Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook pretraga
Poklon
Poklon za poneti
Otvoreno o sajtu
Otvoreno o sajtu
koverta
Vaša pisma
Pretraga sajta
Pretraga sajta

Novo na sajtu

Ova stranica omogućava vam da prema datumima koji su upisani vodite svoju evidenciju da li ste i kada videli NAJNOVIJE MATERIJALE na sajtu. Dovoljno je da kliknete na jedan od naziva označen plavom bojom i ta stranica će se otvoriti. Ostaje mogućnost pretraživanja sajta na uobičajen način.

9. novembar 2017.
Goran Babić
“I GLASOM SE PIŠE ISTORIJA”
Knjiga + CD u pripremi. Ispovesti 40 sagovornika XX veka prema radio emisijama Dragoslava Simića.
Rukopis pročitao za vas Goran Babić književnik.
Čeda brzine
Postoje knjige, odnosno rukopisi koje s vremenom gube na vrednosti i one druge čija cijena, da se tako kaže, raste. Među ove potonje, spada svakako i zbirka razgovora što ih je kroz nekolko proteklih decenija s različitim ljudima vodio Dragoslav Simić, dugogodišnji novinar i urednik Radio Beograda... VIŠE na stranici “Promocije”
Detaljnije u novoj informaciji za nekoliko dana. Knjiga izlazi do kraja godine. Pratite nas na Fejsbuku.
2. novembar 2017.
Ljubodrag Dimić
“I GLASOM SE PIŠE ISTORIJA”
Knjiga + CD u pripremi. Ispovesti 40 sagovornika XX veka prema radio emisijama Dragoslava Simića.
Rukopis pročitao za vas profesor Ljubodrag Dimić istoričar.
Recnzija rukopisa „I glasom se piše istorija“, autora Dragoslava Simića
Na pitanje da li se glasom prošlosti piše istorija kolega Dragoslav Simić odgovara rukopisom „I glasom se piše istorija“. Tom pozitivnom odgovoru iskusnog novinara i publiciste istoričar neminovno pridodaje konstataciju da je glas prošlosti bitan za sadašnjost i budućnost, ali i napominje da je važno čiji se glas čuje i čiji glas (ili glasove) treba slušati. Samim tim, mora biti jasno da između izrečenog „čuo sam“ i „slušao sam“ i „video sam“ i „gledao sam“ na jednoj strani i „saznao sam“ istražujući neki događaj ili proces u njegovom istorijskom kontekstu na drugoj, postoji, u saznajnom smislu, značajna je razlika... VIŠE na stranici “Promocije”
Detaljnije u novoj informaciji za nekoliko dana. Knjiga izlazi do kraja godine. Pratite nas na Fejsbuku.
26. oktobar 2017.
Irina Subotić
“I GLASOM SE PIŠE ISTORIJA”
Knjiga + CD u pripremi. Ispovesti 40 sagovornika XX veka prema radio emisijama Dragoslava Simića.
Rukopis pročitala za vas Irina Subotić.
Knjiga ličnih, usmenih storija
Detaljnije u novoj informaciji za nekoliko dana. Knjiga izlazi do kraja godine.
Objavljivanje ove knjige podržalo je Ministarstvo kulture Srbije na konkursu za 2017. godinu.
Stranica “Promocije”
16. oktobar 2017.
Skriveno blago istorije odozdo
„Skriveno blago istorije odozdo
TV REVIJA donela je tekst iz pera Slobodana Samardžije i Milana Grbe „Skriveno blago istorije odozdo“ koji objašnjava izvore za knjigu I GLASOM SE PIŠE ISTORIJA (Knjiga + CD u pripremi).
Izlazi do kraja godine.
Detaljnije u novoj informaciji za nekoliko dana.
Stranica “Promocije”
6. septembar 2017.
Žarko Popović
Žarko Popović, Vojni ataše Kraljevine Jugoslavije govori
Pre službovanja u Sovjetskom Savezu 1940. godine gde je kao vojni ataše prisustvovao 5. aprila 1941. razgovorima sa Staljinom, pukovnik Popović bio je Vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Musolinijevoj Italiji 1933. i detaljno opisao kako je kao vojni obaveštajac ušao u trag organizatorima prvog pokušaja atentata na kralja Aleksandra decembra 1933. godine, koji su bili na pripremama u Italiji... Jedan od tekstova za knjigu u pripremi “I glasom se piše istorija”. Stranica “Gosti sajta”
9. avgust 2017.
Dragoslav Simić
“Dnevnik” Dragoslava Simića
Pod naslovom Mikrofonom kroz 20. vek, Simić najavljuje svoju novu dokumentarnu knjigu “I glasom se piše istorija”. Teme o kojima piše su: O nacionalizaciji knjižara 1948. * Miljuša Jovanović sa Golog otoka * Vongar sa Bukulje * Moskovske godine Mihajla Mihajlova * Vane Ivanović brodovlasnik i filantrop* Dobrovoljac na Ruskom frontu Petar Jović * Latinka Perović* dr Jovan Rašković...Tekst je objavljen u nedeljnom broju lista “Danas”, 6. avgust 2017. Vidi stranicu sajta “Promocije”.
28. jul 2017.
Okean - Politika
Usmena istorija: Nacionalizacija knjižara u Beogradu
Ispovest Janka Hrkalovića u Beogradu.
Piše Dragoslav Simić.
Stranica Promocije.
22. jul 2017.
Predrag Gojković Cune
Predrag Gojković Cune
Legenda naše narodne muzike ~ životopis. Ko peva zlo ne misli. Stranicu osmislio, fotografije i razgovor snimio Dragoslav Simić ...
24. jun 2017.
Ljubomir Simović
Ljubomir Simović književnik čita dnevnik
„Guske u magli”, dnevnik 1999. godine. Komentariše i odlomke čita Ljubomir Simović
Emitovano uživo 24. marta 2005. godine. Urednik Dragoslav Simić
„Pre nego što pročitam neke fragmente iz ovog dnevnika, moram da kažem da nikada u životu nisam bio u iskušenju da pišem dnevnik, pre svega zato što sam to smatrao previše pretencioznim. Međutim, kada je, na današnji dan, pre šest godina, počelo bombardovanje, ja sam i nehotice, takoreći automatski, počeo da beležim sve vesti do kojih sam dolazio, bilo da sam ih našao u novinama ili video na televiziji ili da sam ih čuo preko mnogobrojnih naših i stranih radio stanica ili preko telefona, a najviše sam zapisivao ono što sam video i čuo šetajući, mogu da kažem šetajući besomučno i neprekidno, po Beogradu. Prvi dan napada NATO-a na našu zemlju, to je sreda, 24. mart 1999. godine, zabeležio sam ovako: ... Ceo tekst koji govori Ljubomir Simović možete čuti na stranici „Radio kritika“.
19. jun 2017.
Milan Grba
Mikrofonom kroz XX vek
NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE
17. maj 2017.

Predstavljanje multimedijalnog sajta Audio i Foto arhiv SIMIĆ na kome je urednik sajta Dragoslav Simić postavio 1000 svojih dokumentarnih radio emisija sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Govorio je pored ostalih i Milan Grba - The British Library kustos u Britanskoj biblioteci koja obuhvata kolekcije iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Moldavije, Rumunije, Srbije i Slovenije. Stranica “Promocije”.
12. jun 2017.
Kosta Čavoški
Profesor Kosta Čavoški govori /1991./
“Slobodan protiv slobode”
Poslednji pasus dragocene studije profesora Koste Čavoškog o Slobodanu Miloševiću glasi:
“Izgleda da nam sudbina ponekad upućuje kobne ljude na našu vlastitu nesreću, a ponekad i propast, kako u ljudskim stvarima ne bi bilo ničeg večnog i spokojnog. Milošević se konačno pokazao takvim čovekom, pa stoga valja da ode sa položaja sa kojeg ugrožava i našu slobodu i našu sreću.”
Emisiju povodom ove knjige koja se pojavila 1991. godine, “Dosije”, Beograd, snimio Dragoslav Simić urednik sajta. Stranica “Gosti sajta”.
16. maj 2017.
Dragoslav Simić
Autofonografija Dragoslava Simića
Autofonografija je reč koju je autor izmislio i pretvorio u imenicu. Autofonografija je eksperiment, konstrukcija reči izmisljena u želji da kratkim tonskim zapisima u trajanju emisije od 30 minuta prikaže profesionalnu biografiju vremena.
Emisija “Autofonografija” komponovana je kao “parada zvučnih slika”. U emisiji sam kako je napisano predstavio svojim glasom potrebne tonske inserte koji će omogućiti slušaocu da stekne uvid u široku lepezu događaja sa kojima smo živeli. Stranica “Gosti sajta”.
14. maj 2017.
Marino Badurina
Mikrofonom kroz 20. stoljeće (o web stranici Audio i Foto arhivi Simić)
Piše Marino Badurina
Dok su pisani, slikovni, pa i video materijali standardni i nezaobilazni povijesni izvor za svakog povjesničara, dotle su oni zvukovni vrlo često zanemareni. Ili su manje dostupni ili se smatraju manje atraktivnima. Ipak, kako internet odavno uklanja razne barijere, pa tako nedostupno ili teško dostupno postaje preko noći dostupno, takva vrsta opravdanje više nije nešto što bi valjalo uvažiti. U svijetu već odavno postoje čitave viralne audio arhive... Stranica “Promocije”.
9. maj 2017.
Franc Piler
Franc Piler, neobična istorija Švabe u opancima
/Beč 1913. ~ Babe, selo pod Kosmajem 1993./

Srpski vojnik, austrougarski zarobljenik Srećko, skeledžija iz sela Skela na Savi dočekuje kraj Prvog svetskog rata u Beču. Raspala se Austrougarska carevina. Glad u Beču. Srećko sreće Bečlijku Mariju sa troje dece, u daljem tekstu Marija je Mica. Pobednici imaju hranu i Srećko svoja sledovanja deli sa Micom šnajderkom i njenom decom. ~ Franc Piler rođen je 1913. godine u Beču od oca Austrijanca i majke Bečlijke, Marije. Imao je starijeg brata Vilhelma. Tokom Prvog svetskog rata njihov otac gine u Galiciji. Više na stranici “Fotografije”. Autor emisije i fotografija Dragoslav Simić.
2. maj 2017.
megafon
Jelena Nestorov priča o sinu
Fotografija Jelene Nestorov nije snimljena u vreme kada je emitovana ova uzbudljiva dokumentarna radio emisija. Zato ovaj megafon simbolično predstavlja sagovornicu i samo je priručno sredstvo u ovom predstavljanju dok se ne javi neko ko poznaje Jelenu ili možda i sama Jelena Nestorov i pošalje svoju fotografiju. Početkom 2006. godine radio sam seriju emisija, u terminu „Govori da bih te video“, sa temama o hendikepiranim ljudima, pod nazivom „Naše komšije“. Ovaj program išao je uživo. Jedna emisija se izdvojila svojom dramatikom. Jelena Nestorov, Ruskinja udata u Beogradu, imala je treće dete Đoleta, rođenog sa telesnom manom. Više na stranici “Moć radija”. Autor Dragoslav Simić
(Izvorni tekst sa snimka emisije u kojoj je govorila Jelena Nestorov nije redigovan). Dragoslav Simić
26. april 2017.
Profesor Nikola Milošević
Profesor Nikola Milošević, „Arhipelag Gulag“ ~ komentari
Profesor Nikola Milošević u svom komentaru na roman “Arhipelag Gulag” briljantno slika Solženjicina i njegov roman. Zanimljivo je slušati ga danas bez obzira što novim generacijama izgleda da nam se “gulazi” ne mogu ponoviti. Ja sam kao novinar imao sreću da slušam i snimim za radio polusatnu reportažu koja je sastavljena od Miloševićevih komentara i odlomaka iz romana koje čita moj prijatelj, novinar, spiker i urednik Radio Beograda Dušan Marković. Profesora Miloševića snimio sam u njegovom stanu u Nevesinjskoj ulici u Beogradu 1988. godine. Stranica “Gosti sajta”.
24. april 2017.
Usmeni memoari iz autobusa
Usmeni memoari iz autobusa i komentari
Knjigu Momčila Đorgovića koju sam već počeo da čitam „Tragedija jednog naroda”, (Službeni glasnik, 2016) pred polazak na kratak izlet, od Beograda prema Kosmaju, nisam poneo. Volim da čitam u autobusu, međutim da je knjiga džepno izdanje lako bih je nosio, ali ovako obimna ne staje lako u prtljag izletnika. Ipak nosim u komadićima svesti sa sobom vrlo sugestivan podnaslov knjige „Šta ljude u Srbiji nagoni da rade protiv sebe” i rečenicu iz predgovora...
Piše Dragoslav Simić, Stranica “Promocije”.
13. april 2017.
Gorazd Dekleva monah
Gorazd Dekleva monah, poglavar Slovenačke pravoslavne crkve u Beogradu 1941. do 1944.
Beleška urednika sajta Dragoslava Simića
Moje vrlo oskudno sećanje danas na susret sa starim monahom Gorazdom Deklevom vezuje se za Ajdovščinu, za Dom starih u kome sam ga posetio 1984. godine i snimio ove fotografije. Imao sam podatak da je tokom Drugog svetskog rata u Beogradu od Slovenaca izbeglica koji su potražili utočište u Srbiji bila formirana “Slovenačka pravoslavna crkva”. Više na stranici “Fotografije”. Napomena: Biću zahvalan onim posetiocima sajta koji mogu da dopune tačnim i proverenim podacima ovu stranicu.
29. mart 2017.
Brod Durmitor
“Durmitor” u Baltimoru, brod pod sankcijama 1994.
Brod „Durmitor“ Jugooceanije iz Kotora, zarobljen u luci Baltimor /SAD/ 1994. godine
Priče mornara sa broda. Kako sam došao na “Durmitor”, beleška urednika sajta Dragoslava Simića. Više na stranici “Moć radija”.
Ovo istraživanje pomogli su svojom dobrom voljom i radoznalošću učitelj iz Opatije Marino Badurina, kolega iz Splita Jadran Marinković koji me je nesebično uputio na kolegu Marijana Žuvića bez čijih podataka i fotografija broda Durmitor ova stranica ostala bi oskudna izvorima i drugim podacima. Zapisano marta 2017. Tonski snimak sa broda “Durmitor” u trajanju od 30 minuta načinjen 1994. godine. Sad vidite koliko je trajalo ovo istraživanje.
27. mart 2017.
Selo Sepci
Selo Sepci kod Kragujevca 1984, „Hoćemo žene“
Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ove fotografije snimio sam u selu Sepci kod Kragujevca oko 1985. godine. Povod je bio jedan oglas u novinama kada su dvojica seljaka koji su ostali udovci tražili ženu, svoju novu saputnicu u životu, da pomogne oko imanja i sve ostalo što je “na leđima žene”. Tonski zapis emisije nije sačuvan, a fotografije i tekst objavljen je u nekom nedeljnom listu koji je izdavala “Borba”.
Postavljeno 2017. godine. Stranica “Fotografije”.
21. mart 2017.
Zlatko Rendulić
Zlatko Rendulić, general, vojni pilot i vazduhoplovni inženjer govori
Beleška urednika sajta Dragoslava Simića: Legendarno ime našeg vazduhoplovstva je profesor dr Zlatko Rendulić, general , vazduhoplovni inženjer, konstruktor aviona. Posetio sam ga februara 2013. godine u njegovom stanu u blizini Ibarske magistrale u Beogradu. Poštujući njegove godine smatrao sam da je uljudno ostati kod generala Rendulića najviše jedan sat što sam u telefonskom razgovoru i najavio. Medjutim dogodilo se nepredvidjeno da sam sa ovim sjajnim čovekom koga je pamćenje na razne dogadjeje služilo izvanredno, ostao bar 4 sata, a Rendulić je, sticeo se utisak, tek počeo da govori. Stranica “Gosti sajta”.
16. mart 2017.
Jugoslavija
E - prodavnica Audio i foto arhiv SIMIĆ
U ponudi E prodavnice je stotinak naslova Knjige koje govore, zatim Fotografije ~ crno bele i kolor o ljudima i događajima iz XX veka, autorski radovi Dragoslava Simića. Posebno su izdvojeni naslovi štampanih knjiga koje sadrže i CD: “Raskol u eteru”, “Žene u selu”, “Žesnki logor na Golom otoku” i “Autobiografije uživo”. Pogledajte kako može da bude urađen vaš porodični rodoslov u elektronskom izdanju.
14. mart 2017.
Dragoslav Simić
"Studio 6, Vam pruža šansu", nekad bilo u istoriji Radio Beograda
Ovu stranicu uređuju Dragoslav Simić i Zoran Modli
Emisija „Studio 6 vam pruža šansu“ emitovana je na Drugom programu Radio Beograda od 1966. godine po ideji Dušice Manojlović. Cilj je bio da okupi talentovane amatere: novinare, voditelje programa, muzičare, glumce, spikere, pesnike, mlade kompozitore... Emisija je bila na programu radija desetak godina, jednom mesečno snimana je po raznim gradovima Jugoslavije. Stranica “Zabavna strana sajta”.
14. mart 2017.
Vladimir Pavlović
Vladimir Pavlović prevodilac i sudski tumač, viši lektor na Filološkom fakultetu
Objavljujem dva pisma ovog uglednog poznavaoca jezika o upotrebi dva pisma latinice i ćirilice u Srbiji.
Поводом „Лоших изговора за некоришћење ћирилице“: Писати ћирилицом, наравно, не значи нужно национализам, али став да сви морамо да пишемо само ћирилицом и у приватној комуникацији (а ту спада и сва комерцијална комуникација изван оне с државним органима и између њих), да бисмо заслужили поштовање нашег личног идентитета, јесте секташки став и недопустив атак на етнички и лични идентитет....
Писмо и идентитет: Србија је на размеђи цивилизација и култура и сасвим је природно да у свом идентитету садржи разнородне елементе. Сасвим разумем оне који имају одређен афективан однос према једном од наша два писма, најчешће више изражен....
Pisma u celini možete pročitati na stranici “Pisma uredniku sajta”.
8. mart 2017.
Dr Dušan Stoimirović
Dr Dušan Stoimirović, “Kazivanja”, knjiga ~ autobiografija
Napomena priređivača vezana za knjigu “Kazivanja” dr Dušana Stoimirovića: Kada se pojavila knjiga dr Dušana Stoimirovića “Kazivanja” u izdanju Narodne biblioteke Smederevo 2007. godine, na inicijativu Dragoslava Simića novinara, održana je tribina povodom tog izdanja u opštini Savski venac na čijoj se teritoriji nalazi bolnica za psihijatrijske bolesti “Laza Lazarević” čiji je direktor pre početka Prvog svetskog rata i tokom rata bio dr Dušan Stoimirović. Ovo su tonski zapisi govornika sa tribine iz 2007. godine, pronađeni i postavljeni 2017. godine na ovu stranicu sajta. Govorili su: dr Dragiša Ranđelović, Dragan Mrdaković, glumac Milan Caci Mihailović i Dragoslav Simić. Ali posebna vrednost ovog dogadjaj bilo je izlaganje profesora Mila Lompara čijom je zaslugom pronadjen u Novom Sadu u Matici srpskoj dragoceni rukopis “Kazivanja” dr Dušana Stoimirovića. Stranica “Gosti sajta”.
4. mart 2017.
Milan Milić Jagodinski
Milan Milić Jagodinski, govor slika
Kada neko pomene Novi Sad uvek prvo pomislim na Milana Milića Jagodinskog dragog prijatelja, slikara, poetu i maštara Mićka. Uživaćete na ovoj strani sajta jer je objavljen veliki broj njegovih crteža sa salaša Jakšića kod Sonte i ne samo sa tog salaša. Evo kako on jedan svoj zimski pejzaž potpisuje u stihu 2011. godine: ZGODILO SE ŠTO SE TEŠKO DADE, SAGLEDATI LIKOM, ALI MOŽE SLIKOM...
Stranica “Gosti sajta” na kojoj je objavljena u njegovom izvođenju čuvena ljubavna pesma “Pelagija”. Autor emisije Dragoslav Simić. Život Mićkov nije bio satkan od šećera. Uverićete se dok slušate emisiju.
1. mart 2017.
Marinko Čulić novinar
Marinko Čulić novinar govori
Ko se seća emisija Francuskog internacionalnog radija /FRI/, prepoznaće u ovoj ličnosti Marinka Čulića novinara iz Zagreba koji se u najtežim trenucima raspada Jugoslavije devedesetih godina XX veka, kritične odnose između Srbije i Hrvatske, ratnog stanja u Dalmaciji i Slavoniji, dolaska Tuđmana na vlast, zatim predsednika Hrvatske Stipe Mesića, izbora u Srbiji 2004, redovno oglašavao čuvajući svoju samostalnost novinara, ne praveći kompromise ni sa kim, sačuvao je svoj integritet jednog od najboljih novinara ~ analitičara sa prostora Balkana... Autor emisije Dragoslav Simić snimio je Čulića u Zagrebu 2004. godine. Prikazani su i originalni delovi Čulićevih javljanja FRI. Stranica “Gosti sajta”.
26. februar 2017.
Ljubomir Simović
Ljubomir Simović: beseda povodom nagrade "Dositej Obradović" 2017.
Jedan od naših najboljih pesnika, esejista i proznih pisaca, akademik Ljubomir Simović u društvenim sistemima u kojima je živeo spajao je najčudnije dane u svojoj kreativnoj karijeri, od izbacivanja iz hotela u Negotinu sa Mokranjčevih dana 1996. kada je održao besedu do nagrade "Dositej Obradović" 2017. godine, koju je dobio 22. februara; 18 sati: Svečana sala SANU. Priredio Dragoslav Simić. Stranica “Gosti sajta”.
21. februar 2017.
Rudari Prkosave - Bogomir Vuličević
Štrajk rudara u Prkosavi 1939. godine
Emisija snimljena početkom osamdesetih godina XX veka. Autor Dragoslav Simić. Snimljeno u selu Prkosava u blizini površinskih kopova kod Lazarevca. Čuje se i glas novinara Milorada Đokovića iz Lazarevca.
Na pitanje koga danas interesuje štrajk rudara rudnika koga više nema iz 1939. godine, ~ prilažemo deo recenzije Đorđa Malavrazića OVAJ VEK UŽIVO - KNJIGA KOJA GOVORI, to je naziv edicije Dragoslava Simića novinara Radio Beograda autora brojnih dokumentarnih radiofonskih delao ljudima i zbivanjima koji su obeležili 20. vek:
“Kao istrajni kopač zlata Dragoslav Simić, već dugi niz godina prosejava ogromne količine govorne materije da bi iz nje izdvojio zrnca, koja će zatim utkati u svoje radio emisije i specijalna audio izdanja na nosačima zvuka CD. Kolekcija tih kaseta već sada broji preko stotinak naslova koja samim tim brojem, sadržajem a naročito svojim kvalitetom, predstavlja nezanemarljivu vrednost naše kulture. Već je rečeno da sličnih edicija ima u svetu, posebno je po tome poznat BBC...” Stranica “Moć radija”.
7. februar 2017.
Milan Vučković
Travar Milan Vučković, životopis, selo Parada, ZP Lukovska banja
Milan Vučković govori svoj životopis tako tipičan za nekadašnju jugoslovensku stvarnost ili, mogli bismo reći, za naš jugoslovenski san. Dečačić od svojih petnaestak godina života, odlazi iz sela, sa planine, u veliki grad na školovanje i uspeva, radeći svakakve poslove, da završi srednju školu i Mašinski fakultet. Radeći časno, pošteno i mnogo, on pobeđuje siromaštvo, i stiče svoje mesto u gradu. U Beogradu je proživeo svoj radni vek. Sada, sećajući se svog detinjstva i svojih predaka, pokušava da, vrativši se u svoj rodni kraj, oživi stara znanja, i koliko toliko revitalizuje napuštene pašnjake i zakorovljena staništa. Bavi se pronalaženjem i razmnožavanjem lekovitog bilja i diveći se prirodi, trudi se da pomaže ljudima, prirodnim lekovima... Emisija je snimljena 2011. godine. Stranica „Moć radija“.
6. februar 2017.
Poljska veza
Poljska veza
Lepa Poljakinja, gosopođa Ljudmila, profesorka univerziteta, osamdesetih godina XX veka na skijanju u Zakopanima, upoznaje svog Beograđanina. Napušta Poljsku i odlazi sa mužem u Beograd. Tu živi 10 godina. Novi prijatelji, nova literatura, putovanja, čine njen život izuzetno dinamičnim i bogatim. Posle prvih godina zanosa, primećuje kako polako, ali sigurno, ljubav kopni. Vraća se u Poljsku sama. Njena priča je iskrena i sjajna dokumentarna slika nastanka i raspada veze dvoje mladih ljudi pod „kapom“ ekomskog embarga između „istoka i zapada“. Svaki slušalac poželeće da čuje ovu šarmantnu Poljakinju više puta jer je njena ispovest iskrena i spada u najveće domete dokumentaristike. Autor emisije Dragoslav Simić. Stranica “Moć radija”.
29. januar 2017.
Lazar Brankov
Lazar Brankov govori
Neverovatna životna priča ovog čoveka vodi nas u 1948/9. kada je kao otpravnik poslova jugoslovenske ambasade u Budimpešti bio osuđen na smrt od režima i u Mađarskoj i u Jugoslaviji. VIDI stranicu "Gosti sajta"
~ VIDI stranicu "Knjige koje govore"
~ Lazar Brankov - Prema fotografijama koje je urednik sajta Dragoslav Simić snimio u Parizu 1998. godine. VIDI stranicu “Fotografije”.
2. januar 2017.
Koviljka Jarić
Koviljka Jarić lepa kolekcionarka iz Zagreba
Snimljeno početkom 1989. godine. O seriji Koviljkinih fotografija napisao sam tekst u “Svetu” 1989. koji može da se pročita ucelini. Da li sam kasnije sreo Koviljku. Ne; tada jednom u Zagrebu i nikad više. Rado bih ovog januara 2017. dopisao kraj ove priče. Stranica “Fotografije”.
29. decembar 2016.
Dragoslav Simić
Sećanje na bolje dane radija
Uspešna prezentacija jednog neobičnog i vrednog sajta u Narodnom muzeju Kraljeva. Piše: Zoran Nikolić, Kraljevo 14. decembar 2016.
Sinoć je u Narodnom muzeju u Kraljevu predstavljen sajt www.audioifotoarhiv.com čiji je osnivač i autor Dragoslav Simić dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2. Ceo tekst u okviru stranice “Promocije”.
22. decembar 2016.
Dimitrije Tucović
Dimitrije Tucović vođa Socijaldemokratske partije Srbije glasom sestre Dragice Tucović i savremenika
Zašto Tucović danas? Da u arhivi urednika sajta Dragoslava Simića nisu slučajno sačuvani snimci Dragice rođene sestre Dimitrija Tucovića i njegovog saborca učitelja Miloša Jankovića, pred naletom zaborava nestao bi svaki pomen o Tucoviću ispričan glasovima savremenika. Opet jedna slučajnost učinila je da sretnem akademskog slikara Milana Tucovića, dalekog potomka Tucovićevog, čija likovna oprema krasi naslovnu stranu. Dokumentarni snimci načinjeni su u Domu penzinera u Obrenovcu oko 1978? a snimak učitelja Miloša Jankovića na studentskim demonstracijama 1968. godine. Stranica “Gosti sajta”. Montaža emisije obavljena je 2004. godine.
10. decembar 2016.
Dr Jovan Nešković
Lekar koga je narod voleo. Dragana Miloradović: sećanja ćerke. Dr Jovan Nešković iz Gornjeg Milanovca
Tonski zapis emisije o dr Jovanu Neškoviću iz Gornjeg Milanovca koji je sačuvala porodica Miloradović, Dragana i Petar, svedoči o životu ovog lekara, ali i o nestanku jednog radija. Novinarka koja je napravila razgovor posle 2000. godine, je Snežana Trifunović, a razgovor je jedan od retkih snimaka DEN Radija (Radio Dečje Novine) koji je sačuvan jer je arhiva radija uništena. Apoteka koja je bila sponzor emisije više ne postoji, takođe i Den Radio ne postoji. O epidemiji gripa dr Nešković vrlo zanimljivo govori, ali i kako se lečiti od ove dosadne bolesti. Stranica „Porodični tonski arhiv“.
8. decembar 2016.
Studenti
“Beograd je svet” parola sa beogradskih ulica 1996.
Tog 17. novembra 1996. koalicija "Zajedno" - SPO, DS i GSS pobedila je na lokalnim izborima, što je vlast pokušala da poništi sudskim odlukama. Pre tačno dvadeset godina u Srbiji su počele masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića koji su studenti ozbiljno uzdrmali. Tekst preuzet iz “Danasa”, fotografije Dragoslav Simić urednik sajta, stranica “Fotografije”.
5. decembar 2016.
Jovanka Jovanović
Jovanka Jovanović, gimnazijalka iz Zemuna, poruka iz 1938.
Za mnoge ljubitelje radija ovaj tonski zapis delovaće senzacionalno. Na X sveslovenskom sletu u Pragu 1938, Jovanka Jovanović, gimnazijalka iz Zemuna, snimila je poruku preko Radio Praga. To je jedini snimljen i sačuvan glas jedne građanke pre 1941. sa prostora Kraljevine Jugoslavije. Prvi tonski zapisi na srpskom i hrvatskom jeziku, snimljeni na gramofonske ploče, načinili su 1937. i 1938. godine Čehoslovaci u Radio Pragu i te tonske zapise sačuvali. Ovo slućajno otkriće iz arheologije zvuka datirano je tek 2005. godine. Preporučujemo da čujete kako je i šta rekla gimnazijalka Jovanka svojim prijateljima Sokolima na sletu 1938. Možete čuti kakva su njena sećanja na taj događaj snimljen 50 godina kasnije mikrofonom urednika sajta Dragoslava Simića na stranici “Gosti sajta”.
30. novembar 2016.
Sarajevo
Olimpijsko Sarajevo ~ ratno Sarajevo
Ova uzbudljiva reportaža načinjena je zahvaljujući izveštajima reportera Marka Markovića i Jove Jovanovića iz Sarajeva 1984. sa Zimske olimpijade i izveštajima agnecija iz ratnog Sarajeva 1994. godine. Slika sreće i sportskog zadovoljstva koje donose autentično reporteri sa 1984. pretvara se samo 10 godina kasnije u katastrofične tonove rata i uništenja u Sarajevu i BiH. Emisiju je snimio 1994. godine Dragoslav Simić. Stranica „Gosti sajta“.
27. novembar 2016.
Miroslav Kačarević
Miroslav Kačarević ~ portret jednog radio novinara
O Miroslavu Kačareviću /15. jun 1949. Kraljevo ~ 9. april 2011. Kraljevo/, na stranici sajta “Moć radija” pišu njegovi prijatelji, a prikazano je i desetak njegovih radiio emisija. Kačo je bio odličan radio novinar, a osim toga drag prijatelj i dobronameran čovek. Njegov rad makar i delimično nije doživeo sudbinu onih stotina naših kolega čiji su plodovi rada na radiju zauvek izgubljeni. Ovu stranu pripremili Tijana Kačarević i Dragoslav Simić.
17. novembar 2016.
Tomislav Karađorđević
Princ Tomislav Karađorđević životopis
Dve polusatne emisije sa princom Tomislavom snimio je u Topoli u rezidenciji Karađorđevića 1994. godine urednik sajta Dragoslav Simić. Princ Tomislav me je zanimao ne samo zato što je bio jedan od trojice sinova kralja Aleksandra već i zato što je do tog vremena sve što je bilo vezano u javnosti za Karađorđeviće bilo primano sa otklonom. Vodila me je znatiželja u Topolu da upoznam tada jedinog živog sina kralja Aleksandra i da doznam mnoge za mene nove i nepoznate detalje iz životopisa Karađorđevića. Tako ovi iskazi princa Tomislava spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Stranica „Gosti sajta“.
14. novembar 2016.
Ljiljana Cincar Danilović
„Idu dani“ trio ~ prema priči harmonikašice Ljiljane Cincar Danilović
Jedna od predstava Narodnog pozorišta sedamdesetih godina prošloga veka, za koju je tekst napisao Aleksandar Popović bila je „Jelena Ćetković“. Ta predstava je naišla na veliko dopadanje zato što su ubačene pesme, na način kako se to radilo u francuskim komadima. Naime, uneti su songovi koji se na izvestan način pevaju po pariskim lokalima. I za te songove priredio je muziku Vojislav Voki Kostić na osnovu svojih notnih zapisa i skica narodnih pesama. Tako je nastao popularni trio „Idu dani“ iz koga je potekla harmonikašica i pevačica Ljiljana Cincar Danilović. Više u emisiji sa muzikom, Dragoslava Simića. Stranica „Moć radija“.

Ranije objave

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana