Budimir Lončar

Životopis političara, Zagreb 2014.

Urednik sajta Dragoslav Simić snimio je razgovor sa Budimirom Lončarom u Zagrebu u njegovom stanu, aprila 2014. godine.

Budimir Lončar rođen je na otoku Ugljan kod Zadra 1924 godine. Bio je poslednji ministar inostranih poslova Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije do njenog raspada 1991. godine. Sada živi u Zagrebu. Predsednik je Saveta Predsednika Republike Hrvatske Ive Josipovića za spoljnu politiku i međunarodne odnose.

Slušaj - 1.deo:      (mp3)

Od Ugljana do Zagreba

Mogao bih reći da sam ja jedan dugotrajan svjedok mnogih dramatičnih zbivanja - uspona i padova, ne samo političke elite nego i naroda na ovim prostorima, koji se izražavao organizovano preko prve i druge Jugoslavije i na kraju stigao do šest suverenih država, koje su momentalno u jednoj međusobnoj povezanosti. Sa velikom dozom još uvijek opterećenosti iz nedavne prošlosti. A ključna slabost i deficit je stvar poverenja. Stvar prevazilaženja onoga šta je bilo. Mnogo se na ovim prostorima živi od prošlosti a malo od sadašnjosti a još manje od budućnosti. Svaki čovjek kad se rodi, u bilo kakvoj porodici, on odmah se na neki način oformljava u tri pravca. VIŠE... (pdf)

Slušaj - 2.deo:      (mp3)

Rat

Ja kad bih danas pravio retrospektivu cijele antifašističke borbe u kojoj sam bio tri i po godine, onda bih rekao da je to bio jedan događaj u kome sam učestvovao. Ali sa sadašnje distance moguće da je to najveličanstvenija stvar koju sam doživjeo u životu. Antifašistička borba se tako rađala, razvijala, postupno širila.. Osvajala široke mase, kristalizirala unutrašnje odnose. I u prvom planu su bile apsolutno tri stvari:
Prvo: Oslobođenje od okupatora. Sloboda naroda.
Drugo: Nacionalna ravnopravnost i socijalna pravda. I moram reći da, iako je skojevstvo bilo kao predvodnik toga, nije cilj bio tada da će da se stvara neka komunistička država i da će se stvarati neko uređenje sa jasnim ideološkim opredeljenjima. U prvom planu je bilo apsolutno zajednička borba za slobodu, naravno u tim slojevima koje sam naznačio. VIŠE... (pdf)

Slušaj - 3.deo:      (mp3)

Uspomene jednog diplomate

Oni su poslali telegrame. Vlado Popović je poslao telegrame. Da mi ne možemo krivo se predstavljat, da mi moramo reći i američkom javnom mnijenju i svakom sagovorniku da smo mi došli u sukob sa Staljinom zato što smo komunisti a ne zato što smo antikomunisti. On je to pojednostavio. A Bebler je rekao: Tako se može razgovarati sa zvaničnicima. A sa javnim mnijenjem treba pokazati da mi imamo alternativu socijalizmu ruskom. I da mi tu alternativu znamo prepričati, iznijeti i tako dalje. I to zahtjeva bitno drugčiji odnos prema našoj orijentaciji. Prema našoj cijeloj aktivnosti.
Cijela prepiska se vodi sa Kardeljem. Još je Kardelj bio ministar spoljnih poslova. Oni šalju zapravo Titu i Kardelju. Svako za sebe šalje. Ali Kardelj odgovara. Ja sam, naravno, bio sve vrijeme u toku. I čekamo ishod. Malo i preplašeni, a malo i uzbuđeni. I šta se događa? Kardelj kaže: Čini mi se da je nesporazum između vas, da i u jednom i u drugom stavu ima točnosti i samo ta dva stava treba povezati. Lukav odgovor. I on ništa nije rekao. Ta dva stava nisu u konfliktu. Sigurno što smo se sukobljavali što smo komunisti, ali drugčiji komunisti. VIŠE... (pdf)

Slušaj - 4.deo:      (mp3)

Koča, jedan od najkompetentniji sagovornika Titu

Koča Popović je jedinstvena ličnost u našoj političkoj stvarnosti i u našoj novijoj povijesti. Drugim riječima u narodnooslobodilačkoj borbi. U jugoslovenskoj diplomatiji i u jugoslovenskoj politici. Po čemu je on jedinstven? On je jedinstven po tome što je pre svega obavaljao izuzetno značajne i, moglo bi se reći, zadatke koji su bili presudni za ishod u raznim fazama te borbe, te revolucije koju je vodio Tito. On se već kao španski borac profilirao sa svoje dve osobine. Prva osobina mu je bila da je imao široku kulturu. On je završio Sorbonu. Završio je srednju školu u Švicarskoj. Dolazi iz jedne veoma bogate porodice koja mu je dala mogućnost da upozna svijet, da se u svijetu odškoluje. Ali upravo kroz to školovanje u svijetu je postao lijevo orijentiran čovjek, odnosno revolucioner. I njegovo opredeljenje nije došlo putem karijere, kao što se to događa često, da jedan razvoj čovjeka, pa čak i revolucionera, uvjetuje okolnostima ali i njegovom, naravno, ambicijom da u tom zbivanju ima što značajniju i što veću ulogu. VIŠE... (pdf)

Fotografije Budimira Lončara snimio u Zagrebu Dragoslav Simić

Slušaj - 5.deo:      (mp3)

Bakarić, Kardelj, Đilas, Koča Popović, nesvrstani

Recimo Bakarić je bio čovek vrlo sklon socijaldemokratiji. Naročito je dobro Bakarić poznavao ekonomske probleme i tržišnu orijentaciju. I Bakarić, koji je zapravo začetnik reformi '62. godine skupa sa Grličkovim, Bakarić je mislio naravno da samo tržišna privreda može da reguliše i stavi na svoje mjesto samoupravljanje. Da sampoupravljanje bez tržišne orijentacije teško da će biti išta drugo nego jedna razuđena birokratija. Prividno debatska, demokratska a u suštini ipak birokratija. Tako da je Kardelj zapravo zanimljiva ličnost. Ali ja još uvijek mislim da bi Kardelj, da je ostao živ poslije Tita, da bi on neke stvari bio napravio za koje ranije nije bio kadar. Ja se sjećam intervijua Đilasa, jednog od zadnjih, kad je rekao, između ostalog, da među svim Titovim saradnicima je svako imao neke osobine koje je Tito znao koristiti. Tako je rekao da nije tačno da je Ranković bio glup. Kaže: Možda nije bio dovoljno obrazovan. Ali je bio izuzetno nadaren za organizaciona pitanja. I u ratu i posle rata. Iako je posle ušao u konzervativnu i ideološku orijentaciju. Onda je rekao za Bakarića da je on bio ispred njega u razmišljanjima o potrebi reforme demokratizacije jer je dobro povezivao ekonomiju, politiku i i društvenu nadgradnju. Tada je, ako se dobro sjećam, nisam siguran baš, rekao je za Kardelja da je Kardelj bio izniman u tome što je najbolje ispekao zanat sa Titom. On je znao tačno kad Titu treba dati prijedlog, kad treba posustati. I on je imao apsolutno najveći uticaj na Tita radi toga što je znao da se sa njime ophodi. Kaže: On (Kardelj) nikad nije bio s njime blizak. On je imao jednu vrstu distance, ali ga je jako dobro upoznao i znao je sa se njime ophodi. Za razliku od mene koji sam bio otvorena knjiga, koji sam se sa Titom volio šalit i koji sam sa Titom bio u neformalnim odnosima češće nego drugi. Ali ja nisam imao tu sposobnost, tu lukavost koju ja nazivam Tehnologija Josip Broz Tito. Tako da je to vrlo značajno kad to nabrojite. VIŠE... (pdf)

Postavljeno: april / septembar 2014.

T I T O
u sećanjima Budimira Lončara, Zagreb, 2015.

Budimir Lončar, poslednji ministar inostranih poslova SFRJ /91/. Snimio sam ga u Zagrebu aprila 2015. godine.

Rečenice iz intervjua: “Tito je na sve nas djelovao kao mitska ličnost. Nešto što je vanzemaljsko po svojoj moći, po svojoj snazi, po svom duhu. Iz tog kulta koji se razvio, zračio je zanos. Više od zanosa, trans. Mi smo povremeno živjeli u transu. Bilo je tu nešto religijsko bar za mene u tom vremenu.”

Budimir Lončar o Titu, slušaj:      (mp3)

Budimir Lončar:
O TITU,
snimio u Zagrebu Dragoslav Simić, 16. april 2015. /skinuto sa trake/

Govoriti o Titu za mene koji sam učestvovao u narodno-oslobodilačkoj borbi, koju je on pokrenuo, vodio i doveo do kraja, odnosno do pobjede, je jedno dosta emotivno pitanje. I ne samo emotivno, nego ono čini najvažniji dio mog života.
CEO TEKST - PDF

Ovaj zapis nema veze sa Budimirom Lončarom, ali ima veze sa Titom. Pretragom po svojoj arhivi našao sam ovu fotografiju koju sam snimio iz autobusa dok sam putovao od Rijeke kroz Istru za Pazin 1989. godine. Kao što se vidi deo rastinja je očišćen da bi se upisalo Titovo ime. Šta ovo govori o Titu, o državi u kojoj smo živeli, o nama?, ~ prosudite sami. Nisam očekivao tu scenu na putu. Nespretno, izvadio sam aparat iz torbe i slikao koliko se moglo na brzinu, dok je autobus grabio svojim putem. Ta fotografija je dokument koji će vizuelno dopuniti Lončarevu priču o Titu.

Postavljeno: maj 2015.

Autor sajta

Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006. Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi sicke41@gmail.com       sajta

---

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

---

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad