Naši novi gradovi na jugu

U svojoj knjizi, „Srpski nacionalni problemi“, Pariz, 1952, (ćirilica), Desimir Tošić u odeljku „Zakljućak“, na strani 221, ukazuje na neke istorijske greške koje su možda načinjene, posmatrano sa današnjeg stanovišta, a možda i nisu: „...Sa 27. martom stigli smo potpuno kasno. Posle aprila 1941. godine, počelo se u specijalnom sticaju okolnosti, sa neverovatnim rasipanjem fizičkih i duhovnih snaga srpskog naroda. Građanski rat između Mihailovića i komunista, razvijao se po evropskom shvatanju, prerano... Ili rano ili dockan,... za onaj svet na Zapadu, mi štrčimo, „zamaramo“ druge i sebe lomimo.“

Desimir Tošić

Tošić, u jednoj emisiji Radio Beograda, 2007. izneo je između ostalog i podatak da je njegov ujak bio Kosta N. Kostić „kulturni istoričar“, danas sasvim zaboravljen, autor knjige „Naši novi gradovi na jugu“, izdanje SKZ, Beograd, 1922. godina.

Tragom ove uzgredice događaja, treba podsetiti koji su to bili „naši gradovi na jugu“, kako su izgledali tada naši nacionalni problemi.

Iz predgovora ovoj knjizi „Naši novi gradovi na jugu“, koji je napisao etnolog Tihomir Đorđević, doznajemo da je tifus 1915. „odneo“ autora knjige, profesora Kostića sa ovog sveta, a knjiga je napisana neposredno posle Balkanskih ratova, 1913. godine. (Pre tačno 100 godina, napomena novinara.)

Đorđević kaže da se napisano odnosi na gradove „južnog dela naše prostrane i lepe Domovine“. Knjiga je posvećena „senima onih čestitih, rodoljubivih i hrabrih sinova našeg naroda, koji padoše za slobodu naših gradova...“

Istoričar Kostić, u svojoj zanimljivoj monografiji, odeljke o pojedinim varošima, započinje rečenicama karakterističnim za srpska nacionalna osećanja podstaknuta pobedama u ratovima: „Naš slavni Prizren, Carigrad srpskih careva.... Bitolj su, sudeći po svemu osnovali Srbi... Prilep je danas poznat širom celog našeg naroda... Naš lepi Ohrid... Debar spada u red starijih varoši srpskih zemalja... Đevđelija je od novijih varoši u Novoj Srbiji... Štip je jedan od najstarijih gradova u srpskim zemljama... U našim se spomenicima, danas, širom naše cele države, poznato Kumanovo, javlja se u 14. veku...“

Među „naše nove gradove“ opisani su Skoplje, Priština, Struga, Veles, Tetovo, Gnjilane, Dojran, Đakovica, Janjevo, Kavadarce, Kočani, Mitrovica i drugi.

„Rukopis je naštampan i za koji dan biće u rukama čitavog našeg naroda“, piše Đorđević.

Desimir Tošić

Bila je to tek stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, buduća Jugoslavija.

Manje više poznato je kakva je sudbina zadesila „naše nove gradove“ osamdesetak godina kasnije. U rečniku nove srpske stvarnosti našao se pojam „Dejtonski ustav“ 1999, a 2007. godine, Vojislav Koštunica je izjavio povodom proslave Vidovdana „da se pred očima sveta odvija srpsko američki boj“ zbog Kosova, a Slobodan Samardžić „...da će Kosovo ostati u Srbiji..., čemu se suprotstavio britanski ambasador Stiven Vordsvort jer njegova država smatra da je nezavisnost Kosova u skladu sa predlogom Ahtisarija...

Naši „novi gradovi“ sa juga su obrisani sa karte koja je priložena u Kostićevoj knjizi iz 1922. godine, pa su se sada „srpski nacionalni problemi“ pojavili u sasvim drugom svetlu. Desimir Tošić kao nova generacija u odnosu na ujaka Kostića, u „Nacrtu za demokratsku alternativu“, 1982. u delu „Osnove nacrta“, predlažući kako da se izbegne moguće krvoproliće ako bi došlo do raspada Jugoslavije, predviđa: „Stvaranje posebnih, samostalnih država na način koji bi zadovoljio većinu Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca, i bosanskih Muslimana, može u toku razgraničenja izazvati kobne sukobe...“

„Tako je sticaj povesnih okolnosti prikazao „srpske nacionalne probleme“ na kojima su se našla dva rođaka, jedan na početku nacionalnog uspona u XX veku, Kostić, a drugi, na obroncima kapitulacije – Tošić.

Savremenici uklješteni u ovoj „porodičnoj“ istoriji, taoci događaja na koje nisu imali uticaj, mogu da pitaju šta će današnji političari reći, bez demagogije, svojim biračima, o pobedi ili porazu Srba na početku XXI veka. Smeju li da kažu, da je najbolji način „da lomimo sebe“ i gubimo vreme, širenje iluzija da će nam „braća“ sa istoka ili zapada, pomoći. Kao i u svakom biznisu tako i u politici nema ljubavi. Postoje samo interesi, a kakav je danas naš nacionalni interes „Kosovski boj“ ili definitivno „Kosovski mir“, ~ za uvek?

Dr Milan Stojadinović predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, svoj predizborni govor l937. završava rečima: „Da smo ovaj zbor držali prošle nedelje, imali bi smo kišu. Danas imamo lepo vreme. To je najbolji dokaz da je i sam Bog sa nama. Naša je pobeda“.

I danas je Bog sa nama, ako ga ima - ali posle toliko decenija izgubljenog vremena i života, čija je pobeda?!

Postavljeno: avgust 2013.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad