AVENIJA AMERIKA

E-knjiga: sad je imaš, sad je nemaš

Veoma malo korisnika digitalnih uređaja za čitanje je svesno da kupuje samo ”dozvolu” i da kupljena dela nisu njihov posed

Milan Mišić

Kupili ste knjigu, platili je svojom kreditnom karticom, pročitali je ili to odložili za kasnije, kad jednog dana vam na vrata pokuca knjižar (ili izdavač) i tu knjigu vam jednostavno uzme zato što je niste dovoljno često otvarali, ili od njene kupovine niste više odlazili u knjižaru?

Verovali ili ne, ova situacija, nezamisiva u slučaju klasične knjige, počinje da se dešava u novom vrlom svetu sve popularnijih virtuelnih, elektronskih knjiga. Onih koje se su ustvari samo ”fajlovi”, nizovi elektronskih impulsa koje tek čitači, posebni uređaji (”kindl”, ”nuk”, ajped, a i običan kompjuter) pretvaraju u tekst.

Gore pomenuto iskustvo zasad samo nekolicine ljubitelja e-knjiga pokrenulo je veliku raspravu u ”blogosferi” o suštini izdavanja, distribucije i posedovanja virtuelnih biblioteka. Niko naime ne očekuje da kad knjigu kupi kao predmet bude naknadno izložen ćudima knjižare ili vlasnika autorskih prava. A baš to se dešava sa digitalnim knjigama.

U prvom primeru, ovdašnji lanac knjižara koji se blagovremeno okrenuo i e-knjigama, što mu je omogućilo da opstane, ”Berns end Nobl”, kupcima uskraćuje korišćenje kupljenih elektronskih knjiga onoga momenta kad im istekne važnost kreditne kartice kojom su je platili.

”Juče sam pokušala da na svom ”nuku” (čitač koji distribuira ”Berns and Nobl”- prim.) ponovo čitam knjigu koju sam kupila pre samo nekoliko meseci. Na ekranu sam međutim dobila poruku da je mojoj kreditnoj kartici kojom sam je platila istekla važnost, pa mi zbog toga kupljena knjiga nije više dostupna”, požalila se sajtu ”Konzumerist” (”Potrošač”) čitateljka koja se potpisala kao ”Sinimatik”.

Dosad najpoznatiji slučaj je onaj iz 2009, kada je ”Amazon”, najveća virtuelna knjižara, bez ikakvog prethodnog upozorenja sa ”kindl” čitača daljinski izbrisao sve kopije uredno plaćene Orvelove ”1984.”, sa objašnjenjem da prodavac koji je koristio usluge ”Amazon” distribucije nije imao digitalna prava na tu knjigu. (Novac je u ovom slučaju vraćen).

Podjednako ”orvelovski” je i slučaj jedne holandske mušterije ”Amazona”, koja je doživela da sve njene knjige za koje je verovala da su u njenom uređaju sačuvane zauvek, jer ih je platila, budu izbrisane bez prethodnog obaveštenja, dok je njen račun permanetno ugašen.

Lin Džordet Nigard, kako se zove ta čitateljka, napisala je formalno pismo ”Amazonu” ne bi li saznala šta je razlog za ovakav postupak. Od službe za odnose sa kupcima, dobila je sledeći odgovor:

”Utvrdili smo da je vaš račun u direktnoj vezi sa drugim koji je zatvoren zbog kršenja naših pravila. Zbog toga je Vaš nalog izbrisan i sve otvorene porudžbine obustavljene”.

Pošto nije bila zadovoljna ovim objašnjenjem, Lin Nigard je napisala novo pismo trvdeći da nije imala nikakav drugi račun kod ”Amazona”, i zatražila dodatna objašnjenja. U novom odgovoru koji je dobila opet joj je hladno poručeno da je njen račun povezan sa ranije blokiranim, ovoga put uz napomenu da ”nisu u mogućnosti da pruže detaljnije informacije o vezi dva računa”. Na kraju je stajalo da ”žale što njen račun neće moći da ponovo bude otvoren”.

U nastojanjima da reše ovu misteriju (reč je inače o postupku britanske filijale ”Amazona”) eksperti za ”Menadžment digitalnih prava” (tehnologija koja reguliše legalna pitanja e-knjiga posle prodaje, ograničava njihovo korišćenje, sprečava pozajmljivanje, kopiranje ili štampanje) zaključili su da je ova Holanđanka najverovatnije za porudžbinu svojih knjiga koristila adresu nekog prijatelja u Britaniji, pošto britanski ”Amazon” formalno ne opslužuje holandsko tržište naslovima na engleskom jeziku.

Ova vrsta komplikacije proističe iz nemogućnosti ”Amazona” – i drugih distributera i izdavača elektronskih knjiga – da u virtuelnom svetu koji ne poznaje državne granice, poštuju takozvano ”pravilo otvorene teritorije” koje postoji u distribuciji klasičnih knjiga.

Izdavači naime autorska prava za neku knjigu na nekom jeziku, kupuju samo za distribuciju u ugovorom predviđenim državama. ”Otvorena teritorija” je neka zemlja gde nijedan izdavač nekog naslova nema ekskluzivno pravo maloprodaje. U slučaju knjiga na engleskom jeziku, ”otvorena teritorija” je svaka zemlja u kojoj engleski nije maternji jezik. Ako, primerice, neki autor prava za svoju knjigu na engleskom jeziku proda ”Mekmilanu” za distribuciju u SAD i Kanadi, a prodaju u Velikoj Britaniji, Australiji, Novom Zelandu i Južnoj Africi ustupi ”Pingvinu”, onda i ”Mekmilan” i ”Pingvin” imaju slobodu da tu knjigu, kao konkurenti, slobodno prodaju u Norveškoj, Kini ili Rusiji.

Ovo pravilo koje je bilo sasvim jasno u slučaju knjiga na papiru, obesmislila je elektronska distribucija, u kojoj nema fizičke transakcije. Izdavači i distributeri e-knjiga nisu ustanovili nova pravila za prodaju na globalnom onlajn tržištu, gde nacionalne teritorije nemaju nikakav smisao.

Pomenuta Norvežanka je imala lošu sreću da se ova kola slome baš na njoj. Žrtve ”menadžmenta digitalnih prava” mogu međutim da postanu i svi kupci elektronskih knjiga, među kojima je zanemarljiv broj onih koji su svesni da njihova kupovina nije ustvari sticanje vlasništva kako podrazumevaju, nego samo ”dozvola za čitanje”, neka vrsta licence ili, drugačije formulisano, iznajmljivanja.

Sve to je navedeno u nekoliko hiljada reči u ”sitnoj štampi”: u ”pravilima i uslovima” (”Terms and Conditions”) koje niko ne pročita, a koje klikom miša svako prihvata kao nužnu formalnost da bi obavio kupovinu.

U ”sitnoj štampi”, komplikovanom, teško čitljivom i laicima još teže razumljivom pravnom tekstu, izdavači i distributeri sebi obezbeđuju legalno pokriće za činjenicu da ono što oni nazivaju ”prodajom” ustvari nije transakcija između prodavca i kupca u klasičnom smislu.

Na osnovu ”Prava digitalnom menadžmenta”, izdavač ili prodavac – u pomenutim slučajevima ”Berns end Nobl” i ”Amazon”, zadržavaju kontrolu nad prodatom knjigom. Tehnologija bežične internet komunikacije (”Vaj-Faj”) omogućava im, šta više, i da čitaocima sve vreme ”gledaju preko ramena”. Njihove baze podataka naime automatski evidentiraju svako otvaranje knjige, broj pročitanih strana, vreme koje je provedeno u čitanju, podvučene rečenice ili pasuse...

Znači li to da je čitanje uz prismotru onoga ko vam je knjigu prodao, obaveza da vam kreditna kartica uvek bude važeća, stalni odlazak na veb sajt proizvođača elektronskog čitača da bi se softver dopunio – ne samo budućnost, već i današnja realnost digitalnog čitanja?

Tehnologija napreduje veoma brzo i njene blagodeti uspešno sakrivaju njene zamke. To, naravno, ne znači da će ovde opisani paradoksi ostati: ono što se događa samo je potvrda starog pravila da su inovacije dinamičnije od zakona koji treba da ih regulišu.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad