U potrazi za neotkrivenim porodičnim arhivima, ove snimke je pronašao, pripremio i stranicu na sajtu opremio Dragoslav Simić urednik sajta.
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Dika Đorđević, sin Lele Đorđević i sestrić Sime Begovića u svojoj porodičnoj arhivi sačuvao je snimke koje su njegova majka i ujak načinili kao pevači narodne muzike u Radio Beogradu pre Drugog svetskog rata. Priložio je snimke koje ćete slušati i fotografije kao i svoj rukopis: Narodna muzika na Radio Beogradu
Januara 2004. u emisiji „Nevidljivi ljudi“ bilo je reči o Diki Đorđeviću, njegovim rođacima i o radiju tog vremena kako su ga slušaoci upamtili.
Slušaj: (mp3)
1.oktobra 1924. godine svečano je puštena u javni saobraćaj Beogradska radio stanica. Prvi koraci muzike na Radiju bili su rukovođeni težnjom da se radiofonija putem muzike približi publici, odnosno slušaocima.
Nastojalo se u samom početku da se ostvari ono iz muzike što je najpristupačnije širokim slojevima muzičkih slušalaca. Pored salonskih komada, operskih arija, romansi i koncertnih pesama puštala se u etar i narodna muzka koju je izvodio "Ciganski orkestar" najpre Jovana Stojanovića a zatim Ante Grujića.
Septembra 1929. godine pojavljuje se na tek otvorenoj Radio stanici po nagovoru prve spikerke Radija g-đe Jelene Bilbije u Beogradu već tada poznati –Sima Begović. Njegov otac popularno nazvan Mali Teša od strane stare boemske generacije (čiča Ilije Stanojevića, Petra Dobrinovića, Milorada Gavrilovića, Save Todorovića sa kojima je drugovao) bio je izvanredan prvi tenor, šef horista Beogradske opere i punih 35 godina aktivan član Narodnog pozorišta.
Dika Đorđević drži u rukama originalnu ploču /master/ iz 1940. godine sa koje su se narezivale tada ploče na kojima su pevali Lela Đorđević i Sima Begović. Tekst na omotu na ruskom jeziku je sačuvan, ali produkcija ploče nema veze sa ruskim producentom. Podsećanja radi, to je bilo vreme SSSR sa kojim je Kraljevina Jugoslavija uspostavila diplomatske odnose tek krajem 1940. godine. Pretpostavlja se da je izdavač ploče bio Radio Beograd.
1. „Čije je moje devojče“: (mp3)
I tako od oca Tešimira Begovića, obožavanog u Skadarlliji i na Dorćolu zbog svežeg humora i sevdalinskih pesama za čije je interpretacije bio naročito vešt, Sima Begović je nasledio dar za muziku.
Zadojen pesmom od najranije mladosti kada čika Teša postroji obe ćerke i sina da pevaju sa njim u kući četvoroglasno, Sima Begović ulazi u tajne narodne muzike. Narodna lira i pesmarica mu behu prva lektira.
Rođak Borislav Berisavljević naučio je Simu da svira gitaru, i ubrzo poče Simica da svira u amaterskom orkestru (koji su sačinjavali Vlasta Antonović, Tadić, Carevac, Berisavljević i drugi).
Prve godine na Radiju (sada kao profesionalac) Sima Begović nastupa kao pratilac narodnih pesama na gitari. (Izvor: Ilustrovani časopis Radio Beograda od 20.8.39).
Sima i koleginica
1930. godine oformljen je trio Sime Begovića koji je izvodio narodnu muziku na Radio stanici i pratio pevače profesionalce, članove Narodnog pozorišta: Milevu Bošnjaković, Ljubicu Milivojević, Teodoru Arsenović, g-dina Milutinovića i Boška Nikolića, kao i amatere koji su takođe interpretirali narodnu pesmu: g-dina Bogdanovića, Radenkovića i druge, kao i g-đe Aleksandrović, Vuković, Petrović, Milošević i Milivojević (Izvor: Jubilarno izdata knjiga Radio Beograda od 24. marta 1939). U to vreme na položaju šefa muzičkog programa bio je g-din Petar Krstić.
Od 1935. godine Sima Begović počinje da svira i peva u zajednici sa svojom sestrom Lelom Đorđević narodne pesme na Beogradskom radiju.
To je bio prvi duet na Radio stanici na talasnoj dužini 439 metara kratkotalasne radiostanice IPSILON U2 (YU-2) u Beogradu. (Dokument: Nedeljni program radio emisija od 20.8.1939).
2. „Ja stani, Lenče“: (mp3)
Dolaskom Sime Begovića na Radio počeo se stvarati Narodni orkestar.
Od avgusta 1935. godine, orkestar ima 4 člana (dve violine, čelo i gitaru).
Pratnja se postepeno dopunjava sve do 1936. godine, kada je i oformljen orkestar "Sime Begovića". (Dokument: Nedeljni ilustrovani časopis Radio Beograda od 20.8.39).
Taj narodni radio orkestar koga je osnovao Sima Begović sa uspehom se pojavljivao na programu Radio Beograda (Dokument: "Vreme", 28.5.1939).
Vremenom se ovaj orkestar potpuno osposobio, tako da je u svom sastavu imao 6 članova (dve violine, violu, čelo, kontrabas i gitaru) i predstavljao je jednu od najjačih snaga Radio stanice, izvodeći narodnu muziku i prateći pevače. "Orkestar je" - kako kaže Sima Beogović kasnije "mnogo dobio dolaskom advokata g. Carevca u našu sredinu; on je prvokalsni violinista za narodnu pesmu".
Od 1939. godine na čelu ovog orkestra bili su Sima Begović (gitara) i Vlastimir Pavlović-Carevac (prva violina). (Dokument: Jubilarno izdata knjiga Radio Beograda od 24. marta 1939).
U to vreme postojao je i stalni tamburaški radio orkestar pod upravom g-dina Aleksandra Aranickog.
U kafani
b) Naše narodne pesme na Radio Beogradu
Na sakupljanju muzičkog blaga naših naroda radile su generacije muzičkih pregalaca. Sima Begović prvi gitarista i solista, osnivač narodnog orkestra i prvog dueta na Radio stanici bio je jedan od strasnih sakupljača narodnog izvornog stvaralaštva.
Pesme naučene na terenu odmah je interpretirao na Raidju i to tako da kao retko ko, narodnom muzičkom izrazu doda svoj lični i da stvori pesmu koja bi danas mogla da bude primer najvernijeg tumačenja narodne muzike.
Sima Beogović je donosio u interpretiranju narodnih pesma do danas neprevaziđen način vrlo osećajnog, iskrenog i kultivisanog izražavanja folklorne melodike, unoseći svoje lične dimenzije doživljavanja i tumačenja pesme ponikle na tlu na kojem je i sam rođen.
1. marta 1937. godine za šefa muzičkog programa Radija postavljen je g-din Mihajlo Vukdragović. Narodna muzika se sistematski negovala na Radiju. Preduzimane su mere za još brižljiviji odabir sudelovača u emisijama ove vrste. Vršene su sa orkestrom probe primljenih pevača i obezbeđena je stručna kontrola nad emisijama.
Referent za narodnu muziku na Radiju bio je Sima Beogović.
Sima i narodni orkestar Radio Beograda
3. „Sinoć mi dojde ludo mlado“: (mp3)
Sima Begović traži (u dopisu šefu muzičkog programa g-dinu Mihajlu Vukdragoviću od 26.12.1937), da se izvrši redukcija pevača koji su slabi za radio stanicu i da mu se odmah stave na raspoloženje g.g. pevači Perušević, Pivnčki, Jelica Nikolić, Vujaković, Katinska, kako bi sa istima započeo ozbiljan rad.
Za redukciju i prijem novih pevača predlaže komisiju od g.g. Sime Begovića, Vlastimira Pavlovića-Carevca, Rafajla Blama i Đorđa Karaklajića.
Iz dopisa Sime Begovića šefu muzičkog programa od 1.3.1938. godine, vidi se da je g-din Vukdragović izdao naređenje da svi pevači u roku od 10 dana do nastupa na Radiju moraju imati nekoliko proba sa g-dinom Simom Beogovićem sa proverom tekstova i intonacija. Tu se i kritikuju pevači, gospoda Raša Radenković, Uroš Seferović i g-đa Denić što se ponekad ne pridržavaju gornjeg uputstva radio stanice.
Predsedniku Upravnog odbora Radio Beograda 1939. godine Sima Begović piše:
"Naše narodne pesme svojim brojem i obiljem pružaju pravu riznicu izvanrednih svojstava a svojom raznolikošću sadržine i melodijskog izražaja, pravu raskoš u izobilju.
Ima među njima pesama koje svojim melodijskim izražajem predstavljaju muziku visokog ranga, pa im treba omogućiti da vrše blagotvorni uticaj u narodu. Beogradska radio stanica mora imati jedan prosvetan cilj i da sve što se čuje sa mirkofona bude autentično".
Doprinos Sime Begovića negovanju kvalitetne narodne pesme na Radiju bio je ogroman.
Govoreći o duetu sa svojom sestrom Lelom da je u periodu od aprila meseca 1935. godine, pa sve do 26. jula 1940. godine, otpevao 783 pesme (svake emisije nov repertoar) a on sam preko 1000 pesama. (Ilustracije radi: svi ostali pevači, a nije ih bilo malo, za jedanaest godina nastupa na Radio Beogradu od 1929. do 1940. godine, otpevali su ukupno oko 50 pesama.
Sima i Lela sa prijateljima
4. „Petleto poji na lesa“: (mp3)
Sima Begović nastavlja:
"Kada smo stupili pred mikrofon kao pevači, odlučili smo da istovremeno obradimo jedan veliki repertoar narodnih pesama. Hteli smo da slušaoci čuju što više novih stvari. Tako smo stvorili repertoar pesama iz svih krajeva zemlje: pevamo i slovenačke i međumurske i južnosrbijanske pesme i nezaobilazne sevdalinke". (Citat iz časopisa Radio Beograda od 20.8.1939).
Prvi koji je dao Simi ideju za kultivisanje Narodnog repertoara bio je g-din Pavle Stamatović. Zahvaljujući njegovim sugestijama Sima Begović je počeo obilaziti Narodnu biblioteku gde je pronalazio stara izdanja nota štampanih još daleke 1850. godine.
Čuveni prvi duet Radio Beograda Sima Begović i Lela Đorđević počeo da peva 1935. godine, kao "anonimni duet". Svake subote je bio prenos uživo iz Skadarlije (emisija se zvala "Noć u Skadarliji") i slušaoci su bili oduševljeni pesmom anonimnog dueta "brat i sestra" koji je dao ne samo lepu pesmu, već i dikciju koja kod mnogih pevača nedostaje. Oduševljena njihovom pesmom šaljem im preko Radio Beograda tople pozdrave sa željom da ih iduće subote 13. aprila 1935. godine opet čujem".
Neumorni Sima je do repertoara za duet od sakupljenih 4000 pesma došao posredno iz zbirki naših melofraga g.g. Vlade Đorđevića, Koste Manojlovića, Josifa Marinkovića, Isidora Bajića i drugih a neposredno sa terena gde je tragajući za izvornim pesmama obišao celu Srbiju i Makedoniju sa motom "treba čuti pesmu u kraju gde je ponikla".
Tako je beležio pesme na licu mesta i odmah ih uvrstio u repertoar koji do dana današnjeg nije prevaziđen a ni dostignut kod nas pa i u svetu. (Dokument: "Vreme" od 28.3.1939, Ilustrovani časopis Radio Beograda od 28.3.1939. i Dopis Upravnog odbora Radio Beograda od 16.7.1940).
Takođe, postojao je i prekookeanski program kratkotalasne Radio stanice.
Tekst na poleđini fotografije
Povodom nacionalnih tačaka muzičkog programa na stotine pisama slušalaca svih nacija iz svih krajeva sveta stizalo je u Radio sa pohvalama za program sa našim narodnim pesmama koje su bile privlačne ljubiteljima muzike u svetu. Lela i Sima su obavezno učestvovali u tim programima, zatim u programima za iseljenike u inostranstvu, a pohvale nisu izostale kao:
"Program je bio odličan i dobro razumljiv, da smo bili do suza razdragani. Mi vas uveravamo da smo ushićeni i da jedva čekamo 14-ti i poslednji datum u mesecu da vas čujemo. Osobito nam je drag duet g.đe Đorđević i g-dina Begovića".
Manojlo i Ružica Đančić iz Kliftona 14.10.1937.
"27. jun. Brisel je slušao naše sevdalinke. Pevači su popularni interpretatori narodne pesme g-đa L. Đorđević i g-din Sima Begović".
"Odgura Sima čak do Brisla" kazali su preksinoć mnogi slušaoci Radio Beograda.
Lela Đorđević pred mikrofonom
5. „Sinoć me je mama legodila“: (mp3)
1939, godine Holandska televizija je vršila prvi TV program u Jugoslaviji.
To je bio javni prenos gde se na Beogradskom sajmu sjatilo hiljade Beograđana da po prvi put istovremeno vide sliku i čuju ton, odnosno, da po prvi put vide svoje omiljene pevače Lelu i Simu i druge pevače Radio Beograda (Lela i Sima nisu pevali po kafanama već samo na Radiju).
6. „Junak šeta“: (mp3)
Povodom jubileja narodne pesme na Radiju Sima Begović kaže u intervjuu za novine na Spasovdan 1939. godine i ovo: ..."Inače, mogu istaći da posle nas dvoje, najveći program pesama, oko 350, ima g. Todor Hadži-Manović". Ono što je veoma važno i sasvim neobično i čudno Sima Begović nije hteo da dva ili više puta otpeva istu pesmu preko Radija. Međutim, nešto veoma skromno od tog materijala je ostalo i mi naslednici, Nada Begović-Grujić (Simina ćerka) i ja Dragoljub-Dika Đorđević (Lelin sin) posedujemo:
Na pločama su južnosrbijanske pesme i to:
U pesmarici su pesme iz predratne Srbije (pre Prvog sv. rata) bosansko-hercegovačke, iz južne Srbije, pesme iz Dalmacije i ljubavne pesme.
Iz muzičke zaostavštine Sime Begovića vidi se najdetaljniji izvor odakle koja pesma potiče na primer: narodi, ne region recimo J. Srbija ili Bosna, nego stoji da je ta i ta pesma iz Foče, Bitolja, Nevesinja, Galičnika, Ljubuškog, Prilepa, Doboja, Ohrida, Bugojna, Stoca, Jajca, Krupe Žepče, Prozora, Čapljine, Višegrada, Čajniča, Jeleča, Trebinja, Mostara, Banja Luke, Gacka, Ključa, Glamoča, Zenice, Blagaja, Plevlja, Kreševa, Donjeg Vakufa, Starog Majdana, Livna, Klainovika, Ljubinja, Trnova, Petrovca, Maglaja, Goražda, Bihaća, Gornjeg Vakufa, Sarajeva, Fojnice, Broda, Kiseljaka, Bileka, Jezera, Rogatice, Ljeske, Pareževića i dr.
Sima Begović sa prijateljem Vasilom Hadžimanovićem
(levo), ocem Zafira Hadžimanova
Dika Đordjević u svom porodičnom arhivu sačuvao je i pisma koja su sliušaoci Radio Beograda slali ovoj radio stanici, a odnose se na duet pevača brata i sestru, Dikinu majku Lelu Đorđević i ujaka Simu Begovića.
Prilikom prebacivanja u word sačuvana su pisma u originalu kako su pisana bez lektorske i korektorske intervencije.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Kraljevo 4-IV-1935. godine
P.n.
UPRAVI RADIA A.D.
B e o g r a d
Jakšićeva br. 2
Anonimno pismo...!? Pre svega ne plašite se, nismo pisci nekog anonimnog pozorišnog komada ili anonimni pevači i t.d. već anonimni slušaoci radio Beograda – Noći u Skadarliji -. Imamo skromnu želju da u subotu 6 ov. m. Jer je 13 o. m.
daleko, čujemo neke pesme iz Skadarlilje, koje molimo da nam otpevaju ANONIMNI: GOSPOĐICA? I GOSPODIN, koji su pevali u subotu 30-III t.g. Nemamo ništa protiv što su anonimni jer lepo pevaju, komplimente da nenabrajamo (jer cilj nam
je da ovo pismo bude što kraće), ali zato svojim anonimnim slušaocima nek otpevaju i to:
1. "KIRČO" u duetu gospođica i gospodin – anonimni;
2. "USTALA SI OD SPAVANJA" gospođica-anonimna, i
3. "MAGLA PALA NANE" gospođica-anonimna.
Želje su nam ogromne, ali, obzirom da ste okupirani istima, biće mo zadovoljni sa gornjim pesmama. Zato, stvorite nam mogućnost da ih češće slušamo jer od subote do subote, kao: "Odavde do Dunava..."
U napred Vam blagodarimo.
Isporučite im srdačne pozdrave.
ANONIMNI SLUŠAOCI /kucano na mašini/
P.S. Nemojte molimo Vas da ovo pismo pošaljete „Ošišanom ježu“ ili „Doktoru“, bojimo se da nas ne otkriju.
A. slušaoci /dopisano rukom ćirilica/
U zgradi Akademije nauka na petom spratu nalazio
se Radio Beograd
koji je sve do bombardovanja 6. aprila 1941. odavde emitovao svoj program
Radio-stanici
Beograd /pisano rukom, ćirilica/
U subotu, 30. prošlog meseca, slušala sam "Noć u Skadarliji" koja je vrlo dobro izvedena. Neobično sam zadovoljna programom, pevačima a naročito anonimnim duetom "Brat i sestra", koji je dao ne samo lepu pesmu, već
i diskusiju koja kod mnogih pevača nedostaje.
Oduševljena njihovom pesmom šaljem im preko Radio-stanice tople pozdrave (pošto im imena ne znam) sa željom da im se uruče i da ih iduće subote, 13 ov. meseca opet čujem.
3-IV 1935. god. Miloševac
Zahvalna,
Zagorka Jović, učiteljica
Pridružujemo se sa istim željama:
Milka Vujaklija, učiteljica
radio pretplatnik Milan Drinjaković sveštenik
radio pretplatnik Ignjat Milivojević protojerej
radio pretplatnik Dr Zoran Domeković,
Angelina V. Anastasijevićeva, učiteljica
Zora
Vanovićeva, učitelji
Svetozar Đ. Spasojević trgovac
Nada S. /potpis latinicom prezime nečitko/
7. „Marijo, ćero, Marijo“: (mp3)
NAPOMENA:
Dika Đorđević sačuvao je i pisma koja su stizala Kratkotalasnoj radio stanici u Beogradu, a odnose se na duet pevača, njegovu majku i ujaka, Lelu Đorđević i Simu Begovića. Kratkotalasna radio stanica nalazila se u Zgradi Ministarstva šuma i ruda Kraljevine Jugoslavije na petom spratu, na uglu ulica Nemanjine i Kneza Miloša u kojoj je posle II svetskog rata bilo Ministarstvo inostranih poslaova SFRJ, a danas MIP Republike Srbije.
Kratkotalasna radio stanica osnovana je tridesetih godina XX veka, a njen program namenjen je Jugoslovenskim slušaocima u inostranstvu. Velika pažnja poklanjana je programu i radu ove radio stanice koja je bila pod direktnom kontrolom Pres biroa Predsedništva Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije.
Zgrada na uglu ulica Nemanjine i Kneza Miloša, danas Ministarstvo inostranih poslova Republike Srbije
Pisma koja je sačuvao Đorđević pisana su na pisaćoj mašini latinicom sa zaglavljem radio stanice koja ih je i objavila, umnožavana su i korišćena za potrebe te stanice. Vrlo su zanimljiva i predstavljaju redak dokument koji govori o životu i interesovanju prekomorskih slušalaca za programe radija u Beogradu.
Ova pisma biće ilustrovana slikama iz porodičnog arhiva Dike Đorđevića koja nisu u direktnoj vezi sa sadržajem pisama, ali sve skupa dočarava atmosferu predratnog Beograda i ove porodice kako su živeli.
Muzički snimci kojima će biti ilustrovana pisma sačuvali su na pločama Lela i Sima i na njima pevaju njihovi prijatelji poznati pevači sa kojima su nastupali na radio stanici. Dika Djordjević je te pesme prebacio na porodičnoi CD.
NAPOMENA:
Tekst spikera kao i pisma sačuvana su u originalu i nisu prilagođavana savremenom pravopisu. Objavljena su u biltenu Kratkotalasne radio stanice 1937. godine.
SPIKER:
Kratkotalasna radio stanica u Beogradu unela je u svoj program po jednu posebno spremljenu prekookeansku emisiju, svakog prvog i 15 u mesecu, namenjenu našim iseljenicima u Novom svetu.
Prva prekookeanska emisija, koju je otvorio pozdravom Jugoslovenima – iseljenicima Pretsednik vlade i Ministar inostranih poslova g.dr. Milan Stojadinović, bila je u noći izmedju 30 marta i 1 aprila od 01,00 do 02,15 časova. Druga emisija data je u isto vreme izmedju 14 i 15 aprila sa pozdravnim govorom Ministra unutrašnjih poslova g.dr. Antona Korošca, a treća izmedju 30 aprila i 1 maja, koju je otvorio Pretsednik Senata g.dr. Želimir Mažuranić...
Ove prekookeanske emisije Kratkotalasne radio stanice u Beogradu davane su i preko holandksih kratkotalasnih radio stanica u Eindhoven-u sa dirigovanim antenama u pravcu New Yorka i Buenos Airesa. Ove tri emisije svojim interesantnim programom, koji je tako sastavljen da može da zainteresuje sve naše iseljenike u Severnoj i Južnoj Americi, naišle su na najbolji prijem. O ovome svedoče mnogobrojna pisma koja Kratkotalasna radio stanica u Beogradu prima svakodnevno i medju kojima ćemo neka navesti:
8. Tomić Milan (Milanče) – „Cojle“: (mp3)
Akron, Ohio, U.S.A.
april 1937 godine
Mnogo poštovano Gospodo!
Ne mogu propustiti ovu retku priliku koju sam iskoristio 14 aprila 1937 kada ste se vi potrudili i niste zaboravili posete moga intimnog prijatelja g. Djure Božina koji stanuje u Barbertonu, a ja sam udaljen od njega na 36 milja. Ipak sam na poziv g. Božin došao da dočekam to sretno veče i glas naše mile i velike Jugoslavije. Istina da smo daleko od vas ali verujte da ste se približili kroz struju da moguće ni Beogradjani nisu mogli čuti lepše nego mi ovde na g. Božinom radiu. Ovo je kolosalno. Hvala!
Meni je u interesu mnogo vaše brodkestovanja jer i sam pevam i sviram na radio stanici Srpskih melodija i svake nedelje kod sopstvenika luksuzne kafane i direktora Srpskih Melodija g. Sime Stankovića u Clevelandu, Ohio. Pošto je i njegova
želja da vas pozdravi kroz izvesno vreme preko svoga programa i ja da vam otpevam i otsviram onako kako mi naše slušaoce veselimo svake nedelje.
Zato primite moje srdačno uverenje da zaista zaslužujete pohvalu od mene dole potpisanog
kao i od moga prijatelja g. Božinog, a naročito i od moga gospodara direktora.
Koliko izražavam moju toplu čestitku g. Upraviteljima programa, tako isto i mojim kolegama i koleginicama,kako ih vi to nazivate popularnim – i zaista ztaslužuju to ime i orden. Pesme koje su pevali "Andjo moja Andjo" i "Andja
na brodu", ako se ne varam, molio bi prepis ili note da mi pošaljete. Ja ću biti toliko skroman da ću platiti i ako imate još kakovih novih pesama pošaljite i čim primim isto čekam i račun i nakon primitka poslaću novce.
Budite uvereni sa mojim odličnim poštovanjem vami g. Upravitelji i mojim kolegama neka mi izadju u susret sa pesmama.
Mnogo vam blagodarim. Hvala.
Božidar Igić
651, Caroli St.
Dearborn, Michigan, U.S.A.
14. april 1937. godine
Štovani uredniče Jugoslovenske radio stanice u Beogradu, u kući gospodin Dušana Jokića i gospodje njegovo supruge Marico. Iz početka se nije jasno čulo, a zatim se čulo tako čisto kao da je iz radio stanice u Dearborn-u. Čuo se glas g.dr.Korošca na slovenskom jeziku a zatim operska pevačica iz Ljubljane koja je pevala na slovenskom jeziku. Čuli smo deklamaciju u kojoj smo upamtili da nigdi mira bez slobode nema. Čuli smo vesti iz Domovine i Glasove iz Bosne i Hercegovine. Toliko smo upamtili da se u ovim pokrajinama mešaju Muslimani i nošnje. Čuli smo kada je govornik izjavio da će pevati gospodja Lola Djordjević i Sima Begović. (U pismu se zatim navode imena narodnih pesama koje su pevane, pa se dalje veli: (Čuli smo kad je završavan govor iz naše mile Domovine sa govorom "Čujte naš glas i ljubav". Čuli smo našu državnu himnu.
Nama je javio naš dični Savez American Srbobran da vam javimo u Beograd da li smo čuli Domovinu i mi smo je čuli. Koliko smo upamtili toliko vam izjavljujemo.
Čuvajte decu! Čuvajte Jugoslaviju! I mi smo s vama.
Prisutni slušaoci Dušan Jokić i Marica Jokić i Milka Patković i Soka Balać.
Soka Balaš piše.
Dušan Jokić
10408, Tracor Avo
13. Tomić Žika – „Petli poje“: (mp3)
Odmah sam znao da su to braća Jugosloveni. Zatim sam čuo da je to holandska stanica, koja radi na 25,57 metara. Veoma sam se obradovao što sam čuo vašu emisiju koja je bila prekrasna i vesela. Bilo je malo smetnji, a bilo je malo i kasno. Ja mislim da sam bio jedini koji je čuo ceo program ovde u New Yorku.
Braćo ja bih vas molio da mi pošaljete vaše programe da bih mogao da vidim kada trebam da slušam i da bi mogao javiti i vašim zemljacima sa kojima radim na jednom mestu.
Sad zbogom draga braćo Sloveni. Neka žive svi Sloveni! Nazdar!
Čehoslovak Pavel Ploša
2-4 Dovor St.
New York-City
Đorđe Đorđević ispred svojih kola
Turtle Creek, Pa., U.S.A.
19. april 1937. godine
Čuo sam glas iz domovine 14 aprila preko kratkotalasne holandske stanice, govor o Mostaru, Jajcu i bosanskim planinama. Hvala vam braćo samo tako, tu će biti uspeha. Sade opet čekamo. 1 maja ko oseba sunca kada će se domovina opet javiti svojoj deci preko dalekog okeana.
Marko Komadina 34, Markle St.
9. Tomić Milan (Milanče) – „Na prestolu Harum sedi“: (mp3)
SERBIAN PROGRESSIVE CLUB
Duluth, Minnesota, U.S.A.
19. april 1937. godine
Kako 1 tako i 14 aprila preko kratkotalasne radio stanice, pozdrav iz domovine kao duhovnu hranu i kulturnu vezu sa iseljeništvom, primismo sa najvećim oduševljenjem: za koje vama i svima čijom inicijativom uspostavljen ovi najznačajniji
ideal, koji nas ponovo duhovno spaja sa domovinom i ponovo nam daje sveže sećanje na milu rodnu grudu. Uzrok zahvalnosti izvolite primiti našu najsrdačniju blagodornost: hvala ti domovino na sećanju za svoju udaljenu decu s ognjišta
mila.
Živio Kralj Petar II, slava našim poginulim heroima koji dadoše svoje živote za slavu i budućnost Domovino.
U ime Srpskog Prosvetnog Kluba
Marko M. Jaridić, pretsednik
Julka Pilipović, tajnica
Detroit, Mich., U.S.A.
19. april 1937. godine
Želim vami javaiti radosnu vest da smo 14 aprila u 7 sati uveče čuli na kratke talase brodkest iz Beograda. Državnu himnu smo lepu čuli isto i govor ministra g.dr.Antuna Korošca a posle je radio šuštao i slabo se čulo a glasovi iz Bosne
smo lepo čuli i dalje sve redom, a gdja Lela Djordjević i g. Sima Begović kada su pevali čuli smo lepo i jasno i što je program bio sve bliže kraju sve se lepše čulo a prvi brodkest koji smo treblai čuti na 31 marta mi u Deroitu nažalost
nismo ništa mogli čuti mi ćemo radosno u buduće očekivati glasove iz naše mile Domovine.
Sa srpskim pozdravom
Milica Knezevich
2329, Graylin
Lafferty, Ohio, U.S.A.
25. april 1937. godine
Draga Braćo i Sestre koji se nalazite na radio stanici u Beogradu!
Draga Braćo i Sestre moram vam javiti da sam čuo vaš brodkest program na 14 aprila uveče preko olandske stanice 31,28 metara. Ja sam dobro razumio sa svojom familijom vaš program na svom radiu. Vrlo sam bio veseo kada sam čuo glas i pjesmu iz naše drage nam Domovine. Tako ostajem u nadi da ću i u buduće čuti vaše programe kada budete brodkestovali. Tako sam razumio da će Državna stanica biti gotova kroz kratko vrijeme i da će se brodkestovati svaki dan za Ameriku. To bi naša želja bila da čujemo glas iz naše Domovine svaki dan. Ja sam uvjeren da bi ja moga dobit vaše programe na svoj radio pošto ja imam dobar radio koji košta 200 dolara u amerikanskom novcu.
Ja sam vama već pisao da imate dobra anonsera na kratkotalasnoj stanici. Moram opet da ga pohvalim, jer to je čovjek kome se može da razumi svaka riječ, bez razlike kolika daljina bila. Pozdravljamo vas sve tamo ja, moja familija i kum moj Vukelić.
S poštovanjem
Petar Kovaćević
14. Sofka – „Zulfo mori“: (mp3)
Regina, ....? 17 oktobra 1937 god.
Dragi uredniče,
Na dan 14 oktobra u 5 sati uveče slušali smo vaše emisije koje se lepo dopadaju. Milo nam je slušati glas naše mile domovine ovde u dalekom svetu na hiljadama milja preko okeana. Emisije su bile jasne i čiste t.j. čulo se najbolje, bolje neg ikad dosad... Zadovoljni smo svi bili sa programom.
Sava Nikić sa porodicom i prijateljima
G-ri. Indijana. 14. oktobra 1937. god.
Poštovani prijatelji i gospodo u Beogradu Kratkotalasne radio stanice.
Evo dobi prvu priliku da čujem glas iz otadžbine preko ......?
Draga braćo veoma me zanimalo kad sam slušao vaš program na 14. oktobra uveče u 7 sati. Baš
mi se vrlo dobro dopao i mi vamo željno očekujemo da svršite veliku kratkotalasnu radio stanicu.
Sa iskrenim pozdravom vaš
Adam J. Trivanović
Kirkland Lake (Kanada)
16. oktobra 1937.
Poštovana gospodo Radio stanice,
Na dan 14. oktobra uveče slušao sam naš program iz domovine, koje sam svaki puta imao priliku da čujem, ali ovaj put, tako se divno čulo kao da smo bili kod vas u Beogradu... Osobito sam dobro čuo
kad je objavljena novost da imademo novootvoreno "pevaonicu želje za". Također smo dobro čuli naše omiljene pevače i pevačice. Željno očekujemo dan, kad ćemo moći svako veče da čujemo događaje u našoj domovini.
Mnogo
pozdrava želi vam svima zajedno koji sudelujete kod programa za nas iseljenike u prekooceanskim zemljama. Zdravo
Đorđe Milojčić
Đorđe Đorđević sa prijateljima na fijakeru u Sofiji,
oko 1937. godine
Klifton, 14. oktobra 1937. god.
Večerašnji program drage nam domovine čuli smo vrlo dobro. Veseli nas napredak naše lijepe domovine, njen napredak je naša najveća želja.
Program je bio odličan i dobro razumnjiv da smo bili do suza razdragani... Mi vas uveravamo
da smo ushićeni i jedva čekamo 14. i poslednji datum u mjesecu da vas čujemo. Kolikogod volimo našu lijepu pesmu i muziku. Osobito nam je drag duet gospođe Đorđević i g. Begović. Ali verujete nam još nam je draže slušati one lepe novosti
koje nam svaki put donesete... A o – da primite najlepše želje i pozdrave sa poklikom:
"Živeo Kralj! Živela Otadžbina!"
Manojlo i Ružica Jančić
15. Bora Janić-Šapčanin – „Lastavice lasto, čep čep u slaninu“: (mp3)
Toronto, Ontario, Kanada, 14. oktobra 1937.
Poštovana Gospodo,
Mogu vas izvestiti, Gospodo, da sam i večeras, 14. oktobra između 7 i 8 naveče, po ovdašnjem vremenu, sa naročitom radošću slušala vaš divni program.
Premda sam napustila moje rodno mesto Šabac, skoro pre 23 godine, i to kada sam
bila još nepunih 12 godina stara, u meni još uvek živi ljubav i sećanje na moju staru domovinu, s toga sa nestrepljenjem očekujem, kada će naša nova i velika radio stanica biti gotova i kada ću moći svakodnevno slušati Vaš radio program,
program koji još više budi ljubav iseljenika prema domovini našoj.
Pa kada ja tako osećam, koja sam vrlo mlada napustila domovinu i koja sam se lako mogla navići na tuđu pesmu i prilagoditi se tuđim običajima, onda šta je ostalo
za one iseljenike koji su osetili punu i toplu ljubav svoje rodne grude, i koji se danas nalaze u ovom tuđom i dalekom svetu.
Dozvolite mi, da uputim jednu molbu na vas, da vas zamolim, da u jednom od naših narodnih programa
čujemo i čuvene Šabačke svirače CICVARIĆE.
Iz daleke i ledene Kanade šaljem moj topli pozdrav našoj Domovini.
S osobitim poštovanjem
g-đa Mila Marković
Kata Piperski, prababa 1895.
Tivitl Krek Pansilvanija, 15-X-1937 g.
Fala domovino na lepome programu koga smo lepo razumeli 14 oktobra. Naročito nam se dopada lepa pesma g-dje Djordjević i g. Sime Begovića kako su lepo pevali. A kada ste govorili o Oplencu onda su nam obrazi suze orosile. Govorite nam
da vi strasno čekate da se otvori nova radio stanica u našem dičnom Beogradu i da će nam se onda pružiti prililka da ćemo moći čuti svakog dana da slušamo novosti iz naše mile Jugoslavije. Sve smo lepo čuli i razumeli od početka i
svršetka.
Hvala i pozdrav
Marko Komadina
16. Toda Arsenović – „Moj pendžeru“: (mp3)
Montreal, 16. oktobra 1937. godine
Porodica Đorđević na okupu 1944.godine
Napomena: U porodičnoj arhivi Dike Đorđevića sačuvano je i ovo pismo pozivnica, pisano rukom upućeno Simi Begoviću 17.XII 1942. Tokom rata Sima i Lela nisu pevali na radiju:
Gospođa Vuka i g. Ceka Đorđević,
Knjeginje Perside (Krunska), ul. Br. 54-II sprat
mole g. Simu Begovića, da dođe na njihovu Slavu Sv. Nikolu u subotu 19. ov. m. u 8 časova na večeru i ponese gitaru. Nikakvo izvinjenje neće
primiti. Očekuju siguran dolazak.
Sima Begović sa biciklom i prijateljem
1935. godine prvi duet na Radio Beogradu brat i sestra Sima Begović i Lela Đorđević
Na svom repertoaru su imali 4000 narodnih pesma iz svih krajeva naše zemlje do kojih je Sima došao posredno iz zbirki naših melografa i neposredno iz izvora obišavši gotovo celu Srbiju i Makedoniju sa motom "treba čuti pesmu u kraju gde je ponikla". Pesme naučene na terenu odmah je sa svojom sestrom interpretirao na Radiju. Sima i Lela su za života otpevali na Radiju oko 1000 pesama (svaku pesmu samo po jedanput uživo u emisiji) i to pesme iz Južne Srbije, najstarije bosansko-hercegovačke, sevdalinke, pesme iz Vojvodine, slovenačke, međumurske i pesme iz Dalmacije.
12. Mijat Mijatović – „Eto tako živim ja“: (mp3)
Izbijanjem Drugog svetskog rata i smrću Sime Begovića koji je u ratnom vihoru stradao 1944. godine, prestao je da postoji ovaj najbolji, najpopularniji, najomiljeniji i dosada neprevaziđeni duet na našim prostorima.
Lela Đorđević sa decom posle rata
U ime cele porodice: Dragoljub-Dika Đorđević.
Beograd, 2003 god.
o Simi i Leli koji imaju dokumentarnu vrednost za istoriju radija i postavljeni su u PDF formatu
Kratak pregled ove porodične dokumentacije o radiju govori o tome da bi neki budući istraživači istorije domaćeg radija trrebalo da se pozabave izuzetno zanimljivim sadržajem o tome šta je sve predratna beogradska štampa pisala o radiju, a ovaj sajt je takav da tu količinu priloga može da prihvati i plasira u javnost.
Iz biltena Kratkotalasne radio stanice
Iz programa radija 22.6.1940.
Tekst Sime Begovića o narodnoj muzici, februar 1941.
Naslovna strana nedeljnika -
RADIO BEOGRAD, februar 1941.
VREME, 23 januar 1936.
GLUMCI I PEVAČI na svečanosti prilikom otvaranja Radio izložbe 1938.
- Reportaža
SA VELIKE RADIO IZLOŽBE
Iz časopisa RADIO 1938.
Iz časopisa RADIO BEOGRAD 1938.
Iz časopisa RADIO BEOGRAD o SIMI I LELI 1939.
A kako je Dika Đorđević pevao kao nastavljač porodićne tradicije u drugoj polovini XX veka?
Nastaviće se ...
Postavljeno: decembar 2009.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
