Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Branko Lustig

Od Aušvica, logora smrti, do Oskara za filmove “Šindlerova lista” i “Gladijator”

Branko Lustig
Branko Lustig

Za istoriju slučaja “Lustig i ja”, treba navesti ovaj detalj.

Godina je 1980. Kraj marta. U punom sjaju u Beogradu se održava Festival jugoslovenskog dokumentarnog filma. Novinari, filmadžije, posetioci, gužva u Domu sindikata gde se festival održava. Pored mnogih drugih tu je i reditelj kultnih filmova “Kozara” i “Bitka na Neretvi”, Veljko Bulajić. Njega sam poznavao od ranije. Sa njim u društvu bio je čovek srednjeg rasta, bujne crvene kose, u odelu bež boje sa bordo maramom oko vrata. Sreli smo se, a Veljko, onako neposredan, praćen svitom radoznalaca, kada me je ugledao, uzviknuo je: “Evo ga mali Lustig”. Razlog: i ja sam imao boju kose kao njegov pratilac Lustig pa je taj detalj u onoj festivalskoj euforiji valjda naveo Veljka da me uporedi sa svojim producentom. Ja, početnik u poslu novinara, zahvaljujući ovom slučajnom susretu, upoznao sam Lustiga. Nisam mogao ni da predpostavim tada da ću sa Brankom Lustigom u Zagrebu, oktobra 2011. voditi razgovor. Branko odavno nije bio producent Bulajićevih filmova već dobitnik dva Oskara za produkciju dva čuvena američka filma “Šindlerova lista” i “Gladijator”.

Da navedem i ovaj detalj. Kada smo započeli razgovor u sobi na petom spratu hotela Dubrovnik u kome sam odseo, Lustig je iznenađeno konstatovao da je to ista soba u kojoj je bio smešten kao đak, neposredno posle rata 1945. jer je hotel bio u to vreme gimnazijski internat.

Fotografije Branka Lustiga koje gledate snimio sam na Ilici u Zagrebu.

Branko Lustig

Kako sam došao do informacije o Lustigu danas?

U subotu, 9. jula 2011. u Kulturnom dodatku Politike, pročitao sam razgovor Gordane Popović sa producentom Brankom Lustigom pod naslovom “Moj život”, i podnaslovom Oskar i nije tako velika stvar.

Zahvaljujući ovom tekstu, došao sam do prve infromacije o Branku Lustigu posle našeg slučajnog poznanstva osamdesetih godina Dvadesetog veka.

Zaista impresivna biografija, film o čoveku koji je pravio filmove. Posetioci ove strane sajta moći će izvorno da čuju kako je izgledao nesvakidašnji život ovog neobičnog čoveka.

Branko Lustig: „Sve ovo što danas čitamo i gledamo o Aušvicu napisali su ljudi koji su to, neću da kažem izmislili, nego dopisali. A ja sam bio tamo, i danas imam broj na ruci. Sećam se rudnika u kome sam radio, sećam se da su nas tukli, sećam se ljudi koje su vešali, sećam se zime, gladi...

Kad pišu o meni, uvek kažu da sam dobio dva Oskara. To fino zvuči za biografiju, ali Oskar i nije tako velika stvar. On je divna stvar one večeri kada ga dobijete, a već ujutru je ništa. Na kraju se svede na to da uvek govorite kućnoj pomoćnici: „Nemoj da ga trljaš tako jako.“ Eto, samo to ostane od Oskara! A, zapravo, najviše vam ostane u sećanju momenat dok ga čekate i kad vam supruga skoči dva metra uvis kad čuje da ste vi dobitnik. Po tome ga bar ja pamtim.“

Branko Lustig

Slušaj 1. deo:     (mp3)

Slušaj 2. deo:     (mp3)

Postavljeno: decembar 2011.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Branko Lustig
Čovek sa tamnim naočarima koji je prebacio ruku preko ramena glumca Pavla Vuisića, je Branko Lustig na snimanju filma “Boško Buha”, oko 1970. godine.
Iz dokumentacije Mirjane Vuisić. Ona sedi krajnje desno.


Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com


Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana