Po izboru urednika sajta Dragoslava Simića

Tesla i onostrano

Piše Todor Kuljić

Tesli nije mesto u crkvi jer on spada u retke važne ličnosti koje su oslobodile smrt od njenih iracionalnih kontrolora. To je inženjer Tesla činio naučnom, a ne političkom revolucijom. Nisu smrt od religije oslobodili Holbah i Marks, nego mikroskop i teleskop. Tek kada je postalo jasno da se ne umire zbog greha i božje volje nego zbog bolesti koje izazivaju virusi i bakterije, počelo je oslobođenje smrti. A napredak fizike i astronomije je pokazao da granice sveta ne čine raj i pakao. Darvinova teorija evolucije i snažna struja elektrotehničara s kraja 19. veka nosili su viziju oslobođene smrti. Tesla je bio jedan od važnih barjaktara ovog bespovratnog procesa. Smrt je uz pomoć nauke oslobođena nadzora crkve.

Tesla, naravno, nije kriv što ovaj proces nije potpuno bespovratan. Pre desetak godina konzervativna vlast u Srbiji je htela da iz školskih udžbenika izbaci Darvina. To nije prošlo. Ali poraženi se nisu povukli. Da li i danas sa sličnom namerom konzervativci hoće da Teslin pepeo vrate pod kontrolu božjih službenika? Od sloma autoritarnog evropskog socijalizma, koji je prekinuo sponu smrti sa onostranim, jača „demokratska“ obnova klasične upotrebe smrti preko crkve. Danas se mišljenja razilaze oko toga da li je Tesla poštovao religiju ili je bio teozof? To nije važno. Svojevremeno je Čarls Darvin, dobri vernik Anglikanske crkve, više doprineo rušenju religijskog kreacionizma od osvedočenog ateiste Karla Marksa. Uprkos tome što je isti Darvin svojevremeno odbio Marksovu ponudu da mu ovaj posveti jedan tom „Kapitala“. Važnija je upotreba Tesle. Da li Teslin pepeo treba da posluži tome da đaci na ekskurzijama obilaze ostatke genijalnog inženjera slušajući popa koji objašnjava naizmeničnu struju kao izraz božje volje? Možda to i nije cilj seobe Teslinog pepela, ali se njegovim naknadnim klerikalizovanjem sigurno pokušava stvoriti važan tanatopolitički potencijal. U kom smislu? Smrt je važan simbolični kapital, a sve crkve tvrde da bez straha od boga nema morala, ali ni dovoljno uspešne tanatopolitike. Da li će Teslini ostaci dodatno legitimisati onoga koga država ovlasti da se stara o njima?

Možda i neće, pa otuda i ne treba preuveličavati politički značaj seobe Teslinog pepela? Kao da živimo u dobu u kom ne mali broj ljudi već veruje da i nema nekog paradoksa između naizmenične struje, transformatora i generatora s jedne i božje volje s druge strane. Ali, vremenu uprkos, treba jasno reći da su to nespojive stvari. A iza seoba mrtvih ili njihovih ostataka ne krije se samo promena vrednosti i revizija prošlosti, nego i izmena smisla i morala. Politika je stalna borba oko nametanja smisla preko simboličkih rituala oko važnih mrtvih. Smestiti Teslu bliže bogu znači na neki način i njegove izume degraditi na učinak božje volje i umanjiti lični samopregorni rad pojedinca koji se usprotivio zapisanoj sudbini. Tesla je uspešno detronizovao mnoge teološke dogme oko prirode, pa ga i otuda ne treba vraćati crkvi koja još uvek počiva na istim dogmama.

Ali tanatopolitika je čudo. Zbog neiskustvenosti stanja nakon smrti, simbolizacija neiskustva je vrlo maštovita, u različitoj meri uverljiva, ali uvek politički upotrebljiva. Upotreba neproživljenog iskustva smrti je nužno proizvoljna i spekulativna, ali ne uvek i mistična. Kako je govorio Ivo Andrić, govor o Gospodu Bogu, koga svi pominju, a koga niko nikada nije video, ne može se svesti samo na praznu ritualnu uzrečicu. Naprotiv, nije prazna simbolika, nego važan segment ideološkog jezika to što se danas javni funkcioneri krste, što državne ustanove u Srbiji imaju vlastitu krsnu slavu, a država himnu “Bože pravde”, ili što se Predsednik republike ne rukuje sa patrijarhom nego mu ljubi ruku. Protokolarni odnos srpske kapitalističke države prema onostranom i prema stručnjacima za onostrano je anahroni restaurativni pokušaj svladavanja ateističke prošlosti. Da, nikako napredni, nego nazadni. Ali, ima tome jedan važan razlog. Krajem 20. veka na novi način je eksplodirao Corpus mysticum nacije koji definiše suštinu večnog. Danas je nacija beskonkurentski okvir postmortalnog pripadanja političkoj celini. Svi koji tome pripomažu su dobrodošli. Naravno i popovi. Ali može li tome poslužiti i seoba pepela onih naučnika poput Tesle koji su izričito rušili dogme o sudbinski zapisanoj milosti božjoj? Teško.

Zato ako se uticaj crkvene manipulacije strahom od onostranog i od božje volje imalo ozbiljno primi k znanju onda brehtovski rečeno nije neumesna ni dilema da li je skandal zidanje crkve ili je skandal zabrana iste rabote? Odgovor ne treba dekretirati. Ali pre seobe naučnikovog pepela svakako treba dobro razmisliti o izvornom smislu Teslinog učinka.

(Politika 11.mart 2014)

Postavljeno: mart 2014.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad