Knjiga + CD u pripremi. Ispovesti 40 sagovornika XX veka prema radio emisijama Dragoslava Simića.
Rukopis pročitao za vas profesor Ljubodrag Dimić istoričar.
Detaljnije u novoj informaciji za nekoliko dana. Knjiga izlazi do
kraja godine.
Objavljivanje ove knjige podržalo je Ministarstvo kulture Srbije na
konkursu za 2017. godinu.
Pratite redovno naš
Fejsbuk
Ljubodrag Dimić
Na pitanje da li se glasom prošlosti piše istorija kolega Dragoslav Simić odgovara rukopisom „I glasom se piše istorija“. Tom pozitivnom odgovoru iskusnog novinara i publiciste istoričar neminovno pridodaje konstataciju da je glas prošlosti bitan za sadašnjost i budućnost, ali i napominje da je važno čiji se glas čuje i čiji glas (ili glasove) treba slušati. Samim tim, mora biti jasno da između izrečenog „čuo sam“ i „slušao sam“ i „video sam“ i „gledao sam“ na jednoj strani i „saznao sam“ istražujući neki događaj ili proces u njegovom istorijskom kontekstu na drugoj, postoji, u saznajnom smislu, značajna je razlika. Prvi iskaz je karakterističan za učesnike i svedoke istorije, savremenike, koji sa puno kontroverzi, najčešće govore o svom vremenu bez da su u potpunosti svesni istorijskog značaja, odlika, sadržaja vremena u kome su živeli i žive, dok drugu konstataciju izriču istraživači istorijskih događaja i procesa svesni da znanje nikada nije konačno i da se uvek može nadopunjivati rezultatima novih istraživanja. Bez tragova prošlosti koje ostavljaju učesnici i svedoci događaja, oni koji ih naknadno tumače nisu u mogućnosti da rekonstruišu prošlost i o njoj izriču racionalne sudove.
Izbor čiji ćemo glas prošlosti slušati i kome ćemo verovati u rukopisu „I glasom se piše istorija“ sačinio je Dragoslav Simić. U pitanju je dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2, autor edicije dokumentarističkih emisija „Knjige koje govore“, iskusni novinar sa izraženim instiktom da odabere sagovornika, dramaturški obradi sabrani materijal i sačuva za budućnost fono-zapise prepune dragocenih podataka o ljudima, događajima, idejama, identitetima i duhu vremena. Deo tog sabranog i sačuvanog blaga, nastalog novinarskim radom samog autora, kolega Simić je prezentovao i u rukopisu „I glasom se piše istorija“. Rukopis sadrži oko 40 intervjua u kojima govore učesnici, svedoci i tumači događaja, pojava i procesa koji ispunjavaju istoriju.
Iskazi zabeleženi na magnetofonskoj traci pokreću neka od suštinskih pitanja značaja usmene istorije. Među njima važno mesto ima procena da vrednost fono-zapisa nije samo u tome što svaki od intervjuisanih sagovornika iznosi svoje životno iskustvo i svoj stav, već u činjenici da javnost (a njen sastavni deo su i istoričari) postaje svesnija da svoju funkciju vrši u društvenom kontekstu permanentno izloženom uticaju politike. Birajući svoje sagovornike, Dragoslav Simić je bio svestan težine pitanja i „zamki“ koje prate rad ozbiljnog novinara-dokumentariste, poput onih: na kakvim se izvorima (dokazima, autoritetu...) zasnivaju iskazi učesnika i svedoka istorije, šta se putem glasa koji emituju mediji (u ovom slučaju Radio Beograd 2) „plasira“ javnosti, kome pripada „glas prošlosti“ prevashodno utemeljen na sećanju i pamćenju oblikovanom naknadnim iskustvom, kolika su lična znanja i koliko visoka „stajna tačka“ (društvena pozicija i mesto u konkretnom istorijskom događaju i procesu) onih koji saopštavaju podatke od važnosti za razumevanje uvek asimetrične, isprepletane i složene prošlosti, kakav je međusobni odnos pojedinca i društvenih grupa i zajednica kojima pripada, u kojoj meri i na koji način sabrano iskustvo o problemima manjeg društvenog značaja može biti dovedeno u vezu sa širim tumačenjima prošlosti i drugo. Iz tih razloga u iskazima učesnika, svedoka i tumača prošlosti, koje prezentuje kolega Simić, nema „vulgarne očiglednosti“ koja zloupotrebljava prošlost i njome manipuliše, ali ima mnogo podataka, zapažanja, ocena, lucidnih misli koje govore o stalnosti i promenama u životu pojedinaca i društva, o ratovima, transformacijama, preokretima, krizama, regresiji, usponima, napretku, što podstiče na razmišljanje o prošlosti. Činjenica da usmena istorija uvek centralno mesto daje ljudima koji su stvarali, oblikovali ili trpeli u prošlosti neminovno utiče na promenu fokusa same istorije, tim pre kada se čuje glas malog čoveka, onog koji predstavlja deo solidarnih masa, kome su namenjeni niži spratovi prošlosti. U tome treba tražiti još neke od vrednosti ovog štiva.
Svaki od navedenih intervjua sadrži biografski deo o intervjuisanom iz pera autora rukopisa Dragoslava Simića i godinu kada je intervju nastao. U tom delu intevjua najčešće je saopšteno na koji je način autor intervjua upoznao onog koji pripoveda svoju životnu priču ili saopštava svoje viđenje prošlosti. Deo intervjua sačinjen je sa anonimnim, a često i zaboravljenim svedocima istorije HH veka. U pitanju su, najčešće, lične istorije, kako ih istoričari nazivaju „malih ljudi“, koje potvrđuju da je svaki od njih ipak u nekom trenutku života bio „istureni statista“ u globalnim događajima minulog veka. Uz njih se čuju i „glasovi“ savremenika od imena i prezimena, ljudi politike i kulture, pojedinci koji su donosili odluke, preuzimali odgovornost, uticali na ključne tokove istorijskog procesa, kao dobrovoljci, vojnici, disidenti, zatočenici čuvali vrednosti države, demokratije ili revolucije, oblikovali politički i kulturni identitet naraštaja, brinuli svaki na svoj način o naciji, kulturi, moralu, obrazu, istini (Desimir Tošić, Jovan Rašković, Jugoslav Vlahović, Ksenija Jovanović, Latinka Perović, Ljubomir Simović, Ljubiša Rajić, Matija Bećković, Mihajlo Mihajlov, Milica Lučić Čavić, Nikola Kosić, Tomislav Karađorđević, Raško Dimitrijević, Vane Ivanović, Vojislav Simić, Budimir Lončar i dr.). U pitanju su ljudi različitih životnih doba, ličnih i profesionalnih interesovanja, političkih orijentacija, životnih sudbina, čija mozaična priča čini rukopis kolege Simića misaono koherentnim. Uglovi iz kojih se govori o prošlosti su brojni. Mnoštvo podataka govori o privatnom životu, porodici, ulozi roditelja, odrastanju, uticaju škole i društva, emocionalnim stanjima, političkim i kulturnim uzorima, emancipaciji, odnosima u društvu, klimi vremena. Faktografija iskaza je bogata. Svi intervjui sadrže ličnu „boju“ i stav pojedinca koji govori. „Glasovi“ učesnika, svedoka, savremenika istorije ne samo da najdirektnije bogate sadržaj naših znanja o prošlosti već utiču na tematsko širenje zanimanja za prošlost i čine da izučavanje istorije dobije nove dimenzije.
Imajući sve navedeno u vidu, slobodni smo da najtoplije preporučimo rukopis kolege Dragoslava Simića „I glasom se piše istorija“ za objavljivanje.
U Beogradu, 18.09.2017.
S poštovanjem
Prof. dr Ljubodrag Dimić
Postavljeno: novembar 2017.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača
sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
sajta |
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
