AVENIJA AMERIKA

”1984.” današnje generacije

”Krug”, roman o potencijalima tehnologije za kontrolu i nadzor je tehnološki triler, ali je zastrašujuće lako zamisliti da su njegove slike stvarnost

Milan Mišić

Vašington – Kad je ”Njujork tajms” pre dve nedelje na naslovnoj strani svog magazina kao glavni sadržaj najavio tekst naslovljen ”Toliko nam se sviđate da želimo da vas bolje upoznamo”, prva pomisao je bila da je reč o još jednom eseju ili istraživačkom članku koji su zaštitni znak nedeljnog dodatka najuglednijeg američkog lista.

Unutra je međutim bilo iznenađenje – pomenuti tekst je bio odlomak iz tada još neobjavljenog romana ”Krug” (”The Circle”) Dejva Egersa (43), američkog pisca i ”alternativnog” izdavača. U istom broju objavljeno je i posebno objašnjenje urednika otkud književnost na mestu rezervisanom za publicistiku – ono je u činjenici da je ”linija između satire i realnosti takve vrste da čitaoci treba da je povuku sami”.

Kad je sedam dana kasnije, 8. oktobra roman objavljen, ispred knjižara su već bili redovi onih koji su požurili da kupe knjigu sa crvenim omotom od 500 strana (na moj ”kindl” je stigao preko noći, tako da sam mogao da počnem da ga čitam čim sam se probudio). U medijima je potom dobio publicitet koji ga je učinio instant bestselerom.

Šta je u ”Krugu” toliko privlačno da se čita kao istinski tehnološki triler? Naravno, priča, sudbina glavnih junaka i kontekst naracije. To je jedna tehnološka kompanija iz Silicijumske doline, zove se ”Krug”, a noseći lik je Mej Holand, 24-godišnja cura koja se tamo zapošljava i od prvog momenta kad seda za svoj radni sto konstatuje da stigla u ”istinski raj”.

”Krug” je prostrani ”kampus” sa modernim zdanjima od stakla i hromiranog čelika na periferiji San Franciska, u kome radi 12.000 mladih ljudi, sve do jednog zaljubljenika u svetlucave ekrane svojih kompjutera na radnim stolovima (Mej prvo ima jedan, a na kraju čak 9), zatim specijalnih ”tableta” i takođe svestranih ”pametnih telefona”.

”Krug” neodoljivo podseća na ”Gugl”, ali se u pratećim informacija o knjizi nalazi i pravna ograda da su sve moguće sličnosti sa stvarnim događajima i ličnostima slučajna. Sem toga, to je neki sutrašnji ”Gugl”, koji je u svoje okrilje uvukao sve rivale (čitaj: ”Fejsbuk”, ”Tviter”, ”Linkdin”, ”Ibej”...), i postao monopolista. Osnova njegove snage je ”unifikovani operativni sistem” nazvan ”TruYou” (“pravi vi”), koji je univerzalna kapija za izlazak na internet, ali i za interakcije sa svetom, jer objedinjava sve onlajn aktivnosti, od pretraga, preko društvenih medija, komunikacija i šopinga.

”Kad god želite da bilo šta vidite, bilo šta koristite, prokomentarišete ili kupite, za to postoji samo jedno dugme, jedan nalog, sve je povezano i sve može da se prati, sve je jednostavno”. Novi operativni sistem je dakle ništa drugo nego ”svet u kojem nema neizvesnosti”.

”Krug” liferuje jedan servis za drugim: po svetu seje na stotine hiljada minijaturnih kamera visoke reziolucije sa solarnim napajanjem koje emituju bežično i to objašnjava uverenjem da ”sve što se događa mora da se zna” (kako bi se sprečio kriminal). Malo po malo, preuzima i državne servise, uključujući i glavni demokratski čin, glasanje – postaje zakonska obaveza da svi birači imaju i nalog ”Kruga”. Političari koji predlože da se njegov monopol razbije brzo bivaju kompromitovani (jer, ”kad možeš da kontrolišeš protok informacija, kontrolišeš sve”, kaže jedan od trojice direktora ”Kruga”... ”Ako hoćeš nekog da uništiš, to je samo pet minuta posla”).

Zvanično, ”Krug” je u biznisu korišćenja medija da se stvori bolji i bezbedniji svet, ali kako njegov uticaj raste, tako se povećava i apetit njegovih lidera za moći. Ostvarivanje toga omogućava sintetička virtuelna zajednica ”prijatelja” koji su stalno onlajn, na način da svet sve više postaje jedan mamutski rijaliti šou, bez posredstva televizije. Pred kraj romana, glavna nedoumica je da li će se korporacija ”kompletirati” i ”Krug” zatvoriti oko svakog pojedinca na planeti.

Mej Holand oduševljenje novim poslom drži do kraja, ona korporativnu kulturu koja posao ne odvaja od života, a privatno od javnog, prihvata veoma zdušno. Kompanija je korumpira time što obezbeđuje sveobuhvatno i besplatno zdravstveno osiguranje za njene roditelje (uključujući i oca obolelog od multiple skleroze), ali i bez toga ona se sva posvećuje poslu, pa čak i pristaje da njen celokupan život, od jutra do sutra, bude emitovan onlajn ”prijateljima” (broje se milionima), koji je prate preko kamere sa mikrofonom koju nosi oko vrata (mikrofon se isključuje samo kad ode u toalet, a kamera kad zaspi).

U virtuelnom svetu ona se oseća mnogo udobnije nego u haosu stvarnog, onog izvan perfektno uređenog kruga ”Kruga”. Otuđuje se od roditelja (kojima je takođe u stanu postavila kamere da bi ceo svet pratio očev oporavak), bivšeg dečka koji proizvodi lustere i ne želi da bude deo sintetičkog sveta. Mej doduše oseća povremenu unutrašnju prazninu, ali razlog za nju pronalazi u sebi, a ne u onome što radi.

U romanu se ne pominje godina u kojoj se radnja zbiva, ali su aluzije na neposrednu budućnost i mnoge elemente sadašnjosti upadljive. Ono što je u knjizi zastrašujuće, to je kako je lako zamisliti da je ono što opisuje već stvarnost, ili će brzo postati.

”Krug” po mnogo čemu podseća na Orvelovu ”1984.”, ali metaforu donekle izokreće. ”Veliki brat” nije neka totalitaristička vlada, odnosno njeno Ministarstvo istine, već su to, pored moćne korporacije i građani, voljni učesnici u sveopštem nadzoru koji vrše svojim mobilnim telefonima sa kamerama, pa čak i igračkama ”dronovima”. Pandani sloganima iz ”1984” – ”Rat je mir”, ”Sloboda je ropstvo” i ”Neznanje je snaga”, u ”Krugu” su ”Tajne su laži”, ”Privatnost je krađa” i ”Šering iz kering” (“sharing” –deljenje, kad sve što radiš na internetu stavljaš na uvid drugima, tamo je ”briga za druge”).

Egersova priča je pala na plodno tle pogotovo posle ovogodišnjih otkrića o sveopštoj prismotri interneta od strana američke tajne službe NSA. Ali da književnost, kao u Orvelovom slučaju, može da bude proročka, potvrdila je i nedavna objava ”Gugla” da će komentare svojih korisnika na društvenim sajtovima, sa imenima i fotografijama, objavljivati bez njihovog eksplicitnog pristanka (ostavljena je mogućnost da neko sam sebe izuzme, zašta je potrebno prilično informatičke umešnosti).

Pred kraj romana, ”Krug” ima oko tri milijarde korisnika (što je otprilike zbir današnjih korisnika ”Fejsbuka” – 1,2 milijarde, ”Gugla”, ”Tvitera i drugih). Glavni vizionar ”Kruga”, koji zakasnelo shvata da se sve otelo kontroli i u jednom momentu zavapi kako ”svi moramo imati pravo da nestanemo” (da se sklonimo od svevidećih očiju kamera te korporacije), brzo biva sklonjen, a svet neumitno kliza ka distopiji ”totalne transparentnosti” u kojoj nema tajni, nema privatnosti, pa u krajnjem ishodu ni ljudskosti.

Ovdašnji kritičari su podeljeni oko kvaliteta ”Kruga”, a Egersu zameraju na plitkosti likova (koja bi mogla da bude namerna, jer se sve više spoznaje da je učinak prevelikog oslanjanja na virtuelni život onlajn sve veća distrakcija i plitkost naših mozgova), ali čak i kad konstatuju da ”nije veliki roman”, priznaju da jeste ”veliko upozorenje” upravo zbog toga što u njemu ima mnogo toga što liči na neke aspekte stvarnosti.

Većina se slaže da je ”Krug” sasvim blizu da bude ”1984.” današnje generacije, a za kritičara ”Njujork tajmsa” je – ”parabola našeg vremena”, a u svakom slučaju je otvorio novi krug debate o tehnologiji i privatnosti.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad