Poruka iz Rogljeva

Piše Dragoslav Simić urednik sajta

Stručnjaci za vino Siril i Estel Bonžiro rodom iz Burgundije, nisu ni multinacionalna komapanija, ni NVO već jednostavno porodica sa troje dece koji su u Negotinskoj krajini „pronašli vino“ koje su Negotinci zaboravili.

Estel i Siril ispred svoje vinarije u Rogljevu

Ko dozvoli sebi da ga zavedu promotivni prospekti turističke kancelarije u Negotinu, o Rajačkim i Rogljevskim pivnicama, kada dođe na lice mesta, zateći će ruinirane zgrade i po nekog ostarelog meštanina koji zaista za svoje potrebe proizvodi vino. Mladih skoro i da nema. Zato sam sa svoje magnetofonske trake skinuo ovu priču.

Siril: Mi smo u Rogljevu od 2008. godine i proizvodimo oko 25000 flaša vina. Mislim da je ovo najbolje mesto za proizvodnju dobrog vina u Srbiji.

Moja profesija je proizvodnja vina.

Dodaje Estel: Moj muž ima laboratoriju za ispitivanje zemljišta. On tačno zna gde ima dobre zemlje za proizvodnju grožđa.

U pozadini vinarija

Siril: Moja specijalnost je: penolog. Radio sam u Francuskoj 25 godina samo to. Moja žena je ćerka jednog enologa u Francuskoj. Rodom smo iz Burgundije i tamo živimo pola godine, a ostatak godine u Rogljevu. Ovde proizvodimo, a tamo u Francuskoj prodajemo naše vino. Vina prodajemo još i Belgiji, Kanadi i Japanu.

Nije lako prodati ta vina, zato što ljudi ne poznaju srpska vinogorja. Ovo je prvi put da smo uspeli da u Francuskoj prodamo vina proizvedena u Srbiji.

Imamo sorte šardone i kabernet, to su internacionalna grožđa. Ali imamo mnogo vina od autohtonih vrsta grožđa kao: zečinjak, prokupac, burgundac /negotinski/. Imamo jednu staru sortu grožđa game, koje nema više u Francuskoj. Taj game iz Rogljeva je mnogo interesantiji za nas zato što ima bolji ukus nego francuski game. Na vinorodnim terenima Krajine koja po mojim saznanjima ima skoro isti sastav (Visočko brdo) zemljišta kao u Bordou i skoro istu nadmorsku visinu. Ima manje kiše, ali više sunca. Naša ponuda vina je za one ljude koji su pasionirani ljubitelji vina.

Estel dodaje: Ako bi ljudi ovde proizvodili vina u velikim količinama, od tog posla nema ništa.

Porodica na okupu ispred ulaza u vinariju. Unutrašnjost vinarije je izuzetno lepo urađena po projektu arhitekte Miće Jovića
(klikni na sliku za uvećanje)

Pre nego što smo došli u Rogljevo, obišli smo mnogo mesta, ne samo u Srbiji, nego i u Rumuniji, i u Bugarskoj. Tražili smo mesta koja imaju dobru zemlju i koja imaju najviše sunčanih dana, a to je najvažnije za proizvodnju. Kombinacija sunčanih dana i hladne noći je najbolja za dobro vrenja grožđa.To je prirodni balans, „prirodna hemija“ koja stvara dosta alkohola. Takvo vino može lako da se pije, ima aromu i svežinu.

Mi cedimo ekološki zdrava vina. U vino ne stavljamo konzervans. Tu je čisto grožđe. U Francuskoj kupci traže, ali i u drugim zemljama, žele da piju prirodna vina. Neverovatno, ali ni Francuzi, ni mnogi drugi proizvođači u Evropi nerado prave prirodna vina. Kada nemate dobar balans sastojaka u vinu: kiselina, tanin, alkohol, ne možete imati dobro vino. Po evropskim pravilima za proizvodnju vina možete koristiti 30 vrsta aditiva. To je tehnološko vino. Mi ovde proizvodimo samo prirodna vina, zato što imamo dobar sastav neophodnih sastojaka u grožđu.

Uložili smo 150.000 evra u našu Rogljevsku pivnicu i vinograde. Morali smo da kupimo materijal za proizvodnju, da adaptiramo zgradu i da finansiramo prvu i drugu godinu proizvodnje. Jer, prve godine smo stavili vino u burad, druge godine ga flaširali, i tek onda to može da se isplati.

Na našim etiketama piše: „Francuska vinarija Rogljevo“, a imamo pet vrsta različitih vina: tajna, istina, obećanje ITD. Na drugoj etiketi je ispisano isto, ali na srpskom jeziku. I piše da je poreklo grožđa iz Rogljeva i Smedovca. Ovde imamo dva hektara svojih vinograda i šest partnera koji za nas proizvode grožđe, ali ono koje mi želimo.“

Negotinski arhitekta Mića Jović

Nekadašnji predsednik opštine Negotin, arhitekta Miroslav Jović koji je bio vodič ovom novinaru u Rogljevo, dodaje: „Gospodin Siril i njegova gospođa su ovde već poznati i skoro su naši sugrađani. S obzirom da se struktura stanovništva kod nas na selima dosta snizila i došla je do kritične tačke, dolazak takve porodice iz glasovite Francuske, može samo da služi kao primer nama da pronađemo ono što imamo i da ovi ovde od mladih ljudi koji bi želeli da se bave proizvodnjom vina, da pođu primerom gospodina Sirila i gospođe Estel.“

Slušaj:     (mp3)

Postavljeno: mart 2014.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad