zvučni dokumenti o 5. oktobru 2000. godine. Dobro je kada su dokumentarne emisije na radiju aktuelne, ili pak kad govore o bliskoj prošlosti. Upravo takav slučaj bio je sa ovom dokumentarnom emisijom, posvećenom događajima u jesen 2000. godine u Beogradu i Srbiji. |
|
~ Muzički dokument Predrag Gojković Cune, autobiografsko kazivanje uz pesmu nikog drugog do popularnog Cuneta! On je na zanimljiv način, jednostavno i neposredno govorio o svom životnom putu i to od ranog detinjstva do prvih većih pevačkih uspeha. Sećao se kako je još od malih nogu počeo da peva i kako mu je pesma pomogla u teškim danima. |
|
~ Dokument za budućnost “Tako je govorio Jovan Rašković" - mogao je biti naziv emisije Dokumentarno-dramskog programa, koju je priredio Dragoslav Simić, prikazavši snimke svojih razgovora sa poznatim akademikom, neuropsihijatrom i političarem iz 1989. i 1992. godine. |
|
~ Nevidljivi ljudi ~ Benko Danon “Jevrejin Benko Danon jе pravi Beograđanin i sada se tako oseća, posle četrdeset i pet godina boravka izvan naše zemlje. Oživeo je u svojim sećanjima Benko Danon delić atmosfere kafanskog života Beograda u godinama pre Drugog svetskoga rata, kada je najpre bio učenik u fotografskom salonu Romana Uroševića. Prisetio se nekih od protagonista boemskog života predratnog Beograda koje je snimao kao paparaco - čuvene pevačice sevdalinki, Vuke Seherović i poznate glumice i komičarke Žanke Stokić, koja nije zasmejavala publiku samo u Narodnom pozorištu, nego i u kafanama, u Skadarliji ili na Dorćolu...“ |
|
~ „Idu dani“, songovi, prema muzici Vojislava Vokija Kostića. Ovo je priča o tome kako je nastao popularni muzički trio “Idu dani”. Govori i peva Ljiljana Cincar Danilović |
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
RTS, Beograd, 2010.
Ko je dr Raško V. Jovanović, neobičan čovek koji iz dana u dan još od pre 1941, sluša radio?
Ta posvećenost novom mediju nastalom početkom XX veka, koji je u punom sjaju zablistao baš onda kada je započela najveća ratna avantura koju civilizacija pamti Drugi svetski rat. Radio je bio i rana i lek za sve koji su hteli da čuju kada će kraj. Nemački novinar Verner Birmen u svojoj dragocenoj knjizi „Leto trideset devete“, Beograd 2011, u odličnom prevodu Milana Stanisavca, svojevrsnom dokumentarnom dnevniku, zapisuje za subotu, 15. jula u Berlinu:... “Lale Andersen... snimila je šlager Lili Marlen, čežnju za vojnikom koji je daleko i na koga čeka pred kasarnom pod uličnom svetiljkom... Pesma koju niko u studiju toga dana nije voleo, jedva da je bila primećena i na tržištu ploča, sveukupno do 1941. prodalo se samo sedamsto primeraka. Pravi fijasko. Za vreme rata je vojni predajnik Radio Beograda uzeo melodiju pesme kao svoj signal za raspoznavanje, a od 1941. Lili Marlen je dospela do miliona slušalaca na svim frontovima, nemačkom, engleskom, francuskom...“
Raško Jovanović kao dete slušao je ovu pesmu na talasima Radio Beograda. Da li su, radio kao medijski fenomen XX veka ili sećanje na melodiju pesme Lili Marlen ili nešto sasvim treće, što do naših saznanja nikad neće doći, uticali da se mnogo godina kasnije opredeli za radio kritičara, u ovom trenutku nije ni važno. Raško je objavio kapitalno delo, svoje radio kritike složene u dve knjige „Od istog slušaoca“, izdanje RTS, 2010. koje beleže dešavanja na programima Radio Beograda u vremenu od 1972. do 2006. godine.
Ova promocija koju možete čuti na sajtu, održana je juna meseca 2011. u sali Udruženja novinara Srbije u Beogradu.
Pogledajte stranicu na kojoj je objavljena autobiografija profesora dr Raška V. Jovanovića iz knjige "Autobiografije uživo", Dragoslava Simića: "Radio emisije iz kolekcije"
Poezija i radio, Ksenija Jovanović
prvakinja drame Narodnog pozorišta |
O knjigama "Od istog slušaoca I-II", Miodrag Ilić, kniževnik |
O knjigama "Od istog slušaoca I-II", Đorđe Malavrazić, istraživač istorije radija, glavni urednik Radio Beograda 2 |
Veroslav Rančić: Tuđa koža,
insert iz radio-drame |
Najzad dobra savremena drama,
Lepomir Ivković glumac Narodnog pozorišta |
Crni kolač Radovana Belimarkovića,
insert iz radio drame |
Smeo eksperiment, Ksenija Jovanović | Neprikladno za radio Samjuela Beketa, insert iz radio drame |
Postavljeno: oktobar 2011.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Tonske zapise sa predstavljanja knjige Raška Jovanovića načinio je kolega Steva Čičovački za svoju emisiju “Nevidljivi ljudi”. Ova promocija koju možete čuti na sajtu, održana je juna meseca 2011. u sali Udruženja novinara Srbije u Beogradu. Tom prilikom snimio sam celu seriju fotografija koju gledate na sajtu, a između ostalih snimio sam i Stevu.
Stevan Čičovački, 1954. ~ 2013. rođeni Novosađanin, započeo je posao novinara u Radio Beogradu 1983. Diplomirao je arheologiju. Imao je, markantan, radijski glas čijem je šarmu doprinela Vojvodina iz koje je crpeo korene. Na Drugom programu Radio Beograda bio je urednik znamenite emisije “Nevidljivi ljudi” o ljudima i događajima sa radija. .... Svake subote, godinama, u 9 sati, Steva je otkrivao svet radija razgovorima sa različitim ljudima čiji su glasovi mogli da se čuju u emisijama Radio Beograda. Bio je marljiv novinar i pošten i savestan čovek posvećen novinarstvu u meri koja mu je stvorila ugled i renome kod kolega i slušalaca. Nije imao sklonosti ka političarenju. Imao je neku posebnu dobrotu kojom Bog obdari plemenite ljude. Radovao se tuđim uspesima što kod nas nije čest slučaj. Po nekad, na moje jektičave primedbe “zašto ovaj, a ne onaj...” u emisijama, odgovarao je dobroćudnim smeškom. Poznavao sam ga 30 godina i nikad nije odbio ni jedan moj predlog da sarađujemo oko neke teme. Ali jednom jeste. Desilo se to krajem oktobra ove godine kada sam ga nekoliko puta zvao telefonom na kuću da mu nešto javim, a onda kada niko nije odgovarao, u nekoj za mene prepoznatljivoj poslovnoj žurbi, zatražio sam od sekretarice Stevin mobilni telefon. Javio se moj drug. Rekao je gde je i ~ zakašljao se. Odmah je bilo jasno da nešto nije u redu. Sebi sam rekao: ... pa trebalo je prvo da pitaš sekretaricu gde je čovek. Izvinio sam se Stevi i kao u svim sličnim situacijama, dodao neku glupu frazu na kraju, a utisak sa ovog našeg poslednjeg razgovora telefonom iz bolnice sa Stevom, preneo sam Đorđu Malavraziću. Obojica smo se samo nemo zgledali.
Steva je takođe, jednom nedeljno, uređivao i vodio informativnu emisiju uživo “Novi dan” na Drugom programu Radio Beograda, koja se emituje radnim danom ujutru u vremenu od 5.00 do 7.00.
Radio je “kofa bez dna”. Kad nekog nema, dođe drugi i radio ide dalje. Ali naš problem nastaje kad sećanje na nekog pokrene emotivna stanja u nama, tugu i bol. Sad i ja tražim reč kojom bih mogao da završim priču o Stevi; ali priznajem, ide mi tešto i znam da ću tu reč tražiti dugo.
Postavljeno: novembar 2013.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.