Politika, 28.03.2011.
U dokumentarnoj seriji pod geslom „Govori da bih te video” slušali smo triptih naše poznate glumice Ksenije Jovanović, prvakinje Narodnog pozorišta u Beogradu. Tokom tri polučasovne emisije ona je govorila o svome životu, posebno ukazavši na paradokse koji su je pratili u umetničkom delovanju.
Ksenija Jovanović prvakinja Narodnog pozorišta u
Beogradu
Studirala je na Visokoj filmskoj školi u Beogradu, a snimila samo dva filma, da bi čitavu umetničku karijeru ostvarila u pozorištu. Ali, i u pozorištu pratili su je paradoksi. Iako predodređena za heroine u građanskim dramama i salonskim komadima, možda svoj najveći uspeh postiže tumačenjem naslovne uloge u komadu Aleksandra Popovića „Jelena Ćetković” o stradanju sekretara beogradske partijske organizacije za vreme nemačke okupacije. Ili, kako otvoreno kaže, neke uloge, kao barunicu Glembaj, tumačila je premlada, a ne kao zrela umetnica, što bi joj svakako više odgovaralo. Takođe, retko je bila u prilici da radi sa rediteljima koji bi je vodili na osnovu vlastitih originalnih i jasnih koncepcija, već je uglavnom sama tragala za prihvatljivim i podesnim interpretativnim rešenjima.
Govorila je Ksenija Jovanović i o sebi – počev od detinjstva i mladosti provedenih u Sarajevu, Novom Sadu i Beogradu – gde su glumovali njeni roditelji Irena i Branko Jovanović. Pričala je i o svom nedavno preminulom životnom sadrugu, novinaru Georgu fon Hibenetu, sa kojim je provela skoro četiri decenije.
Kazivala je spontano i mirno i njen prijatan, baršunast glas, valjda najlepši glumački glas našeg vremena, plenio je slušalačku pažnju u istoj meri kao i kada nastupa u radio-dramama (a ostvarila je više od dvesta uloga pred mikrofonom!). Zato je Dragoslav Simić ispravno postupio kada je u emisiju uključio i dva radio-dramska zvučna inserta.
Jer, kao što je Ksenija Jovanović prvakinja na pozorišnoj sceni, ona je i prva dama naše radio-drame. U svojoj ispovesti ona nije oživela samo vlastitu sudbinu, nego i čitavo jedno doba, što će reći drugu polovinu prošlog i prvu deceniju ovoga stoleća. Bilo je to vreme velikih društvenih promena i potresa u kojem je pozorište, kao umetnost najviše povezana sa aktuelnim zbivanjima, imalo značajnu misiju, koja je iziskivala angažman svakog pojedinog umetnika.
U ispunjavanju toga zadatka sudelovala je Ksenija Jovanović čitavim svojim bićem i na to nas je nesumnjivo podsetio ovaj dokumentarni triptih koji je Dragoslav Simić majstorski oblikovao, proprativši ga prikladnim klavirskim pasažima. Još jedan vredan radiofonski poduhvat Dragoslava Simića, zvučno ostvarenje koje se izdiglo do jedinstvenog teatrološkog dokumenta.
(Radio Beograd 2, 28. februar, 7. i 14. mart).
(S leva na desno) Ksenija Jovanović, Srebrenka Ilić
novinarka, Dragoslav Simić urednik sajta i Miodrag Ilić dramski pisac.
Fotografije na ovoj stranici snimio Slobodan Bibić, fotograf Narodnog
pozorišta, 29. januara 2011. u Muzeju narodnog pozorišta.
Postavljeno: april 2011.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
