Kako zameniti krv i suze na Kosovu,
blagostanjem i srećom

piše Dragoslav Simić novinar, 2010.

„Poslednje vesti koje stižu sa Kosova, za Srbe nisu povoljne.“

Ova izmišljena sažeta informacija, napisana je danas. Ne kaže ništa novo. Ipak ako se ova tvrdnja sagleda u celini istorijske perspektive, je tačna i obuhvata prostor od više stoleća, od trenutka kada su Lazar i Murat razmenili glave na Polju Kosovu 1389, pa sve do naših dana, do barikada.

A kada će za Srbe sa „polja Kosova“ stizati dobre vesti?

To pitanje može se postaviti i ovako. Kada će za Albance sa Kosova stizati dobre vesti?

Kakve veze maju Albanci sa Kosovom kad je Kosovo srpsko, ~ jedno je od srpskih pitanja.

Ali i Albanci sa Kosova, imaju isto pitanje. Kakve veze ima Kosovo sa Srbima kad je „Kosovo albansko“!

Suočavanjem ove dve teze pred istorijom koja je u ovom slučaju neumoljivo precizna, stvara osećaj da se i jedni i drugi vrte u začaranom krugu; Srbi se pozivaju na Nemanjiće i manastire, Albanci na sve ono što se zbivalo na Kosovu posle Nemanjića.

Gde je pravda i za jedne i za druge?

NATO savez je bombardovao Srbiju i oteo joj Kosovo, deo njene teritorije, ovo je jedna od najvažnijih teza koju ističu Srbi. Onda je došlo do osevete Albanaca za neke predhodne pogrome koje su odradili Srbi prema Albancima. Onda je na red došao progon Srba.

U pokušaju da se pred istorijom nađu argmenti, kosovski Albanci se pored ostalog pozivaju na „Prizrensku ligu“, politički pokret za nezavisnost Albanaca formiranu sedamdesetih godina devetnaestog veka pod turskom upravom Kosova, u Prizrenu, sa pozivom na ustanak protiv Turaka 1879. i ujedinjenja svih Albanaca. Dve godine kasnije Derviš paša je taj ustanak ugušio.

Srbija pod Obrenovićima sanja svoj čas kada će da vrati Kosovo. U njihovo vreme u Prištini konzul je bio Branislav Nušić. Za vreme kralja Petra I konzul u Prištini je Milan Rakić koji izveštava vladu u Beogradu o teroru Šiptara i Turaka nad Srbima... Vidi „Kozulska pisma“.

Ko je sve koga i kad i gde „sačekivao“ i „dočekivao“, i zašto su jedni druge mlatili, tokom mnogobrojnih balkanskih ratova, kad su i jedni i drugi u ratu ili miru, kolcima isterivali pravdu, proteže se ovo pitanje na dva veka, a evo, ulazi i u treći, a što je još gore pamćenje generacija dobija epske dimenzije koje se na kraju prema potrebi dnevne politike Beograda ili Prištine pretvore u odličnu emotivnu podlogu za poziv u boj. Logikom „boja“ Ugroženi su i Srbi, ali ugroženi su i Albanci.

Kako nastaviti dalje.

Mnoga novinarska i politička pera, slomila su se na ovom pitanju. Neki su se bavili ili se bave i danas pozivom na juriš, a drugi zastupaju tezu o miru i toleranciji dva komšijska naroda. Možeš sve da biraš, ali komšiju ne možeš, kaže jedna prastara poslovica koja se kao sintagma proteže milenijumima od biblije i pre biblije pa do naših dana.

Pitanje može da glasi i ovako: kako zameniti krv i suze na Kosovu, blagostanjem i srećom.

Ovo svakako spada u ona utopistička pitanja kojima dobronamernici zasipaju i jedne i druge na Kosovu.

Recimo, uzmimo kao predpostavku, da se sa Kosova povuku međunarodne snage. Baš me zanima šta bi se onda desilo. To pitanje može da se odnosi i na Bosnu i Hercegovinu. Dosadi na primer međunarodnoj zajednici da gleda kako se svo troje Srbi, Albanci i UMPROFOR iscrpljuju u međusobnim beskrajnim prepucavanjima, i ovi treći jednog jutra, jednostavno nestanu, odu. E, to je pravi trenutak za „bratski susret“ Srba i Albanaca, dve hiljade i neke godine na polju Kosovu. I jedne i druge komšije povade one „balvane iz glave“ i počne pir. Veselje do beskaraja. Puškice pucaju, topovčići i tenkići, aviončići, helikopterčići, raketice, kao u horor filmićima.

Možda na kraju dođe onaj Derviš paša iz 1881. pa se stvari vrate na početak. Kosovski vilajet pripadne Turcima, Albanci osnivaju novu „Prizrensku ligu“, a Srbi se pripremaju za novi Balkanski rat.

Divno, baš je to budućnost koja obećava.

Nečiji „politički prsti“ iz Beograda to i priželjkuju.

Zamislite da Francuzi i Nemci nisu shvatili političku realnost posle II svetskog rata, na šta bi ličila Evropa danas. I baš zato što je zajednička Evropa ideja koja je nastala iz haosa II svetskog rata, ta Evropa neće propasti, a Kosovo će biti deo te Evrope uinat svima koji tako ne misle. Ili, ima i to, ili će i to biti naša „karta više“ za iluziju o budućnosti.

Postavljeno: april 2013.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad