Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

BOSILJ

Sin, dr Vojin Bašićević o ocu seljaku i slikaru ILIJI Bosilju

Životopis jedne porodice

Aleksandar Zograf

Dr Vojin Bašićević

Dr Vojin Bašićević je 2005. godine u svom stanu u Novom Sadu u 15 nastavaka ispričao sagu o Bosilju uredniku sajta Dragoslavu Simiću. Tada su nastale i fotografije koje gledate. U pozadini jedna od mnogih slika Ilije Bosilja.

Ko je Ilija Bašičević Bosilj?
/1895 ~ 1972/

Deo ovog teksta preuzet je sa sajta
Elektronski časopis www.topsrbija.com NAJBOLJE IZ SRBIJE

Ilija Bašićević Bosilj je rođen 1895. godine, kao deveto dete u jednoj seoskoj porodici. Završio je svega četiri razreda osnovne škole i prvi deo život posvetio isključivo seoskim poslovima. Drugi svetski rat, Ilija je sa dvojicom svojih sinova proveo u radnom logoru u blizini Beča. Tamo je oboleo od tuberkuloze i prestao da radi teške fizičke poslove. Delom iz zdravstvenih razloga, a delom zbog neslaganja sa zadrugarskim sistemom u posleratnim godinama u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslavije, sa kojim je bio u sporu, izgubio je zemlju i suočio se sa viškom slobodnog vremena, koje je nekako trebalo ispuniti. Skriveni slikarski talenat isplivava u prvi plan kada ga stariji sin Dimitrije, posredno upoznaje sa naivnim slikarstvom. Dimitrije se kao svršeni istoričar umetnosti pedesetih godina bavio naivnom umetnošću, kao kritičar i kao galerista u Zagrebu. S druge strane Ilija je pasionirano čitao Bibliju i brojne mitološke tekstove iz bogate kućne biblioteke, koju su opremili njegovi sinovi, Dimitrije i Vojin. Pretpostavlja se da je Ilija slušao sina o seljacima, naivcima iz Hlebarske slikarske škole, i da ga je to inspirisalo da krene da se i sam bavi slikarstvom.

Ilija Bosilj

Prvu sliku naslikao je 1957. godine, kada je imao 62 godine. Na slici je predstavio kućne svece Kuzmu i Damjana, tako da su imali jedno telo i dve glave, što je izazvalo zgražavanje ljudi koji su tu sliku videli. Čak je i Dimitrije njegove prve radove uništio jer je smatrao da ne zavređuju da ih bilo ko drugi vidi. Međutim, i pored sinovljevog protivljenja, Ilija nije odustajao od slikanja. Dimitrije je dao očeve radove svojim kolegama, za koje je mislio da će moći objektivno da ih procene, ne govoreći čije su slike u pitanju. Ispostavlo se da su svi bili oduševljeni tim novim umetnikom koji se pojavio na slikarskom nebu naive, i odmah su ga te godine, uvrstili na izložbu naive Jugoslavije. Tada počinje ružan period u Ilijinom životu. Da bi izbegao čaršijska naklapanja, prema kojima sin protežira oca, Ilija je rešio da se na toj izložbi predstavi pod pseodonimom i da se ne objavi njegova biografija, koja bi uputila na pravi identitet. Međutim, novinari su saznali ko je autor tih slika i krenula je besomučna hajka na kompletnu porodicu. Ti napadi su bili vrlo brutalni, a svodili su se na tvrdnju da to ne slika Ilija već Dimitrije, i da na taj način, njih dvojica pokušavaju da zarade pare, pošto je u to vreme naiva bila u ekspanziji. Cela ta afera, poznata kao „afera Bosilj“, kulminirala je 1965. godine, kada je u Zagrebu formirana komisija sastavljena od eminentnih stručnjaka, koji su se u to doba bavili naivom i pred kojima je Ilija morao da slika, ne bi li dokazao da je on stvarni autor tih dela. Čim je počeo da slika, prisutnima je bilo jasno da se pred njima nalazi autentični umetnik prepoznatljivog rukopisa, i sledila su izvnjenja i od strane novinara i od strane umetničke elite. Kako je poznato, to je jedinstveni slučaj u slikarskoj umetnosti da jedan autor pred sudom dokazuje da je naslikao svoja dela. Sva ta neprijatnost rezultirala je time da na teritoriji čitave tadašnje države galeristi nisu bili radi da izlažu Ilijine radove, ali su zato njegove slike proputovale ceo svet. Za života izlagan je širom Zapadne Evrope (Amsterdam, Minhen, Milano, Dortmund, Bazel, Cirih, Pariz, Rim, Đenova), u Japanu (Tokio, Osaka), i Južnoj Americi ( Mexico City). Sve te države su otkupljivale njegova dela za svoje zbirke i tako da danas veliki broj Ilijinih slika ima po svetu.

Slušaj - 1.deo:     (mp3)

Slušaj - 2.deo:     (mp3)

Slušaj - 3.deo:     (mp3)

Slušaj - 4.deo:     (mp3)

Slušaj - 5.deo:     (mp3)

Slušaj - 6.deo:     (mp3)

Slušaj - 7.deo:     (mp3)

Slušaj - 8.deo:     (mp3)

Slušaj - 9.deo:     (mp3)

Slušaj - 10.deo:     (mp3)

Slušaj - 11.deo:     (mp3)

Slušaj - 12.deo:     (mp3)

Slušaj - 13.deo:     (mp3)

Slušaj - 14.deo:     (mp3)

Slušaj - 15.deo:     (mp3)

Slušaj - 16.deo:     (mp3)

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Postavljeno: jun 2015.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana