Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Beseda Ljubomira Simovića
Slušaj: (mp3)
(u pripremi)
Podsećanje, vreme Vlade Slobodana Miloševića, poslednja decenija XX veka:
Akademik Simović je proteran iz Negotina kao neprijatelj zbog besede koju je održao na otvaranju Mokranjčevih dana. Samo dan ranije po njega su poslali automobil iz Negotina u Beograd da ga doveze kao prvog gosta smotre. Te godine pripala mu je čast da besedom otvori festival.
Šta je rekao Simović:
"Danas, na kraju dvadesetog veka, nama preti opasnost koja nije daleko od one koja je nama pretila na početku devetnaestog... mi smo primorani da se još uvek borimo za opstanak. U toj borbi je potrebno sve: i cilj, i sreća, i sredstva, i saveznici, i junaštvo, i žrtve, i pamet. I sve to treba da bude usklađeno, i među sobom, i sa okolnostima. Manje ili više, nekada smo sve to, ili bar nešto od svega toga, imali. Ali danas, u ovoj današnjoj borbi za opstanak, mi osim velikih žrtava od svega toga nismo imali ništa: ni cilja, ni sreće, ni sredstava, ni vođa, ni saveznika. A pogotovu nismo imali pameti. Možda zato što nismo imali pameti nismo imali ni svega ostalog... Mi ne samo da smo ostali ispod normi koje propisuje naše današnje, evropsko, vreme, nego smo pali i ispod onih normi koje su vladale u tursko vreme, Hajduk-Veljkovo. Među nama nema junaka koji bi kazao: Glavu dajem, Krajinu ne dajem! Mi i za mnogo manje od glave dajemo i mnogo više od Krajine. Naše današnje vojvode talirima ne pune topove nego džepove"...
Opis događaja rečima Ljubomira Simovića i Dejana Despića:
Slušaj: (mp3)
Autor ove dokumentarne radio emisije je Dragoslav Simić urednik sajta.
Izjava posle govora:
"Te ljude u prvim redovima ja ne poznajem, ali neki od njih su mi prišli i izrazili nezadovoljstvo onim što sam rekao. Očigledno, njih raspoloženje publike ničim nije obavezivalo. Nisu birali reči. Zamerali su mi da sam navodno zloupotrebio mesto i priliku i da sam umesto besede koju su očekivali održao politički govor. Ja sam, s obzirom na mesto, govorio o Mokranjcu, Hajduk-Veljku i Negotinu. Dolazeći u Negotinsku krajinu nisam mogao a da se ne setim jedne druge krajine i ljudi koji su tamo ostavljeni. Ja osećam obavezu prema nekim istinama i prema nekim moralnim principima, a ne prema onima koji sede u prvom redu".
Kakav je to bio govor, objašnjava Simović:
"Moj govor nije bio politički, ja sam govorio o tragediji koja nas je zadesila i koja je, nadam se, svima poznata. A to što je tragedija posledica njihove politike pre će biti nečija druga krivica nego moja. Mene je iznenadio gest koji je potpuno izvan okvira normalnog ljudskog ponašanja. Pokušao sam sam sebi da objasnim sve to i čini mi se da je u pitanju želja tih lokalnih moćnika da nekom u hijerarhiji većem od sebe pokazu svoju budnost i pravovernost, da mu se preporuče. Želeći da svojoj stranci, ili ne znam kome, učine uslugu kojom će je zadužiti i na koju će im, na neki način, biti uzvraćeno, oni su svojoj partiji naneli veliku štetu. Vrlo je moguće da ih neko pametan iz njihove partije, zbog velike trapavosti, zameni drugim ljudima koji će raditi isto to samo na pametniji i diskretniji način".
Još podseća Simović:
"Negotinski događaj ja razumem na isti način i sve ovo govorim ne da bih ispričao šta se te noći meni dogodilo već da upozorim šta bi sve moglo da se dogodi svakom od nas. Ja sam doživeo mnogo toga, ali ovako nešto nisam video. Meni je, međutim, gest akademika Dejana Despića važniji nego gest tih ljudi koji su delovali negde iz pozadine. Ta velika operacija trebalo je da donese nekome veliku političku dobit, a u stvari dovela je do velikog skandala i svi oni koji su je započeli i vodili sada pokušavaju iz nje da se izvuku i svi se prave da o tome ništa ne znaju. Tako ispada da je sve smislio i na svoju ruku izveo noćni recepcioner Sava. Ispada da taj čovek drži svu vlast u Negotinu. To podseća na 1983. godinu kada su grafički radnici niške "Gradine" "odbili" da štampaju moju zbirku pesama "Istočnice" jer im se, eto, “nije svidela sadržina.”
Izjava kompozitora Dejana Despića:
"Pošto odbijam da i najmanje učestvujem u ovom kulturnom nedelu, prekidam svaki dalji rad u Odboru i saradnju sa Mokranjčevim danima kojima sam u proteklih deset godina nastojao da i sam dam neki skroman doprinos. A prateći nepoželjnog pesnika osećam se i sam nepoželjnim, pa i ja napuštam Negotin, bez želje da se u njega vratim ikad, ili bar dok njime ovi i ovakvi ljudi gospodare. Napuštam ga sa krajnjim ogorčenjem ali i mučnom zebnjom - jer u primitivnoj svesti i totalitarnoj aroganciji koje su progovorile iz ovog čina-nečina vidim i zloslutno znamenje da se mrak totalitarizma, izgleda, ponovo spušta na naše glave."
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
[UziceNet] LJUBOMIR SIMOVIĆ, pisac
Ljubomir Simović, pesnik, dramski pisac i esejista, rođen je u Užicu 2. decembra 1935. godine. U Simovićevoj biografiji piše: "U vreme pesnikovog detinjstva, ...
Postavljeno: septembar 2015.
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
