Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook pretraga

Novinarski šegrti u službi Informbiroa

Dragoslav Simić

Politika, Kulturni dodatak, subota 26. decembar 2020.

Programske postavke radio-stanice Slobodna Jugoslavija bile su postavke Informbiroa. Išlo se direktnona obaranje Titovog režima, naročito u početku, kada se verovalo da se to može ostvariti. Učestvovali smo u njegovom idejnom razobličavanju kao izdajnika socijalizma

Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com. Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.

Radio „Slobodna Jugoslavija“ Milana Petrovića

Uprava državne bezbednosti u Beogradu leta 1948. imala je informaciju, da mladi pitomac Vojne akademije u Moskvi, Beograđanin Milan Petrović, ima vezu sa ćerkom sovjetskog generala Timofeja Kornjejeva. Bio je to dovoljan povod da bude optužen za izdaju naroda. Pred odlukom, Goli otok ili bekstvo za Moskvu, Milan Petrović, preplivao je Dunav kod Kladova, uveren da će preko Rumunije stići do lepe Ruskinje Maše. Da stvari u odnosima između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije nisu krenule drugačijim tokom, ovaj skoro romantičan detalj iz života Milana Petrovića, možda je više interesantan za neki avanturistički roman. Ali nije tako.

Imao je tada 23 godine. Milan Petrović rođen je u Beogradu 1925. godine. Završio je Geodetsku školu, a naše vojne vlasti šalju ga na školovanje u Sovjetski Savez 1946. godine. Danas je ovaj novinar dopisnik Politike iz Bukurešta.

Novinarski šegrti u službi Informbiroa

U Bukureštu, Petroviću je ubrzo postalo jasno da do Moskve neče stići. Rezolucijom Informbiroa i prekidom diplomatskih odnosa sa Jugoslavijom, u svim istočnoevropskim zemljama pokrenute su antititovske radio stanice i listovi koji su štampani na srpskohrvatskom jeziku. U Rumuniji je 1949. godine osnovana Radio slobodna Jugoslavija koja je emitovala svoj program iz Bukurešta. U toj radio stanici, Milan Petrović se prvi put oglasio 1950. godine. U listu “Pod zastavom internacionalizma” objavio je svoj prvi članak 15. avgusta 1949. godine.

ANTRFILE: Agencija FP prenosi: 2. septembra 1949. u 23h vest iz Bukurešta.

„Za čvrsti mir, za narodnu demokratiju“, piše danas da je počela rad radio stanica jugoslovenskih revolucionarnih emigranata. Zadatak ove stanice je da otkriva izdajničku delatnost zločinačke bande Tito ~ Ranković, da informiše jugoslovenske trudbenike o stvarnoj situaciji u zemlji, da otkriva laži i falsifikate Titove propagande, da upoznaje jugoslovenske trudbenike o uspesima Sovjetskog Saveza i zemalja narodne demokratije sa borbom trudbenika svih zemalja za mir, slobodu i nezavisnost, protiv izazivača novog rata. List dodaje da je uprkos činjenici da ova klika pokušava svim sredstvima da spreči i omete emisije, da se preduzimaju svirepe sankcije protiv onih koji ih slušaju, da se ta radio stanica kleveta u jugoslovenskoj štampi, ali ništa ne može ugasiti glas istine.“

Novinarski šegrti u službi Informbiroa
Crtež Rajko Kronja novinar iz Bukurešta.

Milan Petrović govori: Radio stanica „Slobodna Jugoslavija“, nalazila se u samom centru Bukurešta. Ja sam u njoj počeo da radim godinu dana po preplivavanju u Rumuniju. Imala je emisije na srpskohrvatskom, slovenačkom i makedonskom. Njen prvi glavni urednik bio je Duško Novakov, Pančevac, a tri godine bio je glavni urednik Uroš Tomin, inženjer hemije, kasnije, doktor filozofije, iz Kikinde.

Uglavnom su to bile vesti koje su išle 24 sata. U ponoćnom emisijama, diktirani su razni propagandni leci slušaocima protiv Tita koje su slušaoci trebali da prepisjuju i dele kao letke.

Olimpijada u Helsinkiju

Osnovne direktive dobijali smo iz Moskve, priučavali smo se radio novinarstvu. To su bili napabirčeni novinari, nisu to bili novinari iz struke. Jedini čovek koji je bio pravi novinar, bio je Viktor Nedić. To je bio prvi posleratni dopisnik Tanjuga iz Berlina, i njega su doveli u Bukurešt. On je bio najsposobniji od svih nas. Bili smo šegrti u novinarstvu.

Jugoslovenska redakcija je bila kratkotalasna stanica i bila je u dubokoj ilegalnosti da se stvori utisak da se ne zna odakle se emituje program. Sa mnom je radio i Aleksandar Opojević, čovek koji je dvadeset godina kasnije ubijen prilikom otmice i hapšenja Vlada Dapčevića u Bukureštu. On je bio major jugoslovenske vojske prebegao takođe iz Jugoslavije. Prvi spikeri su bili Zlata Milić, iz Pančeva ili iz Bele Crkve, i Branko Berić iz Šapca.

Upečatljiv detalj koji pamtim je se one Olimpijade u Helsinkiju 1952. kad su igrale fudbalske reprezentacije Jugoslavije i SSSR-a. Mi smo bili u velikoj dilemi: za koga da navijamo? Znate, srce je u Srbiji, a ovamo, mi smo sa Sovjetskim Savezom zajedno. I, znate, ta utakmica je bila dramatična. Mi smo vodili 5:1, a Rusi su izjednačili sa 5:5 u poslednjem minutu. Moralo je naknadno da se igra. U ponovljenoj utakmici naši su pobedili, ne sećam se sa koliko, i onda su tu loptu odneli u Beograd na Terazije. Rečeno je: mala Jugoslavija je pobedila veliki SSSR. Međutim, u finalu su se sreli Mađarska i Jugoslavija, i onda je mala Mađarska tukla Jugoslaviju. I ja dobijem nalog, odnosno, traže mi da komentarišem to i upravo sam tako i komentarisao, o toj lopti. Mala Jugoslavija je pobedila veliki SSSR. Bila su takva vremena.

Milan Petrović
Milan Petrović ispred Radija

Priučeni novinari i veličanje Staljina

Što se tiče materijalne strane, znači nalaženja sedišta, opremanja, tehnike, studija, to je obezbeđivala Komunistička partija Rumunije, direktno Centralni komitet. Postojali su specijalni instruktori koji su radili samo sa nama.

Programske postavke radio stanice su bile postavke Informbiroa. Išlo se direktno na obaranje Titovog režima, naročito u početku kada se verovalo da se to može ostvariti. Učestvovali smo u njegovom idejnom razobličavanju kao izdajnika socijalizma. Išli smo na to i pisali smo te članke da izazivamo nepoverenje i neposlušnost u zemlji u svim sferama života. U to vreme, naravno, emisije su bile prožete dogmatskim veličanjem Staljina, glorifikacijom SSSR-a i čitavog socijalističkog tabora. To nam je bio program. Prvih godina naročito, prenosili smo sve važnije članke iz lista “Za trajni mir, za narodnu demokratiju”, koji je kao i Radio bio organ Informbiroa. Najveći deo svih tih materijala koje smo prenosili, uziman je iz antititovske emigrantske štampe. To su listovi: Napred koji je izlazio u Sofiji, Nova borba koja je izlazila u Pragu na srpskom. “Pod zastavom internacionalizma”, i “Za socijalističku Jugoslaviju”, štampani su u Moskvi. Koristili smo i štampu naših izbeglica iz SAD, Kanade i Australije. Tamo su bili različiti politički tonovi, izbeglica koji su bili protiv Tita.

Makaze su radile „punom parom“. Članci su se isecali i – čitali i montirali. Primitivno novinarstvo, ali takvo je vreme bilo.

Pisali smo i sopstvene komentare bez naznake autora koje sam i ja često pisao.

Đilas ili Tito

Ovo se događalo pre skoro 80 godina. Ja sam tada bio mlad, bez životnog iskustva, vaspitan kao oficir Jugoslovenske narodne armije, geodeta.

Slušali smo Radio Beograd, ali nije postojalo organizovano slušanje ili beleženje emisija. Kad je Đilas pokrenuo pitanje odvajanje od Titove politike, mi nismo znali šta se tačno dešava. Među nama je izbila polemika. Nismo shvatili Đilasove teze. Dugo nismo znali koga da podržimo − Đilasa ili Tita? Nismo znali šta se tačno dogodilo u Jugoslaviji. Nismo imali dodir sa našim slušaocima. Nismo dobijali pisma. Bili smo izolovani i odvojeni od tog sveta.

Drazesni_KGB-korica1

Bilteni kao inspiracija za pisanje

Imali smo biltene spoljnih vesti. Dovoljno su bili suvoparni. Sastavljani su uz korišćenje sovjetske agencije Tas i rumunske agencije Adjerpres. Tako da smo tu dobijali materijal, i to je bila inspiracija za pisanje.

Emitovali smo malo muzike. To su bili uglavnom govorni programi, ali emitovana je i međunarodna revolucionarna muzika, recimo Bandijera rosa, koja je često bila emitovana, ili Pol Robinson, Amerikanac, crnac. Interesantno je spomenuti da je najavna špica jedno vreme bila Internacionala.

Verovali smo da smo mi zastupnici pravog socijalizma.

Mi smo planirali emisije, ali smo podnosili izveštaje našem koordinacionom komitetu i centru jugoslovenskih revolucionarnih emigranata u Moskvi. Šef tog centra bio je general Pero Popivoda. Negde 1951. poslali su nam iz Moskve u Bukurešt mladog prevodioca Jurija.

unutrasnje_korice-2

Banditi i izdajnici

Koristili smo u obračunima sa jugoslovenskom štampom najgrublju terminologiju, a i ta štampa nam nije ostajala dužna. Mi smo govorili: banditi, provokatori, izdajnici, imperijalističke sluge, svi mogući pogrdni epiteti koji su mogli da se nađu. Međutim, argumentacija za te epitete bila je plitka, bila je primitivna. U suštini, mi smo imali veoma usku autorsku bazu. Pisali smo o svemu i svačemu: i privreda, i kulaštvo, i seljaštvo, i ne znam šta, i vodoprivreda, i spoljna politika itd.

Čitav rad na radiju „Slobodnoj Jugoslaviji“, odvijao se u dubokoj konspirativnosti. Kada se Vitomir Nedić propio i postao nesiguran, stanica je preseljena na novo mesto. Učestvovao sam jednom u tom preseljavanju. Pocepao sam pantalone. Žena me je pitala: “U kakoj si šteti bio...?” Ni porodica nije smela da zna za mesto radio stanice.

Oko nas su se vrzmali svakojaki agenti raznih službi jer je to bilo vreme borbe „blok protiv bloka“. Nas su tražili. Trebalo je da se pronađe gde je stanica, odakle je emitovala program. Emisioni centar bio je daleko od Bukurešta. Govorili su nam šefovi da postoji mogućnost da budemo kidnapovani. Možda se u toj opreznosti i preterivalo, ali je to, verovalo se, podizalo revolucionarni duh.

Od svih tih emigranata, ja sam jedini ostao do kraja u novinarstvu i imao sam priliku da tokom života upoznam mnogo raznih ljudi, a što se tiče onih koji su vezani za jugoslovensku politiku, pomenuo bih Vlada Dapčevića posebno. Međutim, nisam se slagao sa njim. On je bio krajnje levi ekstremista. Možda se neki tragovi o ovom radiju „Slobodna Jugoslavija“ mogu pronaći u arhivi Udbe, pošto je Udba direktno pratila naš rad. Sve što se govorilo i radilo u Bukureštu, njih je interesovalo u Beogradu. Ta radio stanica u svakom slučaju spada u istoriju informbirovskog radija koju je ubilo vreme.

Za mene kada danas gledam, bilo je to jedno romantično doba u kome sam učestvovao svom svojom dušom. Na sve to ipak gledao sam i sa izvesnom dozom kritike. Rekao bih − progledao sam. Znam da sam tada bio priučeni novinar, ali sam kasnije nešto i naučio. A sada, ako me u Beogradu objavljuju u raznim novinama, znači da ti tekstovi ipak nešto vrede.

ANTRFILE: Posle gašenja “Slobodne Jugoslavije” 1954. i otopljavanja odnosa Sovjetskog saveza i Jugoslavije, Milan Petrović diplomira filozofiju i radi kao urednik jugoslovenske redakcije u Radio Bukureštu. U toku političkih previranja u Rumuniji 1989, našao se na strani onih koji su bili protiv režima Čaušeskua.

Integralni tekst ove priče biće objavljen u knjizi “I glasom se piše istorija” koja je u pripremi.

Postavljeno: januar 2021.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Autor sajta  Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
Dragoslav Simić Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006.
Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi

sicke41@gmail.com

english   YouTube   facebook sajta

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com


Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana