Knjiga + CD u pripremi. Ispovesti 40 sagovornika XX veka prema radio emisijama Dragoslava Simića.
Rukopis pročitala za vas Irina Subotić.
Detaljnije u novoj informaciji za nekoliko dana. Knjiga izlazi do
kraja godine.
Objavljivanje ove knjige podržalo je Ministarstvo kulture Srbije na
konkursu za 2017. godinu.
Pratite redovno naš
Fejsbuk
Irina Subotić Evropa Nostra Srbija - Predsednica
Sigurnim korakom novinar i publicista Dragoslav Simić osvaja razne medije: kao dugogodišnji novinar rado slušanog Drugog programa Radio Beograda, postao je cenjen po svojim emisijama različitih naziva i formata, rađenim često neposredno, uživo. U njima smo decenijama imali priliku da čujemo uzbudljive priče i neverovatne sudbine ljudi raznih generacija, profila, profesija i društvenih statusa. Ponekad su se te priče pretakale u novinske članke, a onda je Dragoslav Simić prilagodio svoj format autorskih emisija novom dobu i neodoljivom mediju interneta, pa je nastao Audio i foto arhiv gde nismo samo slušali, već smo mogli da čitamo i gledamo njegove sagovornike. Sada je pred nama, u našim rukama, neprevaziđen i nezamenljiv predmet, star više od pola milenijuma: knjiga!
Za sve ljubitelje knjige to je istinski događaj. U njoj je sačinjen sjajan izbor iz bogate zaostavštine višedecenijskog serijala radiofonske emisije Govori da bih te video. Sagovornike i teme autor je lično otkrivao, znao da prilagodi svom mediju i realizovao sa njima razgovore na raznim geografskim meridijanima, čak i najtežim vremenima kao što su bile sankcije Ujedinjenih nacija i bombardovanje. Na našu sreću – sačuvao je te istorijske snimke brojnih priča naših znamenitih, ponekad zaboravljenih a često sasvim skromnih likova koji sada, u knjizi, postaju opipljivi doživljaji koji pokrivaju ne samo ceo XX vek, već i široke prostore Balkana, pa i cele Evrope, do Sjedinjenih Američkih Država, Južne Amerike i Australije. Ispričane živim jezikom, autentičnih narečja i iskrenih pobuda, te neponovljive ispovesti nas pozivaju da im se nebrojeno puta vraćamo i da, na izvestan način, ukrštamo ili paralelno pratimo različite životne puteve i neobične sudbine kojima je protkana naša istorija. Nema nevažnog svedočenja, nema malih priča – svako sećanje je dragulj, bilo da dopunjuje neki vakum u našim (sa)znanjima o velikim ličnostima i istorijskim zbivanjima, bilo da nam otkriva sasvim intimne, emotivno obojene i neponovljive, obične trenutke življenja.
Upravo u toj šarolikoj lepezi sagovornika, koje Simić pronalazi čudnim putevima gospodnjim, i sa kojima uspostavlja prijateljski i odnos poštovanja, autor uspeva da otkrije i podstakne ispovesti, probudi duboko zakopana sećanja i najtananija osećanja. Tu se rađa smisao usmene istorije koja postaje vredan dokument o svakodnevnom životu, što su kod nas - tek nedavno - studije kulture uvrstile u relevantne činjenice struke.
Ova alternativna istorija pisana glasom, po rečima Dragoslava Simića, pokriva veoma raznorodne teme: od mukotrpnog života dede Ignjata Cvjetkovića u gudurama Bosne s početka XX veka i dobrovoljca Petra Jovića koji tokom Prvog svetskog rata iz austrougarske beži u rusku vojsku a potom se priključuje Solunskom frontu; od seljaka iz Gruže Živadina Stevanovića koji odlazi na Svetsku izložbu u Njujorku i sreće Teslu do diplomate Miloša Tošića koji Tesli pozajmljuje novac; od obaveštajca Žarka Popovića koji prati Pavelićeve ustaše u Italiji i sprečava prvo pripremano ubistvo kralja Aleksandra, do dr Anke Matić koja u Parizu spasava naše učesnike Španskog građanskog rata i vraća ih u Jugoslaviju... Tu su i sećanja princa Tomislava Karađorđevića na svakodnevni život na dvoru, kao i na odnose sa braćom Petrom i Andrejom.
Tridesete godine su obeležene panslavizmom Sokolskih društava o čemu svedoči Jovanka Jovanović u najstarijem sačuvanom radio zapisu iz 1938. godine, dobijenom iz Praga, a „prvi Jugosloven“, Vane Ivanović seća se – između ostalog – kako je, kao uspešan sportista u trčanju na preponama, na Olimpijadi u Berlinu uspeo da organizuje svoje drugove da ne pozdrave Hitlera.
Početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji oživljen je živopisnim pričama Aleksandra Fredija Mošića na Beograd i njegova putešestvija po Jugoslaviji u želji da se priključi vojsci koja se raspadala. S druge strane, sećanja pilota Velizara Vučkovića koji je bombardovao nemačke tenkove i kolone govore o etici zbog koje se i život stavlja na kocku. Potresna je ispovest Mileta Miličevića koji je ostao invalid celog života od četničkih batina koje je kao dete dobio 1943. godine.
Nikola Kosić, učesnik puča 27. marta 1941, predao je ogromnu arhivu Srpskoj akademiji nauka i umetnosti o našoj emigraciji u SAD, dok su životni nazori izbeglične vlade i srpskih intelektualaca u Engleskoj osvetljeni sećanjima Desimira Tošića, koji je početkom devedesetih godina bio jedan od retkih povratnika u Jugoslaviju i aktivnih učesnika demokratskih promena.
Živopisna sećanja Vojislava Bubiše Simića odnose se na njegov svakidašnji život neposredno pre, tokom i posle Drugog svetskog rata, a posebno na ulogu Radio Beograda i muzike. Nesrećno vreme kolektivizacije nakon oslobođenja osvetlio je Sreten Božić koji je napustio zemlju i nakon evropskih lutanja, stigao do Australije, među Aboridžine kojima je posvetio istraživanja, postao najveći ekspert za domorodačku kulturu i o tome objavio nekoliko knjiga pod imenom Vongar. Janko Hrkalović, jedan od najuglednijih beogradskih knjižara, govori o nepravičnom i dramatičnom zatvaranju svih privatnih knjižara sa dolaskom komunističkih vlasti, dok je Mina Kovačević žrtva omladinskih radnih akcija - jer je tamo obolela od poliomelitisa zbog nehigijenske, zaražene hrane. Njen neverovatan primer pozitivne energije, preduzetnosti i plemenitih namera, prkosi tragičnom zdravstvenom stanju i teškom životu s majkom koja je sama, u bedi, gajila dvanaestoro dece.
Vreme neviđenih, nečovečnih represalija doživela je na Golom otoku Miljuša Jovanović, samo zato što je bila sestra generala Arse Jovanovića i zato što je bila odlučna da se ne pokori naredbama nadređenih; a greh književnika Mihaila Mihailova se vezuje za njegove napise pod nazivom „Moskovsko leto“ i tzv. Zadarsku grupu disidenata sedamdesetih godina prošlog veka.
O odnosima među najvišim jugoslovenskim rukovodiocima, o harizmatičnosti predsednika Tita i o njegovoj međunarodnoj ulozi u vreme destaljinizacije Sovjetskog Saveza i pripremama za konferencije Nesvstanih – govori Budimir Lončar, diplomata i poslednji ministar spoljnih poslova SFRJ, koji svedoči i o nespremnosti i nesposobnosti jugoslovenskog rukovodstva nakon Titove smrti da se prilagodi novim istorijskim okolnostima.
Posle strahota svetskog, dolaze užasi građanskog rata na tlu Jugoslavije devedesetih godina: pred početak, 1989. godine psihijatar dr Jovan Rašković govori Dragoslavu Simiću o ideologizaciji koja je dovela do svih nesreća našeg društva, do mržnje, do identitetskih problema, nacionalizama, do redukovane svesti... Konstatovao je da je naše društvo – paranoidno ! Zato se nije trebalo čuditi što je uskoro nakon tog intervjua došlo do rata. Svedok Dragoslavu Simiću je bila i profesorka žurnalistike u Sarajevu Vlatka Krsmanović, zatvorena na Palama gde je sretala svoje studente u vojničkim uniformama: bila joj je namenjena uloga taoca za razmenu zatvorenika.
Sankcije Ujedinjenih nacija - sećamo se – ostavile su traga na naše živote na različite načine, ali je malo poznato šta se desilo sa našim moreplovcima i brodovima: o tome uzbudljivo govore mornari s broda „Durmitor“ koji je je bio „zarobljen“ u baltimorskoj luci 1994. godine. Bili su izolovani, ostali su bez sredstava za život, bez mogućnosti da se kreću, živeli su uglavnom od milosti lokalnog stanovništva.
Za rat devdesetih godina vezuju se još dva svedočenja: dnevnička proza akademika Ljubomira Simovića pod nazivom Guske u magli o prvom danu bombardovanja 24. marta 1999. godine, kao i neverovatna priča Šanjija Kelemena iz Kikinde, koji je od rata pobegao u Budimpeštu i tamo prodavao sladoled. Sećao se da su se tih godina na prodaju nudili čak i upaljači za atmosku bombu! Radio je i u Grčkoj i u Dominikanskoj Republici, a onda odlučio da nastavi život u Čileu. U turističkoj Meki Vinji del Mar postao je zaštitni znak celog Čilea - „VIP ulični zabavljač Alex Bufon“. Nepoporavivi Jugosloven, umro je nakon kratke i fatalne bolesti 2016. godine.
Govorne emisije Dragoslava Simića, transkribovane u tekstove, odnose se i na druga polja: Živica Tucić veoma kritički, s punim autoritetom stručnjaka, govori o našem mentalitetu, lažnoj religioznosti, nedostatku obrazovanja, neznanju, prenaglašavanju nacionalnog, o duhovnom i moralnom umiranju, primitivizmu, banalizmu i individualizmu, kao i o profiterstvu i arogantnoj vlasti.
Dva teksta su posvećena novinarima: jedan - predratnom novinaru kriminalističke rubrike Politike, Miroslavu Nikitoviću, a drugi - uglednoj i nepoklekloj novinarki Milici Lučić Čavić, dugogodišnjoj urednici Radija Slobodna Evropa nakon što je Milošević „očistio“ s televizije sve nepodobne osobe. Njena maksima je da jednu državu ne čine teritorije, već ljudi.
Dok naša prva glumica Ita Rina evocira svoju blistavu karijeru vezanu za koprodukciju između nemačkih i domaćih filmskih poslanika ranog perioda kinematografije, popularni Cune Gojković se seća svojih pevačkih prvenaca pred početak Drugog svetskog rata. Pesnik Matija Bećković je zastupljen svojim govorom na Vukovom saboru, prvim velikim javnim nastupom, dok glumica Ksenija Jovanović govori o svom privatnom životu, svojoj porodici i paradoksima koji su je pratili kroz karijeru. Pop i rok muzika, karikatura i performansi – predmet su emisije posvećene Jugoslavu Vlahoviću.
Profesor univerziteta Raško Dimitrijević, koji je za života postao legenda po magiji svojih reči, ne odvaja se od omiljene teme – istorije književnosti: govori o Ujeviću i Bojiću, Andriću i Rakiću, Dostojevskom i Ničeu, Šekspiru i Geteu, Valeriju i Rilkeu, Kamiju i Hamsunu... S druge strane profesor Ljubiša Rajić postavlja pitanja etike i posebno nauke koja ne sme da bude zavisna od politike, nacije, vere, pola, rođačkih veza... O etici, hijerarhijama u društvu, aksiološkim pitanjima i gubitku sposobnosti za vođenje dijaloga – razmišlja sociolog Đuro Šušnjić.
Najzad, dve istoričarke, Latinka Perović i Dubravka Stojanović odredile su se na različite načine: Latinka Perović se postavila kao analitičarka političkog mentaliteta, sa sećanjima na vreme njenog aktivnog bavljenja politikom i kritičkog stava, kako ona tvrdi, da je došlo do „petrofikovanja našeg patrijarhalnog supstrata“. Dubravka Stojanović analizira šta je to što muči jednog istoričara? I konstatuje da istoričar uvek piše sa pozicije svoga vremena i o onome što ga najviše zanima, što živi. Dala je primer sopstvenog rada koji se uvek oslanja na lično iskustvo i u tom svetlu daje svoja tumačenja prošlosti.
Usmena, alternativna istorija Dragoslava Simića i njegovih gostiju na talasima radio emisija – sada pretočena u tekstove i zaokružena u knjigu – obogaćena je velikim brojem pojedinačnih doprinosa izvanrednih sadržaja i tema. Pridružujući se znanim imenima našeg društva i naše kulture, mnogi autorovi sagovornici, koji su do sada bili anonimni, postaju i sami važni učesnici, s imenom i prezimenom, u kreiranju ove alternativne istorije pune emocija, istinitih događaja, oživljenih likova i neobičnih situacija. Nijedna priča ne može slušaoca, a sada ni čitaoca, da ostavi ravnodušnim, jer iz svih svedočenja izbijaju autentični događaji, sveža sećanja, iskrenost i neposrednost pristupa, uz bogatstvo ideja, neočekivanih ličnosti, podsećanja na nekadašnje vrednosti, običaje ili načine života. A često se suočavamo sa ljudima koji pronalaze puteve prevazilaženja stalnih neminovnosti zle kobi, što govori o snazi i inventivnosti, nemirenju i stalnoj borbi – svih generacija naših ljudi, bilo koje da su profesije, godišta ili porekla. Volela bih da se i tako čita ova dragocena i uzbudljiva knjiga Dragoslava Simića.
Beograd, jesen 2017.
Irina Subotić
Postavljeno: oktobar 2017.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača
sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
sajta |
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
