Ova stranica je fomirana i postavljena je 6. aprila 2014. godine.
|
03. septembar 2024. 100 godina Budimira Lončara (1924 ~ 2024) ŽIVOTOPIS POLITIČARA - Budimir Lončar govori Budimir Lončar rođen je na otoku Ugljan kod Zadra 1924 godine. Bio je poslednji ministar inostranih poslova Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije... Razgovor u Zagrebu sa Lončarom vodio Dragoslav Simić 2014. i 2015. godine. |
|
21. avgust 2024. Siniša Pavić scenarista /1933 ~ 2024/ „Siniša Pavić je u pogledu smisla za pisanje scenarija jedinstvena evropska institucija, koji uspeva da okupi veliki broj gledalaca..., fascinantan pisac“ Srodan link Damir Pavić - Gosti sajta |
|
15. oktobar 2023. “Porodična elegija o Omeru i Danici” Kultruni dodatak Politike /7. oktobar 2023./ objavio je ovaj nešto skraćen tekst Miloš Gojković čovek koji se pojavljuje u ovoj priči, prema sećanju nekadašnjeg urednika Politike Milana Mišića, bio je ugledni reporter Politike tokom sedamdesetih. Bavio se i slikarstvom. Početkom pedesetih godina Gojković je u ulju naslikao Omera Gluhića. Obojica su bili zatvorski sapatnici u Sremskoj Mitrovici tokom robijanja u Kazneno-popravnom zavodu “za prevaspitavanje”. Istorija iz fioke, Dragoslav Simić Omer Gluhić - legenda u ratu, zatvorenik u miru. Omerova krivica nikada nije obelodanjena. Ali zato postoji rukopis Srebrenke Gluhić Ilić nekadašnje ugledne novinarke RTS koji će biti pretočen u malu lepu knjigu za oktobarski Sajam knjiga u Beogradu. Ovaj zapis protiv zaborava kazuje istoriju njene porodice, majke Danice i oca Omera. Napomena: PROČITAJTE TEKST IZ POLITIKE Više na stranici Promocije |
|
15. oktobar 2023. Na linku Srebrenka Gluhić Ilić možete da vidite i čujete ceo porodični profil koleginice Srebrenke Gluhić Ilić. Stranica Gosti sajta |
|
|
14. mart 2023. Razgovor o knjizi VEK SLIKAN MIKROFONOM Dragoslava Simića Učestvuju: Radoman Kanjevac, Slobodan Mandić, Božidar Đurović, Aleksandar Gaon i autor u saradnji sa glumcima Janom Dekanski i Nikolom Ugrinovićem Predstavljanje knjige je bilo 31. januara 2023. Kolarčeva zadužbina, Beograd Više na stranici Predavanja u Kolarčevoj zadužbini |
|
17. decembar 2022. Latinka Perović /1932 ~ 2022/ Dr Latinka Perović istoričarka, je žena sa vrlo intreresantnom biografijom. Od partijskog radnika neposredno posle Drugog svetskog rata, skinuta sa vlasti ... Više na stranici Gosti sajta. |
|
17. decembar 2022. Radio kritičar dr Raško Jovanović /1932 ~ 2022/ Emisija objavljena u knjizi “Autobiografije uživo” Dragoslava Simića, Beograd, 2007. Više na stranici Radio emisije iz kolekcije. Pogledajte i link Radio kritika, dr Raško Jovanović |
|
17. decembar 2022. Radoslav Zlatan Dorić reditelj /1940 ~ 2010/ Dokumentarna radio drama "Tri glasa Radoslava Zlatana Dorića" Autor: Dragoslav A. Simić Proizvodnja: avgust 2010. Više na stranici Gosti sajta. |
|
07. februar 2022. Sadržaj emisije O ATMOSFERI U JUGOSLAVIJI I POČECIMA RATA 1941. Ova emisija predstavlja izuzetno važan dokumentarni materijal za sve koji žele da saznaju kakva je bila atmosfera u Jugoslaviji pred izbijanje aprilskog rata 1941. godine. Odlomke iz „Dnevnika“ Milana Jovanovića Stoimirovića, čita glumac Mika Pavičević. Svojim glasom pojavljuje se Dragiša Cvetković predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, potpisnik „Sporazuma sa Hrvatima“ 1939. i “Trojnog pakta” sa silama Osovine, 25. marta 1941. godine. „Vesti“ iz 1940. čita spikerka Zlatica Baltić. Više na stranici Gosti sajta. |
|
16. avgust 2021. “Sumnjiva lica sumnjivi tiraži” Tekst Dragoslava Simića ~ Istorija iz fioke Politika, Kulturni dodatak, subota 24. jul 2021. Životopis književnice Ljiljane Đurđić prema razgovoru koji je vođen uživo 2002. godine za emisiju "Govori da bih te video" Radio Beograda 2. Za knjigu u pripremi "Glasom pisana istorija 2" Više na stranici Promocije. |
|
28. novembar 2020. Predlog sajta arhiv simic za korišćenje u on line nastavi. Draga Ilić - Jonaš, spikerka Radio Beograda govori Po glasu spikerke Drage Jonaš prepoznavale su se emisije Radio Beograda. Ovaj autorski sadržaj dragocen je za sve koji žele da čuju lep srpski jezik onako kako je govorila Draga. Sadržaj na linku „Vuk i internet“ /u pripremi/. Priredio Dragoslav Simić. Sadržaj linka:
|
|
17. februar 2020. Deda Ignjat Cvjetković rodom Bosanac Priča iz nevremena ili niđe ništa. Više na stranici Moć radija. |
|
21. januar 2020. Kako se povlačio vojnik Boškan Čubrilo Boško Čubrilo /Ravni Kotari ? ... selo Popović 2013./ Više na stranici Moć radija. |
|
30. jun 2019. Borka Pavičević Borka Pavičević, / 1947 ~ 2019/, vrlo uporna i vrlo uspešna žena, sa visokim smislom za intelektualne poslove specifične vrste, obrazovana i vredna, talentovana i borbena. Snimio sam je 2003. godine. Ona je izložila život kao koncept, a sve spada u autobiografiju vremena i deo domaće usmene istorije. Više na stranici "Gosti sajta" |
|
3. april 2019. Siniša Pavić TV scenarista i njegov stariji brat Damir rođeni su u Sinju. Na linku Ing Damir Pavić, 1929. Sinj, Jugoslavija, Beograd Damir priča neverovatnu povest Pavića. Njihov otac Ante poslastičar napušta rodni Sinj 1938. Sa ženom Jelenom i dva mala sina, zadojen jugoslovenskom idejom doseljava se u Beograd u kome ostaje do kraja života. Nedićevom uredbom iz juna 1941. ostaje kao Hrvat bez posla. /Bio je upravnik restorana Hipotekarne banke u Beogradu./ Životopis Ante Pavića je u novinarskom smislu reči pravo otkriće Dragoslava Simića autora, predstavljeno na ovoj strani sajta prepunoj porodičnih fotografija koje dokumentarno govore o životu Dalmatinaca u Beogradu pre i posle Drugog svetskog rata. Prikazana je atmosfera života u Beogradu. Posebno obratite pažnju na pismo napisano u stanu Pavićevih koje iz Beograda 13. jula 1941. šalje u Zagreb Dr. Prvislav Grisogono. Damir posle Golog otoka /1948./ uspeva da završi elektrotehnički fakultet. Nikad se nije bavio pisanjem kao Siniša. Istakao se u svojoj struci. Danas živi sa porodicom u Beogradu. Više na stranici "Gosti sajta" |
|
25. februar 2019. Razgovor o knjizi GLASOM PISANA ISTORIJA Dragoslava Simića Učestvuju: Latinka Perović, Irina Subotić, Radoman Kanjevac, Zoran Hamović i autor. U saradnji sa Izdavačkom kućom CLIO. Više na stranici "Predavanja u Kolarčevoj zadužbini" |
|
31. januar 2019. “Selo veselo” Jove Aleksića Iz recenzije književnika Duška Radovića. Objavljeno na omotu kasete 1981: “Veliku većinu naše zemčlje još uvek čini narod. Dugo se u našoj zemlji nije znalo za narod sve dok Jovan Aleksić i njegovi saradnici nisu krenuli da to provere i dokažu. Ova emisija je samo jedan dokaz da narod postoji, da se još uvek prilično dobro drži, da je dobro raspoložen i da ume da živi. Ko u to još ne veruje neka sluša “Selo veselo”. Ono što bude čuo jeste pravi glas naroda.” Više na stranici "Gosti sajta" |
|
27. januar 2019. Reditelj Dušan Makavejev Unutrašnji motori samorazaranja, “Beogradski krug” 1992. Reč urednika sajta Dragoslava Simića Da baš ne “pokrije sve lava zaborava”, želeo sam da objavim na stranicama sajta “Suočavanje sa prošlošću”, “Događaji u poslednjoj deceniji XX veka” i na drugim stranama koje će tek biti priređene, tonske zapise ljudi koje gledate na fotografijama čije sam javne nastupe tonski zabeležio i sačuvao. Predviđali su da će kraj poslednje decenije XX veka dobiti završnicu koju poznajemo - bombardovanje... Više na stranici "Gosti sajta" |
|
10. januar 2019. Milunka Lazarević šahistkinja govori Iz emisije Dragoslava Simića, “Bogat život Milunke Lazarević”: “U naše vreme šah je bio naš lični hobi. Jedino su državne plate imali Gligorić, Prica i Trifunović jer su bili forsirani od države, a što kaže Ivko mi smo bili neki dodatak, znate. Svi drugi su morali da rade da bi živeli. Ja sam imala tu dvojnu profesiju, novinarstvo i šah, znate. Nema novina sa kojima nisam sarađivala, televizija, radio, Tanjug, sve ovo u Jugoslaviji, i onda sam na taj način kompenzirala tu tzv. platu jer u moje vreme nagrade su bile smešne...” Više na stranici "Gosti sajta" |
|
23. decembar 2018. Bogatstvo višejezičnosti. Govori profesor Ranko Bugarski, lingvista Na početku stranice ovog sajta posvećene profesoru Ranku Bugarskom treba reći da je urednik sajta, poveden logikom ideje o zajedničkom jeziku, prvo zamolio profesora da iznese svoj stav o ovoj temi. Tokom našeg rada iskristalisala se izuzetno zanimljiva lična biografija Bugarskog. Ta biografija omogućava posetiocima sajta uvid u genezu njegovih stavova koje je izneo u knjizi „Govorite li zajednički?“, Beograd, 2018. koja je tematska osnova ove stranice sajta. O čemu smo razgovarali?... Više na stranici "Gosti sajta" |
|
13. novembar 2018. Velimir Ćurguz Kazimir govori /1948 ~ 2018/ Pretragom po Vikipediji za biografijom Velimira Kazimira Ćurguza, novinara i pisca, dolazi se do ovog podatka koje navodim kao što piše, čiriličnim fontom: ... |
|
04. maj 2018. Tito opet među nama Pisma građana Jugoslavije upućena Titu |
|
07. februar 2018. Čeda Petrović, ložač u logoru Aušvic Snimljen 1984. godine, vreme dešavanja, 1943. i 1944. godina: „...Prebacili su nas sa juga Srbije u jedan logor u Francuskoj. Tu smo ostali godinu dana, a odatle su nas transportovali u Aušvic. Tamo sam bio određen na rad u krematorijum. Sortiranje kose vršeno je po sobama: kratka kosa, dugačka, ... |
|
24. decembar 2017. Abdulah Sidran, poznati bosanski pesnik, pisac i scenarista, govori o ljudima koji su mu bili bliski, o događajima nekdašnjim i skorašnjim. Ova emisija autora Dragoslava Simića bila je na Drugom programu Radio Beograda u okviru dokumentarne serije “Govori da bih te video” 21. decembra 2017. godine tokom Sidranovog nedavnog boravka u Beogradu kada je Sidran u organizaciji Drugog programa radija učestvovao u živom programu i govorio svoje pesme u sali Kolarčeve zadužbine. Tada je urednik sajta Dragoslav Simić snimio i ovu Sidranovu fotografiju. |
|
3. avgust 2017. Toma Kuruzović Sarajevo 1930 ~ 2017 Beograd Toma Kuruzović glumac, večiti „Nikoletina Bursać“. Životopis glumca. Sećanja na Branka Ćopića. Novi, malo poznati detalji... |
|
22. jul 2017. Predrag Gojković Cune Legenda naše narodne muzike ~ životopis. Ko peva zlo ne misli. Stranicu osmislio, fotografije i razgovor snimio Dragoslav Simić ... |
|
11. maj 2017. Franc Piler, neobična istorija Švabe u opancima /Beč 1913. ~ Babe, selo pod Kosmajem 1993./ Srpski vojnik, austrougarski zarobljenik Srećko, skeledžija iz sela Skela na Savi dočekuje kraj Prvog svetskog rata u Beču. Raspala se Austrougarska carevina. Glad u Beču. Srećko sreće Bečlijku Mariju sa troje dece, u daljem tekstu Marija je Mica. Pobednici imaju hranu i Srećko svoja sledovanja deli sa Micom šnajderkom i njenom decom. ~ Franc Piler rođen je 1913. godine u Beču od oca Austrijanca i majke Bečlijke, Marije. Imao je starijeg brata Vilhelma. Tokom Prvog svetskog rata njihov otac gine u Galiciji. Više na stranici “Fotografije”. Autor emisije i fotografija Dragoslav Simić. |
|
30. april 2017. Ali da baš ne izgleda sve tako ozbiljno, lakše se razmišlja uz muziku. To je moja omiljena pesma. "O bella ciao" Slušaj: (mp3) Ovaj snimak načinjen je u Alpskom delu Italije šezdesetih godina XX veka, a ja sam ploču sa tim i drugim snimcima dobio u Trstu od članova Slovenskog gledališča 1977. godine. Dragoslav Simić |
|
|
6. april 2017. 6. aprila 1941. godine Nemačka je bombardovala Jugoslaviju. Ovo je izvanredno svedočenje koje preporučujemo za slušanje: Aleksandar Fredi Mošić "Jevrejin koji je imao sreće" |
|
3. april 2017. “Durmitor” u Baltimoru, brod pod sankcijama 1994. Brod „Durmitor“ Jugooceanije iz Kotora, zarobljen u luci Baltimor /SAD/ 1994. godine Priče mornara sa broda. Kako sam došao na “Durmitor”, beleška urednika sajta Dragoslava Simića. Više na stranici “Moć radija”. Ovo istraživanje pomogli su svojom dobrom voljom i radoznalošću učitelj iz Opatije Marino Badurina, kolega iz Splita Jadran Marinković koji me je nesebično uputio na kolegu Marijana Žuvića bez čijih podataka i fotografija broda Durmitor ova stranica ostala bi oskudna izvorima i drugim podacima. Zapisano marta 2017. Tonski snimak sa broda “Durmitor” u trajanju od 30 minuta načinjen 1994. godine. Sad vidite koliko je trajalo ovo istraživanje. |
|
11. mart 2017. Jelena Nestorov ~ Ruska priča za slušaoce radija PRIČA O ĐORĐU, ili priča o dečaku koji nikad neće kao odrastao čovek da slaže, da primi mito, da bude vice guverner ili da bude na čelu neke nove političke stranke. |
|
8. mart 2017. Poljska veza Lepa Poljakinja, gosopođa Ljudmila, profesorka univerziteta, osamdesetih godina XX veka na skijanju u Zakopanima, upoznaje svog Beograđanina. Napušta Poljsku i odlazi sa mužem u Beograd. Tu živi 10 godina. Novi prijatelji, nova literatura, putovanja, čine njen život izuzetno dinamičnim i bogatim. Posle prvih godina zanosa, primećuje kako polako, ali sigurno, ljubav kopni. Vraća se u Poljsku sama. Njena priča je iskrena i sjajna dokumentarna slika nastanka i raspada veze dvoje mladih ljudi pod „kapom“ ekomskog embarga između „istoka i zapada“. Svaki slušalac poželeće da čuje ovu šarmantnu Poljakinju više puta jer je njena ispovest iskrena i spada u najveće domete dokumentaristike. Autor emisije Dragoslav Simić. Stranica “Moć radija”. |
|
4. mart 2017. Film „Plastični Isus“ /1971./ Lazara Stojanovića Tri godine u zatvoru i zabrana javnih delatnosti zbog ovog filma o kome govori Lazar Stojanović Emisiji pripremio Dragoslav Simić i snimio fotografije Lazara Stojanovića 1989. godine. Dragoslav Simić: Zapis o Lazi Kao što se vidi, link ka “ Platičnom Isusu” skinuo sam sa NETA Plastični Isus (1971) link ka filmu - YouTube bez bojazni da će me zbog toga neko “juriti”, januara 2016. godine. Ali nije bilo uvek tako. “Moj film”, emisiju sa Lazom o njegovom filmu i životu za radio koja je sada postavljena na ovoj stranici sajta, snimio sam 1989. u vreme tek kada je Laza smeo da izađe pomalo u javnost. |
|
13. februar 2017. Brana Petrović pesnik, o radiju Povodom svetskog dana radija preporučujemo, slušajte emisiju novinara Dragoslava Simića o radiju u kojoj pored ostalih govori i pesnik Brana Petrović. |
|
18. januar 2017. Jaki živci majstora Đoke, emisija snimljena u selu Vojka kod Pazove 1984. godine. Ton masjtor je bio Blažo Raičević /.... ~ 2017./ Godišnja nagrada Radio Beograda za 1984. godinu. |
|
22. decembar 2016. Lekar koga je narod voleo. Dragana Miloradović: sećanja ćerke. Dr Jovan Nešković iz Gornjeg Milanovca Tonski zapis emisije o dr Jovanu Neškoviću iz Gornjeg Milanovca koji je sačuvala porodica Miloradović, Dragana i Petar, svedoči o životu ovog lekara, ali i o nestanku jednog radija. Novinarka koja je napravila razgovor posle 2000. godine, je Snežana Trifunović, a razgovor je jedan od retkih snimaka DEN Radija (Radio Dečje Novine) koji je sačuvan jer je arhiva radija uništena. Apoteka koja je bila sponzor emisije više ne postoji, takođe i Den Radio ne postoji. O epidemiji gripa dr Nešković vrlo zanimljivo govori, ali i kako se lečiti od ove dosadne bolesti. Stranica „Porodični tonski arhiv“. |
|
24. novembar 2016. Princ Tomislav Karađorđević životopis Dve polusatne emisije sa princom Tomislavom snimio je u Topoli u rezidenciji Karađorđevića 1994. godine urednik sajta Dragoslav Simić. Princ Tomislav me je zanimao ne samo zato što je bio jedan od trojice sinova kralja Aleksandra već i zato što je do tog vremena sve što je bilo vezano u javnosti za Karađorđeviće bilo primano sa otklonom. Vodila me je znatiželja u Topolu da upoznam tada jedinog živog sina kralja Aleksandra i da doznam mnoge za mene nove i nepoznate detalje iz životopisa Karađorđevića. Tako ovi iskazi princa Tomislava spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Stranica „Gosti sajta“. |
|
9. oktobar 2016. Boža /Božidar/ Mandić na sajtu arhiv simic /Porodica bistrih potoka/. Govor ZA RADIO Bože Mandića iz 1992. posvedočiće da ovaj pisac, novinar, pesnik, filozof i pokretač raznih hepeninga i ekoloških, nije ni za dlaku odustao ni danas 2016. godine od svojih akcija i ideja. Stranica je bogato ilustrovana fotografijama. Osnovna Božina misao je biti slobodan: “Živeći na zemlji, ja sam shvatio da ne želim nikom da pripadam. U tom smislu ja živim neku vrstu nenacionalnog osećanja. Znači, ne pripadam ni jednoj naciji. Odreko sam se svoje nacije. Ne želim da imam svoju naciju. Zato što time smanjujem pretpostavljenu dozu mržnje. Ceo koren zla proizilazi iz te neke podeljenosti. Iz te nacionalne određenosti. Iz nacionalne istorije...” Autor Dragoslav Simić, stranica “Gosti sajta”. |
|
11. jul 2016. Dubrovački Srbi katolici govore Na osnovu izjava Ane Matković učiteljice iz Herceg Novog, rođene Rajačić, Dubrovčanke, i doktorske disertacije filologa Nikole Tolje, načinjena je ova radio emisija. Ana Matković: „...Dubrovačka inteligencija katoličke vere, deklarisala se kao Srbi katolici. Na svetosavskoj zabavi, pošto bi se završio program sastavljen od deklamacija, horskih pesama i „živih“ slika, ples bi otvorio markiz Luko Bone ~ Srbin katolik” Brankovim kolom i dečacima i devojčicama obučenim u narodne nošnje... U Dubrovniku je postojalo i gimnastičko društvo „Dušan Silni“, čiji su članovi imali specijalne uniforme za proslave. Gimnastičke priredbe su održavane u prostorijama „Sloge“ i u pozorištu. Na pozivnicama za priredbu bili su odštampani stihovi u zlatotisku: „Što je dragi kamen zlatu, to nek bude Srb Hrvatu.“ Članovi pevačkog i gimnastičarskog društva su bili amateri raznih vera i nacionalnosti. U prostorijama „Sloge“ prikazan je i pozorišni komad „Jazavac pred sudom“. Moj stariji brat imao je divne drugove. To su bila braća Barberović. Stijepo Daleore, Rafo Laptalo, Vlaho Paljetak, Popo Tolentino, Baldo Ljutić. Sastajali su se i čitali časopis „Srdj“. Koliko je Austro~Ugarska uvažavala zahtev Dubrovčana rodoljuba, pokazuje i završetak šaljive pesmice uz ples „denći“: „Dokle se iz Beča vrati, počekaće svak, jer s' u Beču za nas miču k'o u moru rak“ Ovo su moja sećanja do atentata u Sarajevu 1914. godine. Onda su nastala teška vremena, drugačiji odnosi.” Srbi katolici govore, snimljena 1986. godine. Ova emisija Dragoslava Simića je iste godine na konkursu Radio Beograda za „godišnja ostvarenja“ dobila godišnju nagradu za dokumentarnu reportažu. Stranica “Gosti sajta”. |
|
28. maj 2016. Slobodan Mašić govori Arhiteksta, grafički dizajner Slobodan Mašić, prvi nezavisni izdavač u nekadašnjoj SFRJ, osnovao je svoju izdavačku agenciju 1966. godine. „Demonstracije studenata Beograda 1968. godine. ~ viđeno 40 godina kasnije“. Tekst izgovoren uživo u emisiji Dragoslava Simića sa Slobodanom Mašićem možete čuti na stranici „Gosti sajta“. Uneto naknadno posle ove vesti objavljene 26. maja 2016: Preminuo Slobodan Mašić (1939 ~ 2016). |
|
15. maj 2016. Štrajk rudara u Labinu, Istra, 1987. From: Dragoslav Simić, poruka Sent: Wednesday, May 04, 2016 10:36 AM Subject: LABINSKI RUDARI ~ PRONAĐENA EMISIJA U CELINI 4. maja 2016. pronašao sam u celini i postavio na sajt emisiju “Štrajk labininskih rudara, rudnik Raša, u Istri.” Autori: Dragoslav Simić i Darko Tatić. Vredi čuti sada već daleku istoriju UŽIVO. Govore vođe rudarskog štrajka, predstavnici sindikalne organizacije Istre iz Pule i Hrvatske iz Zagreba, radnici članovi Saveza komunista i štrajkbreheri..., članovi radničkog saveta; tako pred slušaocima ovog fantastičnog tonskog dokumentarca defiluje vreme koga više nema. Rudnik je ugašen 1999. kada je voda prodrla u poslednje okno iz koga je vađen ugalj. Ova stranica obiluje fotografijama koje sam snimio tokom štrajka i zato sam celu priču postavio na stranicu “Fotografije”. |
|
20. april 2016. Profesor Ljubomir Stojanović prema zapisu i sećanjima Miroslava Nikitovića Ljubomir Stojanović (ponekad pominjan kao Ljuba Stojanović; Užice, 6/18. avgust 1860 — Prag, 16. jun 1930) je bio državnik, političar i filolog, akademik. Stranica “Gosti sajta”. Na ovoj stranici Miroslav Nikitović /1913 ~ 1998/ govori i o novinaru Peri Todoroviću. |
|
10. april 2016. Dr Nebojša Popov govori Dr Nebojša Popov je rođen 1939. godine u Zrenjaninu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1976. Sadržaj njegove stranice na sajtu bazira se na moja dva tonska zapisa Nebojše Popova: prvi o Studenstkim demonstracijama 1968, i drugi, govor na jednoj sesiji “Beogradskog kruga”. Tema: “Reakcija na II kongres srpskih intelektualaca”, 1994. godine. Vidi “Gosti sajta”. |
|
10. mart 2016. Tome Serafimovski vajar iz “Balkanskog sazvežđa” Tome Serafimovski (1935 ~ 2016). Na likovnoj akademiji u Zagrebu diplomirao je 1963. godine, u klasi Antuna Augustinčića. Kao stipendista francuske vlade tri godine je proveo u Parizu, između ostalog i kao saradnik Alicije Penalbe, najznačajnije evropske vajarke tog doba. Njegov stvaralački opus obuhvata više od 550 skulptura, od kojih je 40 monumentalnih. Njegova dela nalaze se ne samo u zemljama bivše Jugoslavije, nego i u kolekcijama Bakingemske palate, Vatikana, Berluskoni u Rimu, fondacije Kiril i Metodij u Sofiji... Učestvovao je na oko 300 grupnih i 40 samostalnih izložbi u zemlji i svetu. O Tometu Serafimovskom piše Vladimir Davidović. Navedeno je i pismo hrvatskog novinara Gorana Majetića. Na stranici “Gosti sajta” može se čuti radio emisija snimljena 2013. u kojoj govori ovaj makedonski umetnik. Autor Dragoslav Simić. |
|
23. februar 2016. Dr Jovan Rašković govori ~ Politička biografija Postavljanje dr Jovana Raškovića (1929 ~ 1992) na sajt sada, februara 2016. sa ovim neobjavljenim tonskim zapisima razgovora i fotografijama u elektronskoj formi, dvadeset i šest godina od raspada Jugoslavije, zahteva putokaz za snalaženje u odnosu na vreme kome ovi događaji pripadaju. Taj putokaz našao sam u kalendaru događaja koji je priložen na toj stranici i članku dopisnika Politike iz Londona Petra Popovića, poslatog redakciji maja 1992. pod nazivom: „Bojište se širi na jug“. Pogled sa strane o vremenu u kome smo živeli. Prva dva dela dokumentarnog radio programa koji nose oznaku na sajtu, avgust 1989. snimio sam na Odeljenju za psihijatriju Šibenske bolnice u ordinaciji dr Raškovića. Te godine događao se „narod“ i u Kninskoj krajini: 600 godina proslave Kosovske bitke u Kosovu polju, malom kraškom polju u Dalmaciji, nedaleko od Knina koje nosi naziv Kosovo polje. Prethodio je ovom događaju „Štrajk radnika TVIKA“ u Kninu, a potom i “Suđenje Jovi Opačiću”. Oprema ove stranice: autor emisija i fotografija je Dragoslav Simić urednik sajta. Stranica “Gosti sajta”. |
|
30. januar 2016. Marijana Šijački Dok sam boravio u Njujorku kod bračnog para Knežević 1994. godine, Đorđe Knežević mi je skrenuo pažnju na život slikarke Marijane Šijački. Njihova kćer Aleksandra udata je za Dušana, Marijaninog sina. Zahvaljujući ovom poznantstvu u Njujorku, kratko vreme proveo sam i u poseti kod ove Beograđanke, čiju sam priču snimio za radio, a posetioci sajta mogu da je čuju u celini. Marijana je vrlo emotivno opisala deo svog života neposredno posle oslobođenja Beograda 1944. i nekoliko godina kasnije... Stranica “Gosti sajta”. |
|
10. januar 2016. Rat američkih Srba i Hrvata na radio talasima Snimljeno u Njujorku 1990. godine Glas dva večito suprotstavljena naroda na Balkanu nadaleko se čuje, čak tamo, u Americi - usred Njujorka - u radio programima pod nazivima Glas slobodne Hrvatske i Glas slobodnih Srba, ali na istoj talasnoj dužini. Zanimljivo! Ko ne zna šta jedni o drugima misle ovi narodi, treba obavezno da čuje ovu veoma ilustrativnu dokumentarnu emisiju. A onaj koji to dobro zna, takođe treba da je “pročita”, ne bi li se posle toga možda upitao - dokle tako, nije li sve to dovedeno do apsurda... Stranica “Gosti sajta”. |
|
23. decembar 2015. „Srpska emigracija u Americi“ ~ SUDBINE Ova dokumentarna radio emisija ima zanimljivu istoriju. Trebalo je da prođe nekoliko godina pa da se sakupe svi ovi zanimljivi iskazi do kojih sam došao svojim mikrofonom u vremenu od 1990. do 1994. godine, u raznim zemljama u kojima sam boravio različitim povodima. Pre svega zanimao me je taj prekookeanski svet i njihove sudbine jer sam pošao od toga da o tim ljudima skoro ništa ne znam. Stranica “Gosti sajta”. |
|
17. decembar 2015. Crveni kutić u Berlinu Ovaj simboličan naslov “Crveni kutić u Berlinu”, dao sam svojoj emisiji aludirajući na partijsku organizaciju čiji su članovi bili Cigani iz sela Suvaja kod Varvarina na radu u Berlinu. Oni osnivaju partijsku organizaciju u Nemačkoj da bi u Suvaji sagradili put 1985. godine. Odlična priča, preporučujem kao i fotografije na istoj strani sajta. Fotografije i tonski zapis Dragoslav Simić, 1985. Stranica „Moć radija“. |
|
21. novembar 2015. Predrag Cune Gojković, životopis Predrag Gojković, sa nadimkom Cune, životopis, je autentična ispovest jednog od naših najboljih pevača narodne muzike. Urednik sajta Dragoslav Simić razgovarao je sa Cunetom 1995. godine. Snimak je načinjen u Desetki nekad čuvenom studiju Radio Beograda u kome su se snimale radio drame u ulici Makedonskoj 21. Taj studio i cela zgrada su prodati ili u restituciji vraćeni ? ali je zato ostao nezamenljiv snimak Cunetovog glasa. Posle Drugog svetskog rata Predrag Gojković Cune bio je prvi pevač sa Balkana koji je snimio zlatnu long plej ploču u tiražu od 1.500.000 primeraka. Priredio je bezbroj koncerata širom Jugoslavije, a nastupao je na svim kontinentima. Stranica “Knjige koje govore”. STRANICA “GOSTI SAJTA” Predrag Gojković Cune, životopis - Audio i Foto arhiv SIMIĆ |
|
15. novembar 2015. Slobodan Lazić ~ Nikada isto ponovo Jedan od deset najboljih studenata psihologije u generaciji /1965./ na Beogradskom univerzitetu, govori uživo u dokumentarnoj radio emsiji Dragoslava Simića o studentskim protestima 1968. u kojima je učestvovao. Tekst je naslovljen: “Sa geštetnerom preko simsa u demonstracije”. Beleška urednika: “... Ali jednu stvar zaista nisam znao. To je njegova strast za fotografisanjem. Došao je Lazić na brzinu 22. oktobra 2015. u kafanu “Zora” u kojoj sam sedeo i doneo mi neobičnu pozivnicu: “Never the same again”. Citirao je velikog Galilea koji je 9. oktobra 1604. godine kada je gledao nebo teleskopom, uzvikunuo: Nikada isto ponovo. “Biće to naziv moje izložbe. Dođi sutra u CEP” ~ rekao je Lazić i otišao. Stranica “Gosti sajta”. |
|
24. oktobar 2015. David Albahari Davida poznajem još iz osamdesetih, iz vremena kada je objavio roman „Sudija Dimitrijević“. Ako ste hteli da vidite poslednju modu „farmerke i patike“, trebalo je da sretnete Davida. Uvek vitak, iz „generacije roka i igranki“, nikad nije pušio i pio. Sa prijateljem Rašom Livadom pokrenuo je u Zemunu odličan književni časopis „Pismo“ koji i danas izlazi... Stranica "Gosti sajta" |
|
19. oktobar 2015. Svetlana Velmar Janković Prvu zbirku svojih kratkih priča odneo sam Svetlani Velmar Janković urednici časopisa „Književnost“ davnih šezdesetih. Bio sam tada student Filološkog fakulteta. „Drugarica“ Janković, režimska pravila oslovljavanja, verovatno je svakodnevno primala gomile rukopisa sličnih mom. Kada sam joj se javio posle mesec dana po dogovoru, ona je odbila moj rukopis za objavljivanje. Tako je izgledao moj prvi susret sa Svetlanom Velmar Janković. Gospođu Svetlanu sam po drugi put sreo kada je dobila NIN-ovu nagradu za roman „Bezdno“ 1995. godine. Neku godinu kasnije kada je ideja o snimanju priča „Pisci čitaju svoje priče“ postala sasvim jasna, javio sam joj se telefonom i u njenom stanu na Novom Beogradu snimio priču „Parče“ koju sada slušate. Stranica "Volite li kratku priču?" |
|
8. oktobar 2015. Raško Dimitrijević, Životopis iz ulice Lole Ribara (1898. - 1988.) Profesor Opšte književnosti na filološkom fakultetu u Beogradu, legendarni besednik. Studenti su bili opsednuti magičnom moći govora profesora Dimitrijevića. Doći na njegova predavanja bio je praznik za slušaoce. Na stranici “Gosti sajta” možete ćuti Raška uživo. Tonske zapise snimio Dragoslav Simić. |
|
17. avgust 2015. Slikar Mića Popović, životopis umetnika O ovoj emisiji: Jednog vlažnog avgustovskog dana 1996. godine, po dogovoru telefonom sa Mićom i Verom, došao sam u njihov stan na Studentskom trgu u Beogradu. Oboje slikari, nisu bili samo supružnici u formalnom smislu reči, već više od toga, kolege, drugovi i prijatelji, snažna kreativna porodična zajednica... Autor emisije Dragoslav Simić. Stranica „Gosti sajta“. |
|
8. avgust 2015. Radio Pančevo ~ PARALELE, 12. jun 1999. PODSEĆANJE: PARALELE je bila kultna informativno politička emisija Radio Pančeva. Ovu misiju koja je bila na programu Radio Pančeva 12. juna 1999. godine je snimio sa radija u svom stanu u Beogradu i sačuvao novinar Dragoslav Simić. Urednik sajta je ovu emisiju pronašao u svojoj dokumentaciji tek jula 2015. To je razlog što se emisija nije ranije našla na sajtu. Predmet emisije: KOSOVO posle povlačenja vojske SRJ. Sadržaj prema izveštajima agencija. Dokument od izuzetnog značaja. Stranica “Moć radija”. |
|
28. jul 2015. Vuci i ovce u Drenovi pod Bukovikom Ova emisija nastala je u vreme kada o sajber prostoru i Internetu nije bilo ni pomena. Ali realno, bilo je vukova, postojalo je selo Drenova pod Bukovikom u prijepoljskom kraju u obliku koji pamte samo starosedeoci. U tom selu je emisija snimljena po varljivom sećanju autora emisije Dragoslava Simića, oko 1985. godine. Pomenimo na ovom mestu imena ljudi čije glasove čujete, a koji su svojim iskazima doprineli da ova emisija udje u red onih emisija koje svojom životnošću i istinom, vraćaju ugled dokumentarnom radiju. Govore:Sretko Romandić, Milan Pušica, Romandić Jovan, Velimir Dućić,Veliša Romandić, Dukić Miran, Borka i Jelena Romandić. Vukovi su ojadili stada Romandića, a ostali seljani solidarno su pomogli da se nastala šteta nadoknadi. /Zapisano 28. jula 2015. godine i da ponovim godinu kada je emisija snimljena, “oko 1985.”/ Stranica “Moć radija”. |
|
6. jul 2015. Živica Tucić Publicista i verski analitičar postao je neprikosnoveni tumač događanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i u celom hrišćanskom svetu. Vest da je Živica Tucić preminuo krajem juna 2015. godine, podstakla me je da pronađem i postavim na sajt i ovaj skoro izgubljen najnoviji tonski zapis, dokumentarnu radio emisiju koju sam snimio sa Živicom Tucićem 9. avgusta 2007. pod naslovom Srbi između pravoverja i krivoverja. Vidi stranicu “Gosti sajta”. |
|
8. jun 2015. Željko Marković novinar ~ “Kontinent Srem” Željko Marković (Vrdnik, 1960), novinar, publicista i književnik, dugogodišnji reporter lista Dnevnik (Novi Sad) i saradnik brojnih medijskih kuća u bivšoj Jugoslaviji. Veliki putnik, strasni istraživač i eksperimentator u žanru kraljice novinarstva novinske reportaže ili priče, najtežeg i najlepšeg novinarskog izraza, potpisao je tokom više od tri decenije pretežno terenskog novinarskog staža u zemlji i inostranstvu hiljade priloga iz takoreći svih sfera života... Važan deo njegovog rada je “KONTINENT SREM”. Govori u dve emisije koje je pripremio urednik sajta Dragoslav Simić. |
|
23. april 2015. Reli Alfandari Pardo. Radio emisija: Javlja se Reli Alfandari Pardo iz Tel Aviva skajpom u razgovoru sa novinarom Dragoslavom Simićem. U emisiji su na početku dati kraći izvodi sa predstavljanja knjige “To je bio samo piknik” u Novom Sadu. Govorile su dr Mirjana Brković, direktorka Univerzitetske biblioteke u Novom Sadu i prof. dr Vladislava Gordić Petković, šef Katedre za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. |
|
6. april 2015. 27. mart 1941. godine Puč 27. marta 1941. može da bude jasniji savremenim posetiocima sajta, ako preslušaju autentične dokumente iz tog vremena u emisiji urednika sajta Dragoslava Simića. Sadržaj: Glas majora Nikole kosića poslednjeg živog organizatora puča 27. marta, snimak iz Čačka 2000. godine. Izjava Dragiše Cvetkovića Predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije povodom potpisivanja Trojnog pakta 25. marta 1941. godine; govor kapetana Jakova Jovovića u ime kralja Petra II i govor patrijarha Gavrila Dožića, snimak sa beogradskog radija koji je načinio Zoran Manojlović u svojoj kući na očevom aparatu za snimanje zvuka. Drugi izvori sa sajta o 27. martu 1941. godine: ~ Profesor Radoje Knežević i major Nikola Kosić ~ Iz Politike, Dragoslav Simić, 1998: FONOTEKA MAJORA KOSIĆA ~ Profesor Raško Jovanović: Istorija na zvučnim dokumentima ~ General Borivoje Mirković: Istina o 27. martu 1941. |
|
15. mart 2015. Engleskinja u Rušnju. Životopis Engleskinje u Jugoslaviji Lujza Rajner "Engleskinja u Rušnju", dolazi kao turista u Beograd 1931, predaje studentima engleski jezik, udaje se za trgovca Stojana Božića 1935. godine, a okupaciju Jugoslavije od strane Nemaca provodi u selu Rušanj kraj Beograda. Posle Drugog svetskog rata vraća se u svoju zemlju i piše uspomene na okupiranu Srbiju. Njenu priču snimio je je u Norfolku 1985. Dragoslav Simić, a tonske materijale na kasetama pronašao u svojoj kući februara 2015. Ovo je premijera. |
|
6. mart 2015. Dragoljub Stošić, sindikalni lider Bio je predsednik sindikata vozača GSP-a, jedan od osnivača Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, jedan od osnivača Kuće pravde Strazbur i osnivač i predsednik Unije sindikata. Stranica “Gosti sajta”. Emisiju snimio Dragoslav Simić 2005. godine. |
|
7. februar 2015. Boško Božović Novinar Radio Beograda, prvi posleratni dopisnik iz Londona, čovek karakterističnog glasa koji se pamti, književnik i pozorišni kritičar. Neko će se možda zapitati zašto sam se odlučio da objavim naslov: Novinar Boško Božović. Ima za to nekih unutrašnjih razloga... Posle Boškovog odlaska sa životne scene, često mislim na ovog čoveka sa osećanjem tuge jer njegovu poslednju želju nisam ispunio. Zašto? Više na stranici “Gosti sajta” na kome se mogu čuti i dve emisije, jedna moja o Bošku i druga Boškova, “O radiju”. |
|
|
2. februar 2015. Ložač iz Aušvica Neverovatna priča Čede Petrovića koga sam snimio 1984. godine u blizini Beograda. Uhapšen 1943. od strane Nemaca na Kosovu, odveden je 1944. u logor u Aušvicu. Bio je poslednji „ložač“ u krematorijumu pred dolazak Sovjetskih trupa. Stranica „Gosti sajta“ i „Knjige koje govore“. |
|
28. januar 2015. Nikola Pašić unuk, životopis (1918 ~ 2015) Neobično interesantna ličnost i sam svedok istorije, rođen 1918. godine u Parizu, unuk srpskog i jugoslovenskog političara i državnika Nikole Pašića, pojavljuje se na nekoliko stranica sajta: "Knjige koje govore", "Fotografije", u emisiji "Suđenje Draži Mihailoviću", u "Tuđim pismima". Pašić je poslednji put boravio u Srbiji 2001. godine kada sam načinio stotinak njegovih fotografija kada je bio u društvu sa različitim ličnostima. Te fotografije su najvećim delom postavljene na sajt. Upoznao sam ga 1990. godine na jednom skupu u Vašingtonu. Utisak o njemu: srdačan, prijatan i neposredan, dobronameran čovek. Osećao se Srbinom i Jugoslovenom. Stranica „Gosti sajta“. |
|
13. januar 2015. Svetolik Jakovljević Gitarista i džez publicista Jedan od bardova jugoslovenske džez scene - Svetolik Jakovljević, gitarista i autor nekoliko knjiga o muzici koju je svirao i koju voli, u emisiji govori o svom detinjstvu i prvim koracima u svetu muzike. Autor Dragoslav Simić. Stranica „Gosti sajta“. |
|
28. decembar 2014. Jasmina Tešanović politički životopis Tonski zapis načinjen 2003. godine za seriju emisija “Portreti žena u javnom životu Srbije”, poslednja decenija XX veka. Jasmina Tešanović (7. mart 1954. -) je feministkinja, politički aktivista, prevodilac, književnica i režiserka. Autor je Dnevnika političkog idiota, ratnog dnevnika napisanog tokom rata 1999. godine. Knjigu “Ženskih portreti” u politici, činili bi tekstovi i tonski zapisi glasova učesnica ove serije na CD. Međutim, kako to obično biva, život je diktirao dragačija rešenja i knjiga nije objavljena. Razgovor koji sam imao sa Jasminom Tešanović kao i sa njenim koleginicama sa ove stranice sajta, načinjen je 2003. godine. Bile su to njihove političke i profesionalne autobiografije ispričane uživo. Sve emisije emitovane su na programu radija u okviru dokumentarne serije „Govori da bih te video“. Autor Dragoslav Simić. Stranica “Gosti sajta”. |
|
27. novembar 2014. Sabanta Donja, zove čudaka iz Londona Milan Grujić rodom iz Donje Sabante još uvek nije došao kući. Čeka da se poklope brojke na njegovom kalendaru; koje brojke, to samo on zna. Za ovu priču doznao je sasvim slučajno novinar Dragoslav Simić 1986. godine, koji je među putnicima na lokalnoj autobuskoj stanici na liniji London ~ Reding, sreo nekadašnjeg studenta matematike u Beogradu Milana Grujića, najboljeg u klasi čuvenog profesora na Beogradskom univerzitetu Mike Petrovića Alasa, (1868 — Beograd 1943). Već ostareli engleski radnik sada baštovan Milan Grujić zaista je bio čudak. Tokom jednočasovne noćne vožnje do Redinga, ovaj čovek ispričao je svoj život. Na kraju puta i sam iznenađen tolikom govorljivošću, rekao je: „ Nikad nikom ovo nisam ispričao. Ne znam šta se dogodilo sa mnom večeras. Ako se poklope mesečeve mene sa brojkama moga kalendara, vratiću se da vidim brata Miladina u Sabantu.“ Zbunjen i uplašen, izgubio se u mračnom spletu staničnih ulica. Ova emisija snimana je u razmaku od 35 godina. Pogledajte zašto. Stranica „Gosti sajta“. |
|
19. novembar 2014. Jovan Ćirilov Pozorišni čovek u najširem smislu reči, pisac, esejista, prevodilac, organizator najrazličitijih kulturnih manifestacija tokom decenija u šifrokom prostoru Jugoslavije, kasnije Srbije, poliglota, govorio je uživo svoju autobiografiju. Stranica "Radio emisije iz kolekcije". (Kikinda, 30. avgust 1931. - Beograd, 16. novembar 2014.) Fotografija je snimljena na svečanostima u Kraljevu 1995. Snimio autor emisije Dragoslav Simić. |
|
22. oktobar 2014. Kragujevac 1941. Profesor Tugomil Ujčić, svedok kragujevačke tragedije 1941: „Bilo me stid što ostadoh živ“ Obaveštenje da je Tugomil Ujčić, rodom iz Istre, 1941. godine bio profesor Druge muške realne gimnazije u Kragujevcu, našao sam u Poliici u rubrici „Među nama“, nedelja, 9. oktobar 1988. godine. Profesora Tugomila Ujčića i njegovo svedočenje o streljanju đaka u Kragujevcu, snimio sam u rodnom Pazinu, 1990. godine. Stranica “Gosti sajta ~ vreme ratova”. |
|
29. septembar 2014. Javorka Markov Jorgovan govori Iz knjige „Čuvar uspomena“ spisateljice iz rumunskog Banata, selo Ketfelj kod Temišvara: “Nisam istoričar, niti etnolog, ja nisam književnik, niti slikar, ja sam samo jedan od potomaka slavnih graničara, skroman meštanin jednog tipičnog sela za naš nacion, te moram biti od svega delić: istoričar i etnolog, književnik i slikar. Ja sam svedok našeg bitisanja.” Stranica “Gosti sajta”. |
|
4. septembar 2014. Mirko Tepavac govori Mirko Tepavac je rođen u Zemunu 1922, umro u Beogradu 2014. godine. Bio je predratni aktivista Komunističke partije Jugoslavije, partizan i ilegalac u toku Drugog svetskog rata, a od 1969. do 1972. ministar inostranih poslova SFRJ. Na jednoj od sesija „Beogradskog kruga“, 1992. godine u sali Studentskog centra u Beogradu, u Resavskoj ulici, koje je vodio profesor Miladin Životić, snimio sam i Mirka Tepavca. Tema skupa bila je: „Kuda ide Srbija“. |
|
10. avgust 2014. “Đukanović i sin“ Kakav je to naslov “Đukanović i sin”? U Vladinom slučaju “Đukanović” je otac i da nije bilo starijeg Đukanovića oca, ova emisija nikad u ovom obliku ne bi bila predstavljena. Otac Đukanović snima na kasetofonu rođendane svog jedinca Vlade od njegove treće godine i čuva sve tonske zapise. Vlado Đukanović je srpski i jugoslovenski lingvista srednje generacije, rođen u vreme kada je roditeljima vaspitni idol bio maršal Jugoslavije, Josip Broz Tito, a partizansko vojevanje sinonim borbe za slobodu. Emisijom je obuhvaćen dokumentarno Vladin život u razmaku od preko 30 godina. Ako Dani evropske baštine imaju temu "Jezik i pismenost", onda je ova emisija izvorni primer razvoja misli i jezika nastalog na ovom tlu koji prati odrastanje jednog čoveka. Stranica „Gosti sajta“. |
|
13. jul 2014. Emigrantski goli otok Priča Gojka Petrovića i Save Novakovića snimljena je u Budimpešti 1992. godine. Govori o tome kako je živela naša emigracija koja je izbegla iz Jugoslavije 1948. godine, opredeljujući se za Staljina. Kada su prošle decenije oduševljenja sovjetskom Rusijom, dolazi do otrežnjenja, a Gojko i Sava kao politički emigranti u Mađarskoj doživljavaju svoj goli otok. Stranica “Gosti sajta”. |
|
20. jun 2014. Mihajlo Miša Blam Kolarac, Džez orkestar RTS, ima koncert dve hiljade i neke, diriguje Bubiša Simić, a jedan visoki, suvonjavi tip, sa brčićima, elegantan, u orkestru, drži kontrabas u ruci. U nekom trenutku njegove kolege iz orkestra se utišale, a samo kontrabas radi. Samo kontrabas je na sceni. Tajac u sali. U stvari nema više ni instrumenta, ni onog muzičara na bini. On i instrument stopili se u jedno. Prvi put sam doživeo da ona duguljasta drvena forma, nalik ogromnoj violini, sa razvučenim žicama, ima dušu, misli, krvotok pomera. Bio je to Miša Blam sa svojim instrumentom. Tako smo se upoznali... Više na stranici „Gosti sajta“. |
|
16. jun 2014. Dr Fuada Stanković: ”Uzeti svoj život u svoje ruke”... Kao urednik emisija dokumentarnog programa "Govori da bih te video", pokrenuo sam 2002. godine seriju pod radnim naslovom "Žene u političkom životu Srbije u poslednjoj deceniji XX veka". U toj seriji govorila je i dr Fuada Stanković tada rektor Univerziteta u Novom Sadu. Prilika je da pomenem i ostala imena čija sam svedočenja tada snimio: Verica Barać, Tanja Petorvar, Olivera Milosavljević, Sonja Biserko, Svetlana Slapšak, Milena Dragičević Šešić, Lejla Ruždić, Branka Mihajlović, Nataša Kandić, Daša Duhaček, Ljiljana Đurđić, Jelka Imširović, Milica Lučić Čavić, Latinka Perović, Milica Pešić, Marina Blagojević, Nada Radović Ćetković, Snježana Milivojević, Fuada Stanković, Borka Pavičević, Sonja Liht i Jasmina Tešanović. Ova serija snimana je i emiitovana sve do polovine 2004. godine. Bila su to izuzetno zanimljiva i važna svedočenja o radu žesnkih nevladinih organizacija, u poslednjoj deceniji XX veka u kojoj je nestala nekadašnja Jugoslavija. Ali to su i lične ispovesti kao što je priča profesorke Fuade Stanković. Stranica "Gosti sajta". |
|
1. jun 2014. “Terazijski parlament” Bransilava Lečića Miting kod “Terazijske česme” održan je 11. marta 1991. godine na kome se okupio veliki broj demonstranata koje su pre svega činili studenti. Samo dva dana pre toga, 9. marta režim je na ulice izveo protiv demonstranata tenkove. Na stranici “Gosti sajta” prikazana je dokumentarna radio drama Dragoslava Simića, “Dva lica jednog glumca” o politici i glumi Branislava Lečića, sa Terazijske česme 1991. |
|
2. maj 2014. Mikrofonom kroz XX vek Prvomajska parada u Beogradu 1961. Junaci ovog direktnog prenosa bili su reporteri Radio Beograda Jovan Ščekić, Radivoje Marković i drugi. Preslušajte, pošaljite komentar. Stranica “Gosti sajta”. |
|
21. april 2014. Uživo “Usmena istorija pred mikrofonom” (Sada sve ovo možete čuti uživo) U ovom autorskom tekstu urednika sajta Dragoslava Simića može se čuti uživo kako je Simić pronašao tonske zapise koje navodi, a mogli su dotle da se smatraju “skrivenom radiofonijom”. Istinski preokret u naučnom posmatranju na usmenu istoriju unosi knjiga engleskog istoričara Pola Tompsona „Glas prošlosti“ izdavač na srpskom, Clio, 2012. prvo englesko izdanje, London, 1978. Tompson je vodeći istraživač u ovoj oblasti koji još 1973. u Velikoj Britaniji osniva Društvo za usmenu istoriju. U Drugom poglavlju svoje knjige „Istoričari i usmena istorija“ Tompson kaže da je današnja upotreba „usmene istorije“ nova poput magnetofona i ima radikalne posledice kada je reč o budućnosti. „Ali to ne znači da nema i svoju prošlost.“ Stranica „Zabavna strana sajta“ |
|
18. april 2014. Svetlana Velmar Janković Rođena u Beogradu 1933. godine, članica SANU, književne nagrade: "Isidora Sekulić" (1969), Nagrada "Ivo Andrić" (1982), Nagrada "Meša Selimović" (1991), Nagrada Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu (1992), Nagrada "Đorđe Jovanović" (1994), Nagrada "Bora Stanković" (1995), NIN-ova nagrada za najbolji roman (1995) itd. Na stranici "Volite li kratke priče" - poznati, ona čita svoju priču "Parče". |
|
12. april 2014. Pilot Velizar Vučković, april 1941. 12. aprila 1941. iz pravca Pančeva, umarširale su u Beograd prve nemačke jedinice. Oni Beograđani koji su mogli, napustili su grad i otišli u izbeglištvo u okolna sela ili u unutrašnjost Srbije. Ali neko se još borio na nebu. Neverovatna priča uživo pilota koji je aprila 1941. dobio zadatak da izbaci bombe na nemačku kolonu. U povratku kopilot primećuje da se bombe sa njihovog aviona nisu otkačile. „Natrag na kolonu“, ~ naređuje Vučković... Stranica „Gosti sajta“. |
|
|
6. april 2014. Aleksandar Fredi Mošić Ili „Jevrejin koji je imao sreće“. Danas /90./ Fredi Beograđanin, sveže, mentalnom snagom mladića govori o danima bombardovanja Beograda, aprila 1941. i šta se to dogodilo da je „imao sreće“. Stranica "Gosti sajta" |
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
