Virtuelni muzej

Autorska prava viđena „drugim perom”

16. jul 2010.

Pisati o „Guglu”, a pozivati se na smederevsku biblioteku, izgleda kao da nema veze sa temom.

Evo nekih činjenica. Gradska biblioteka Smederevo, objavila je ove godine prvo izdanje romana, „Suva česma” Milana Jovanovića Stoimirovića (1896-1966), novinara, pisca i diplomate. Takav čin malog izdavača može se smatrati kulturnim dugom ovom velikom Smederevcu. Stoimirović je bio politički osuđenik, a roman je napisao u zatvoru 1950. godine. Taj kratak, izvanredan roman koji je bio „uhapšen” šezdeset godina, sve do 2010, obuhvata dva veka života i raspada jedne srpske porodice sa temom sličnom „Deobama”.

Drugo premijerno izdanje ove biblioteke je autobiografska knjiga „Kazivanja”, dnevnik lekara Dušana Stoimirovića, (1870-1956), takođe Smederevca. „Kazivanja” obiluju autentičnim dokumentarnim zapisima, ne samo iz istorije srpske medicine već iz svakodnevnog života Beograda i Srbije. Evo jednog detalja:

„Kao upravnik Duševne bolnice, ostao sam u Beogradu po nalogu srpske Vrhovne komande 1915. godine. Nisam sproveden u zarobljeništvo samo zato što neprijatelj nije znao šta će da čini bez mene sa 5000 do 6000 umobolnih kojima je trebao doktor Srbin – piše u svojim sećanjima Stoimirović.

Nije moguće prebrojati sve ,,bisere” koje mali „zavičajni” izdavači iz srbijanskih gradova, daleko od centara moći i medija, izvlače iz svoje zatamnjene baštine, pokušavajući da ih predstave javnosti.

Najvažnije beogradske dnevne i nedeljne novine, radio i televizija, uglavnom ne obraćaju pažnju na ovu vrstu literature. Zato nije bez osnova pitanje Dragana Mrdakovića, direktora smederevske biblioteke, kako da stane „u red” za pretraživač „Gugl” da bi pomenute (i nepomenute) knjige, isplivale „na površinu”, to jest došle na Internet listu najvećeg svetskog pretraživača.

Ovo pitanje prevazilazi domen lokalnog. Kad je reč o nacionalnoj nematerijalnoj baštini, zašto i dokle čuvati pod velom tajne „skriveno u arhivama” ono što imamo u štampanoj formi, na celuloidnoj traci, emisije radija i televizije. Kakva su to „autorska prava” koja onemogućavaju uvid u ono što spada u domen nacionalne kulture, a može biti predstavljeno u elektronskoj formi. Tu skoro lansirana je teza da neke dokumente naše bliske prošlosti treba otvoriti za javnost tek kroz 70 godina. Kakav apsurd!

Evo kratkog izvoda iz obimne zbirke naslova srpske kulturne baštine koji se mogu videti na „Guglu”. U ovom „Internet poslu” naša država nije učestvovala: „Istorija srpskog naroda” od Venjamina Kalaja, izdanje Petar Ćurčić, Državna štamparija Beograd 1882; „Bukvar za pravoslavnu decu”, sastavio Mita Nešković, Ujvidek 1916; „Pričanje Vuka Dojčevića”, Stjepan Mitrov Ljubiša Beograd 1902; „Srpska narodna jela i pića”, uredio dr Jovan Erdeljanović, Beograd 1908; „Hadži, Đera”, Dragutin J. Ilić, pripovetka, Beograd 1904, itd. Svaka navedena knjiga ima utisnut vodeni žig „Gugla”, a na naslovnoj strani „Hadži Đere” jedan životni detalj. Rukom je upisan dragocen podatak o vlasništvu: „Radmila Dimitrijević, učenica petog razreda realke”.

Da li će to biti „Gugl” ili će država formirati svoj nacionalni pretraživač „virtuelni muzej”, u kome će se znati pravila za korišćenje postavljenog materijala, praktično je pitanje. Ali važno je otvoriti sve domaće arhive (istorijski muzeji, Arhiv Srbije, RTV Srbije) i postaviti ih na Internet. Tako bi se otvorila velika škola saznanja bez koje je teško zamisliti budućnost.

Odlaganje ovog projekta i jalove, najčešće spotičuće diskusije o autorskim pravima, ne bi nam oprostio ni Vuk Karadžić. Upornost koju umemo da ispoljimo u neprihvatanju činjenice da je elektronika „ušla u bukvare”, podseća na pojavu elektrike u 19. veku kada se u Srbiji govorilo da se od nje „kvare oči”.

Sve što je nedostupno kao da nije ni postojalo. Ovo je vreme Interneta koji nam se nudi. Stanimo u red za „Gugl”.

novinar Dragoslav Simić
objavljeno: 14.07.2010.

• KOMENTARI (2):

Kole Novi Sad | 14.07.2010. 14:28

Gospodine Simiću, tekst Vam je odličan... Pitanje nacionalne baštine je veoma bitno uvek pa i u ovom vremenu Interneta. Ako smo već postali zavisnici tih "novih tehnologija" onda ih treba i iskoristiti... sve njihove prednosti, u ovom slučaju laku dostupnost bilo kakvog sadržaja. Doduše postoji jedan naš takav projekat (sajt) - "Rastko" u podnaslovu "Biblioteka srpske kulture" (www.rastko.rs) i tamo se već mnoge vredne stvari mogu naći, pre svega tekstovi iako ima i audio i video materijala.

Милорад Станојловић | 15.07.2010. 16:21

Ово је комплексна тема, а у суштини врло једноставна за решавање проблема. Треба се само ослонити на српски приватни сектор у домену тзв. информатике. За претходних 20 година достигнути су завидни резултати који ће решити проблем о коме сјајно пише господин Драгослав Симић, новинар. Е, сада, да је среће и државе, која чезне за културом, већ је требало да се јави неко из Народне библиотеке Србије. Макар да оправда девизне дневнице. Но, то нећете дочекати. Свеједно, пошто неће они, урадићемо сами. Ставићемо библиотеке у центар овог система и оне ће ускоро постати профитабилне. Неће нам требати ни општине, нити држава, нити њихов новац. Сада библиотеке изгледају као богаташ, који седи на сандуцима са златом (читај: информацијама), а умире од глади. Ко себи помаже и Бог ће му помоћи.

Vidi Komentar - članak dr Dragoljuba Pokrajca

Postavljeno: jul 2010.

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad