Akordi Đerdapa

gramofonska ploča, vlasništvo Muzeja nauke i tehnike, Beograd

Izgled ploče i omota koji je Muzej nauke i tehnike u Beogradu, povodom izložbe 120 godina elektrifikacije Srbije, pored velikog broja ključnih eksponata za ovu temu, predstavio u jednoj vitrini na izložbi u svojoj zgradi u Skenderbegovoj ulici.

Ploča je snimljena namenski i objavljena je sedamdesetih godina prošlog veka u vreme kada je puštena u rad hidro elektrona Đerdap. Sadrži 4 pesme, dve u džez varijanti koje izvodi Tihomir Petrović i dve u narodnoj varijanti koje izvodi Predrag Cune Gojković. Tokom protoka vremena ploča je delimično oštećena.

Spiker /ime nije poznato/:     (mp3)

Tihomir Petrović 1:     (mp3)

Tihomir Petrović 2:     (mp3)

Cune Gojković 1:     (mp3)

Cune Gojković 2:     (mp3)

Dodatnu informaciju o ovim pesmama pronašao sam u knjizi „Obećana zemlja“, Ranka Jakovljevića, hroničara Đerdapa, carinika, odličnog pisca iz kladova, dopisnog člana SANU. Stranice 113 i 114.

Државна служба за пропаганду одредила је да се 1971.г. у плавој сали хотела "Ђердап" одржи музички фестивал лаких нота "Акорди Ђердапа", како би тим поводом био умножен материјал у виду грамофонских плоча и снимљен истоимени краткометражни документарни филм. Продукција грамофонских плоча "ПГП" основана је 1951.г. од стране агитпропа ЦК КПЈ чији је лидер био Милован Ђилас. Првобитно ови носачи звука служили су да "овековече" говоре са седница, конгреса и тзв. народних митинга - штампана реч тешко се пробијала до још увек недовољно описмењених народних маса. У време финализације радова на изградњи великог хидроенергетског и пловидбеног система наручено је шест "вокалних композиција" у част градитеља моћне електране, у извођењу Тихомира Петровића /"Песма Ђердапа"/, Мајде Сепе /"Бродови нека пролазе"/, Лада Лесковара /"Сања девојка са Ђердапа"/, Предрага Гојковића /"Ђердапске делије" - "Кад се ради онда нек се ради, кад се љуби онда нек се љуби, кад се пије онда нек се пије, јер друкче не знају, јер друкче не знају ђердапске делије..."/, Гвоздена Радичевића /"Од Ђердапа до Кладова"/ и Ђорђа Масловара /"Кад се чежња збрише"/. Наредне године "ђердапски хит" Никице Калођере снимио је Драган Мијалковски - "У малом граду крај Дунава девојку сам једну срео", а Мики Јевремевић извео мелодију "Сети се" - од ње су "градитељима-номадима" на растанку 1972.г. навирале сузе на очи: "У Кладову на Дунаву где смо један били дом... скупимо се мало друштво где је она певала... Где, где си сада ти брате мој, шта сада градиш где твој је дом… кад чујеш песму ти јави се и сретних дана ти сети се...". Како је у то време био чест случај, и ова песма завршавала се безбројним понављањем последњег стиха све тишим и тишим тоном и као ретко кад тај штос изазивао је море емоција код адресата. За Тита и Чаушескуа, у хотелу ''Ђердап'' пригодом прославе завршетка радова на ХЕПС певала је Дубравка Нешовић, а гости толико задовољни да јој је на крају феште, уз благонаклону асистенцију повременог пратиоца Љубише Веселиновића - ослободиоца Београда коме је годинама припадала част да преко државног радија Београђанима честита ''20. октобар'', доклегод почетком осамдесетих због изневерених револуционарних идеја од стране сабораца није извршио самоубиство испред споменика ослободиоцима - уручена златна плакета са исписаном реченицом: "Док смо ми брану градили бетоном, Дубравка је гласом". "Ђердапске акорде" филмски је забележио у 16-минутном трајању Миодраг Јовановић, али велики изазаов за југословенске филмаџије тек је предстојао.

Postavljeno: decembar 2013.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad