“Glasom se piše istorija”

Knjiga + CD u pripremi. Ispovesti 40 sagovornika XX veka prema radio emisijama Dragoslava Simića.

Detaljnije u novoj informaciji za nekoliko dana. Knjiga izlazi početkom sledeće godine.
Objavljivanje ove knjige podržalo je Ministarstvo kulture Srbije na konkursu za 2017. godinu.
Pratite redovno naš Fejsbuk

Dražesna Ita Rina

Ita Rina (1907–1979)

„Ita Rina , pravo ime Italina Lida „Ida” Kravanja (kasnije: Tamara Đorđević), jugoslovenska i srpska filmska glumica slovenačkog porekla. Rođena je 7. jula 1907. u Divači kod Trsta, Italija. Umrla je u Budvi 10. maja 1979. godine.

Pohađala je gimnaziju u Ljubljani. Godine 1926. izabrana je za Mis Jugoslavije, a posle toga učestvuje i na izboru za Mis Evrope. Nakon potpisivanja trogodišnjeg ugovora sa producentskom kućom „Ostermajer film” seli se u Berlin. Godine 1927. počinje njena glumačka karijera. Prvi film u kojem je glumila bio je Dvoje ispod nebeskog svoda Johanesa Gutera i Ernsta Volfa iz 1927, već u njemu „pored lepote iskazuje i znatan glumački dar”.

Sa Itom Rinom razgovarao sam u Budvi 1978. godine. Kad sam se vratio u Beograd, već na aerodromu pod utiskom susreta sa nekad najlepšom ženom iz vremena nemog filma, potražio sam u dnevnim novinama repertoar beogradskih bioskopa ne bih li slučajno našao neki film sa Itom. Naravno, to je bila samo iluzija novinara impresioniranog starom damom koji pokušava da je nađe na filmskom platnu. Ali u tim dnevnim novinama samo je u ukrštenici bilo pitanje – „ime naše prve filmske glumice sa tri slova?” – jedini mogući odgovor je bio: Ita.

Sedamdesetih godina u Jugoslaviji, pre svake filmske projekcije, još su se prikazivali desetominutni žurnali. Sadržaji žurnala su bile aktuelne političke teme. Prva vest obavezno je bio neki detalj iz aktivnosti predsednika Republike Josipa Broza Tita. To vreme opterećeno politikom nepravedno je našu glumicu ostavilo da živi u ukrštenim rečima i uspomenama ljudi koji su je poznavali. Filmski znalac, kakav je bio profesor Vlada Petrić, istoričar filma, umeo je satima da govori o Iti svojim studentima na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Njegova predavanja su bila za pamćenje. Kasnije, mene kao mladog novinara radija ta predavanja odvela su u Budvu, kada sam saznao da tamo živi Ita. U Budvi je ona imala malu kuću, kilometar udaljenu od obale. U telefonskom razgovoru rekla je da uzmem taksi. „Mene svi taksisti poznaju u Budvi”, kazala je.

Sedeli smo na sunčanoj terasi. U hladu suncobrana snimio sam naš razgovor. Ovog puta kao za inat fotoaparat nisam poneo. Zato je ova priča oskudna njenom autentičnom fotografijom sa terse iz Budve. Govorila je sa jakim slovenačkim akcentom. Pokazivala mi je veliki album sa slikama snimljenim tridesetih godina prošlog veka na kojima se vidi lepotica Ita u raznim scenama sa glumcima sa kojima je igrala i rediteljima koji su snimali te filmove.

Sutradan posle povratka, u Radio Beogradu trebalo je da snimim komentar za emisiju o Iti sa Stevanom Jovičićem iz Jugoslovenske kinoteke, dobrim poznavaocem filma. Dok sam ga čekao, u hodniku u kome su se nalazila studija sreo sam velikog srpskog i jugoslovenskog glumca Viktora Starčića. Pitam ga da li je poznavao Itu Rinu. Njegov kratak odgovor koji sam kasnije uklopio u emisiju, snimio sam u studiju 7, koji je bio u holu gde smo se sreli.

Viktor Starčić: „Dražesna Ita Rina. Dražesna, kako smo je onda zvali, kada smo je i gledali. „Veličanstvena” smo je tada zvali. A to je i zaista bila. To je bio jedan izuzetan lik, mislim od naših glumica, koja je prodrla u svet filma. Bila je izuzetno lepa. A kad kažem lepa, to nije dovoljno, jer ona nije bila samo lepa. Ona je imala talenta, a to je, čini mi se, mnogo više nego lepota.

Od tog vremena nas dele mnoge godine. To je bilo negde, ako se ne varam, 1931, 1932. godine, kad sam je upoznao. Ja sam tada bio član Narodnog pozorišta u Beogradu, bio sam mlad glumac sa velikim repertoarom. Igrao sam prilično, da ne kažem i mnogo. Imali smo dve Kuće u Beogradu, Malu i Veliku kuću , tako da sam ja igrao i u jednoj i u drugoj, i bio suviše zaposlen. Možda me je Ita videla u nekoj roli i tako preko svojih veza došla do toga da se i ja sa njom upoznam. I eto, to je moje poznanstvo sa Ita Rinom, davno pre 40-ak i nešto godina. To su moja sećanja na Ita Rinu, pre rata. A kad bi je sada sreo, čini mi se, i posle toliko godina, ja bih je video istom onakvom, lepom kakva je onda bila.“

Postavljeno: decembar 2017.

Autor sajta

Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006. Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi sicke41@gmail.com       sajta

---

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

---

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad