Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Osmislio stranicu, tekstove napisao i tonski zapis sačuvao Dragoslav Simić urednik sajta
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com.
Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.
Junaci ovog direktnog prenosa bili su reporteri Radio Beograda Jovan Ščekić i Radivoje Marković. Preslušajte, pošaljite komentar.
Prenos prvomajske parade 1961. - Slušaj: (mp3)
Postavljeno: maj 2013.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
ili zapis o neradu
(Pred 1. maj „Praznik rada“, 1982. godine, ovaj autorski zapis emitovan je u okviru „Hronike s povodom“, Drugog programa Radio Beograda. Uneo tada pisaćom mašinom Dragoslav Simić. Tekst je slučajno nađen ovih dana. Kratka emisija “Hronika s povodom” bila je na programu radija svakodnevno od 14.00. sati, u trajanju do 4 minuta, iz pera i glasom raznih novinara).
Dolaze prvomajski praznici.
Gledao sam pre nekoliko godina kako taj svoj 1. maj slave tršćanski radnici. Sve što se videlo na ulicama Trsta, ličilo je na naše predstave koje smo stekli iz udžebnika istorije o proslavama
praznika rada pre Drugog svetskog rata u Beogradu. Lepo odeveni ljudi defilovali su sa zadenutim cvetovima karanfila u reverima kaputa.
Da. To je bio taj praznik iz kapitalističkog sveta.
Zašto o tome mislim baš sada dok me stara, namučena dereglija prevozi ka adi Bela stena na Dunavu.
Toplo aprilsko sunce poziva na nerad.
I ove godine ćemo iskalkulisati te majske praznike rada. Smislili smo opet podvalu kako da se subote zamene radnim danima; da se i ponedeljak odradi, pa da dobijemo mali godišnji odmor. Takav stil života prihvataju svi; od rukovodećih
ljudi u privrednim organizacijama, kulturnim ustanovama, republičkoj i saveznoj administraciji do radnika u fabrikama. Čak i Akademija nauka odrađuje za svoje slobodne dane.
Voli te li da ne radite ~ i pitanje i odgovor su koje dajem sam sebi, poučen dugogodišnjim iskustvom.
Zašto da ne?! To činimo sistematski sa strašću. Uvereni da od države treba ukrasti što više. Penziju, dnevnice, radni
staž, koji slobodan dan, neko bolovanje više. Toliko godina posle rata navikli smo na takav odnos, javašluk građana i nehat administracije.
Ka Beloj steni, ljubitelje podivljalih dunavskih ada vozi Tarzan, sićušni čovečuljak koji će ovog leta u svoj tefter upisati šesdesetu.
Čamdžiju Tarzana, nikad ranije nisam video. On i bez pitanja odgovara na moje misli.
~ Ja sam. „sum“ Makedonac.
Smeje se.
~ A šta veliš? Makedonac na Dunavu.
Opet se smeje.
~ Tarzan! Odakle
ime?
~ Još na pruzi Šamac Sarajevo dali su mi to ime. Na toj radnoj akciji držao sam jastuče sa koga je drug Tito uzeo makaze i presekao vrpcu, kad je pruga bila gotova.
Ide nam prvi maj u susret.
U njegovoj kućici na Beloj steni, pijemo pivo. Adu tog dana nisam uopšte video. Predamnom je bio nepoznati, mali, zaboravljan junak rada. Gledam u njegove šake. Pričao je bez patetike
i lažnog zanosa da je kao fizički radnik zaradio penziju. Tim istim rukama stekao je i dvadesetak udarničkih znački sa dvadeset dobrovoljnih radnih akcija širom Jugoslavije. I ovog leta ide na akciju u Makedoniju. Voli da radi i da
se takmiči sa mladima. Sabira dane, mesece i godine. Račun pokazuje da je ovaj čovek čitav život proveo sa lopatom i budakom u ruci bez želje da nekog prevari i ukrade koji dan bolovanja.
Mi se pripremamo da i ovaj praznik rada
dočekamo neradom. Pa šta? Budućnost je pred nama.
Mali kubikaš Tarzan! Šta je sa njim? Da li je idealista, ili preteča onog vremena koje će doći, ušta je utrošio život?
U ovakvim majevima koje priželjkujemo, sigurno nije ili nekim drugim budućim!?
(Beleška: tekst sam pronašao među mojim papirima 9. januara 2016. Smatrao sam da je Tarzan sa Bele stene ili zapis o neradu, dokument iz vremena u kome smo živeli i nisam ga prepravljao ili dopunjavao.) Dragoslav Simić
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
