Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook pretraga

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Darko Tatić

Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

(Ovu stranicu o reditelju Darku Tatiću je osmislio, fotografije učesnika snimio i priredio tonske zapise Dragoslav Simić urednik sajta.)

From: Zoran Modli
Sent: Saturday, February 13, 2016 6:59 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: O Darku Tatiću reditelju i “Zvezdanim časovima čovečanstva”

Dragane, evo našeg Darka Tatića viđenog kroz "Zvezdane časove" i još ponešto...

Zadovoljstvo je i danas ga slušati, posmatrati ga dok stvara i ići njegovim radijskim stopama. Darko Tatić, jedan od najharizmatičnijih radio-stvaralaca vremena koje pamtim, za mene je personifikacija ne samo Radio Beograda, ne samo radija uopšte, već i dobrog komada moje rane mladosti, doba u kojem upoznajete život i počinjete da se bavite stvarima koje će vam odrediti sudbinu. Inače sam jedan od onih koji su radio umeli da slušaju, a ne osluškuju. Recimo, nemoguće je opisati slike koje su u mojoj glavi stvarali zvuci, kazivanja i replike iz njegovog serijala "filmovanih" radio drama iz prve polovine šezdesetih godina, "Zvezdani časovi čovečanstva". Prikivale su me uz radio, a za slušanje sam se pripremao danima ranije, kao da se spremam za odlazak na svečanu bioskopsku premijeru! Ta subotnja popodneva niko nije smeo da mi oduzme: nisam reagovao ni na zvonce na ulaznim vratima, niti na kucanje na prozoru. Obavezno u horizontali, duboko koncentrisan i sa ugašenim svetlom u sobi (bar zimi, kad je u 6 popodne odavno mrak!), puštao sam da me slike nose u svetove čuvenih i zaslužnih ljudi koji su obeležili našu civilizaciju i svojim delima uzdizali čovečanstvo "do zvezda"... Poštovanje prema ljudima koji znaju, umeju i mogu rađa se i počinje na mnogo načina - "Zvezdani časovi čovečanstva" odredili su čas rođenja mog poštovanja prema Darku Tatiću.

Darko Tatić, čovek zlatnog doba radija.

Pozdrav od Zorana Modlija

“Zvezdani časovi čovečanstva” - Slušaj:     (mp3)

Reditelj Darko Tatić viđen sajtom novinara Dragoslava Simića

Darko Tatić
Darko Tatić - "Nevidljivi ljudi"
Razgovor vodio Dragoslav Simić 2007. godine

Slušaj:     (mp3)

Feđa Stojanović
Feđa Stojanović, glumac Ateljea 212 o Darku Tatiću
(snimak iz garderobe pozorišta snimio Dragoslav Simić 2007. godine)

Slušaj:     (mp3)

Đorđe Malavrazić
Đorđe Malavrazić

Đorđe Malavrazić o Darku Tatiću

Slušaj:     (mp3)

Studio 6
klikni na sliku za uvećanje

Jedini snimak emisije STUDIO 6 VAM PRUŽA ŠANSU koja je u serijama emitovana desetak godina, sačuvao je reditelj Darko Tatić. Emisija je snimljena u Rovinju u Internacionalnom kampu u kome su nastupali mladi ljudi amateri koji su iz raznih zemalja Evrope bili u Rovinju na letovanju 1967.godine. Svojim glasom pojavljuje se i reditelj emisije Darko Tatić. Među učesnicima je i omladinac (amater) na letovanju Dejan Miladinović kasnije školovani reditelj velikog broja opera kod nas i u svetu. Redaktor emisije je bio Dragoslav Simić.

Plakat koji reklamira emisiju STUDIO 6 VAM PRUŽA ŠANSU u Leskovcu, jedini je sačuvani materijalni trag o ovoj vrsti emisija koje su se emitovale pod tim nazivom, a koje su tih godina imale premijere u raznim gradovima Jugoslavije. Urednica je bila Dušica Manojlović.

Slušaj:   Deo 1:     (mp3)

Deo 2:     (mp3)

Deo 3:     (mp3)

Darko Tatić
Snimak iz nemačkog radija

Darko Tatić (1932) ~ Biografija

Profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (1973-2000).

Opus Darka Tatića obuhvata preko trista režija u Radio Beogradu i na gostovanjima. Autor je više originalnih fonskih eseja, kao i adaptacija književnih dela za iste.

Darko Tatić
Fotografiju Darka Tatića na Kalemegdanu snimio
Aleksandar Obrenović dramski pisac

Laureat svetskih festivala:

Premios Ondas u Barseloni:
"Campo Santo" i "Hydrodialectica" (1977),
"Gospođica" (1980),
Život i delo Alfonsa Kaudersa (1990).

Prix Italia "Ono malo čega se sećam" (1983),

Prix OIRT "Kako zabavljati gospodina Martina" (1990)

Prix Monte Carlo "Život i đelo Alfonska Kaudersa" (1991).

Za režije fonskih dela "Medeni život", "Dragoslav Jelić, čovek planetarne kulture", "Foto bo-bo", "Bermudski trougao", "Zaudni vir" međunarodni žiri mu je odao priznanja za visoki plasman u konkurenciji na festivalu.

Tatić je u Berlinu, Sarbrikenu, Londonu, Bukureštu i Ljubljani, na jezicima zemalja domaćina, a u Helsinkiju na švedskom, postavio svoje adaptacije dela Andrića, Pekića, Pope i dr.

Režiju dela "Woran ich mich erinnere" (scenarist Ivana Trišić) Akademija reproduktivnih umetnosti u Frankfurtu proglasila je najboljom emisijom na nemačkom jeziku za mesec januar 1985.

Sa ekipom JRT-a, Tatić je, prema sinopsisu Borislava Pekića, postavio u Kelnu 1986. eksperimentalnu radio-fantaziju "Metastaza", a nekolike emisije na francuskom jeziku u izvođenju grupe "Singidunum" emitovali su radio-centri u Parizu i Briselu.

U jugoslovenskoj konkurenciji, Tatić je dobio prve nagrade na festivalima JRT-a (u Novom Sadu, Ohridu i Beogradu) 1965, 1968, 1971, 1975, 1978, 1980, 1982, 1984, 1988, 1990, 1991 i povelju Saveza slepih 1990. Dobitnik je godišnjih priznanja RTS-a u 1992. i 1993.

Dramaturške inovacije:

Višetočje u nizu Tatićevih kolažnih radio-eseja, strukturno posmatrano, čine segmenti pridodati postojećem predlošku: U tkivu dela "Kamposanto", prema pripoveci Julije Najman, kao varnice u vatri duševne panike protagonisitkinje pred islednikovim vratima, dati su citati Ničea, Mana, Lukača, Arentove, V. Rajha i Kamija, nasuprot pokličima dr Laja, Musolinija, zvucima naci-fašističkih koračnica. U stereofonskoj lepezi su i stihovi Timofijeva, Dantea , D` Anuncija, kompozicije Hinde-mita, R. i O. Štrausa, Vagnera, O. Lasa, Korelija, Pučinija, Lilija i dr.

Darko Tatić

U "Dragolavu Jeliću - čoveku planetarne kulture" seljakovoj priči sučeljene su meditacije Kostasa Akselosa, ideologa Markosovog pokreta u Grčkoj, potom profesora filosofije na Sorboni. U "Majci Olgi iz sela Kralja" dvotočje se ogleda u ispovesti S. Kjerkjegora iz "Pisama Regini" datoj spram priče o otetoj Crnogorki iz dokumentarne emisije Dragoslava Simića i Ljubomira Vujisića. U "Zaudnom viru" kazivanja pacijenata pre i posle operacije promene pola, (snimila Maja Mohar), protkana su tekstovima antičkog lekara Galena, stihovima E. Poa, Bodlera, songovima, reklamnim spotovima iz okruženja, narodnom erotskom literaturom.

U "Platonu u Srbiji" (ostvarenog sa Radmilom Vidak) povest o dr. R.A. Rajsu pričaju preživeli saborci, uz citate iz Rajsovih dela, Platonove o zakonima i o državi, uz opaske G. Kelera.i F. Engelsa o Švajcarcima. Dramsko tkivo je protkano i stihovima Bojića, Disa, Rakića, Stanimirovića i dr.

O delu Darka Tatića su pisali:

Gojko Miletić je u knjizi "Svet radio-drame" (1982.) posvetio esej "Svet u staklu" analizi Tatićevog postupka u "Kampo Santu", dr Sofija Košničar opisala je primenjeni prosede u "Gopođici" u knjizi "Radioteatar proze Andrića, Crnjanskog i Krleže" (Matica srpska 1996). Prof. slavistike Stojadin Kostić je u doktorskoj disertaciji "Majakovski u Jugoslaviji" temeljno prikazao Tatićevu koncepciju u praizvedbi fanatastične komedije "Hladni tuš" (Akademsko pozorište B.U 1956).

U zborniku Đorđa Malavrazića "Književnost i radio" (2004) dr Miroslav Savićević je Tatićevom delu posvetio poglavlje "Darko Tatić, pisanje studiom". Mnogobrojni prikazi o reditelju sabrani su u delima radio-kritičara Đorđa Đurđevića i dr Raška Jovanovića iz Beograda, Miroslava Radonjića iz Novog Sada i dr Mire Đorđević iz Sarajeva.

Darko Tatić
Fotografiju Darka Tatića u Makednoskoj ulici
snimio Dragoslav Simić 2007. godine

Tatić je autor priloga o radiofoniji u "Istoriji srpske kulture" 1994. i više eseja u časopisu "RTV praksa".

Dr Radoslav Lazić posvetio je poglavlje o Tatićevom opusu u antologijskoj knjizi "Svet režije" (1992)

Tokom decenijskog angažovanja, prilikom eksperimentalnih zahvata, Tatić se i glumački prihvatao tumačenja zahtevnih uloga, pa se njegovo ime nalazi i na listi nagrađenih dela: Pisac u "Zelenim travama Irske" Miroslava Savićevića, Dostojevski u "Signalu" Volfganga Vajrauha, Rafo Konforti u adaptaciji Andrićeve "Gospođice", Kauders u "Životu i đelu Alfonsa Kaudersa" A. Hemona, Knjaz Nikola u dramatizaciji romana "Zelena čoja Montenegra" M. Kapora, Ivan Kaljajev u sopstenom prevodu i adaptaciji drame "Pravednici" A. Kamija, Pripovedač-pesnik, u "Evgeniju Onjeginu" A.S. Puškina.

U okviru Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu D.T. je 2007. sačinio eksperimentalno elektronsko prikazanje "Oganj i svetlosti Vračara", vizuelizaciju postojećeg radiofonskog dela o Svetome Savi ( izdanje PGP RTS-a 2002).

Kao član Upravnog odbora Alijanse Jugoslavija–Francuska Tatić je za ovu organizaciju 1995. ostvario radiofonsko delo za decu "Amabile pour une poupée" prema tekstu Vesne Aleksić izvedeno iste godine u Francuskoj.

Tatićevu scensku igru "Kentauri" Atelje 212 je 1963. prijavio za Sterijino pozorje, ali posle Titovog govora 1963. pripreme su obustavljene. (Tekst u "Sceni" br.1/2 1989) Drama je ponikla iz studentskog bavljenja satirom ("Hladni tuš" (1956), "Zmaj"(1965.)) za koje mu je Akademsko pozorište 2007. uručilo plaketu "Miroslav Belović".

Kao jedan od osnivača i dugogodišnji član Upravnog odbora Udruženja za zaštitu graditeljske i prirodne baštine "Naša Srbija-Serbia Nostra", D. T je aprila 2006. organizovao simpozijum "Dani Starog beogradskog sajmišta" u Narodnom muzeju Srbije, a potom uredio Zbornik "Beogradsko staro sajmište 3+1" o ovom događaju. (izdanje Urbanističkog zavoda Beograda 2008.)

Radio-televizija Srbije je tokom novembra 2003. god. upriličila triptih emisija iz serije "Preci i potomci" o detinjstvu, o umetničkoj aktivnosti Darka Tatića i o delu njegovog oca arhitekte Rajka.

Tatićev sin, Damjan, doktor političkih i magistar pravnih nauka, kao predstavnik zemalja Istočne Evrope pri sedištu Ujedinjenih nacija 2005-2007, učestvovao je u oblikovanju svetske Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Septembra 2010. izabran je u Njujorku za člana Komiteta Ujedinjenih nacija kao ekspert za primenu zaštite ljudskih prava u rečenoj oblasti tokom mandata 2011- 2015.

Darko Tatić je za životno delo primio u Radio Beogradu plaketu "Vitomir Bogić" 2003. i statuetu "Zlatni mikrofon".

2008. godine resorno ministarstvo u Vladi RS odalo je Tatiću priznanje za izuzetni stvaralački doprinos razvoju kulture u Srbiji, kao i njenoj afirmaciji u svetskim razmerama.

" OVAKO IL` NIKAKO! "
- Partizanske zen priče -

TEKST: VELIMIR KAZIMIR ĆURGUZ

RADIO-ADAPTACIJA I REŽIJA: DARKO TATIĆ

Uloge:
Mira Nikolić Dragović
Ljubomir Ctepanović
Predrag Perišić
Predrag Ejdus
Radoslav Milenković
Lepomir Ivković
Muzički konsultant: Radmila Trifunović
Lektor: Radmila Vidak
Dizajner zvuka: Nikola Nikolić
Urednik serije «Radio igra»: Daša Drndić
Proizvodnja:
Dramski program Radio Beograda, 1991.

U emisiji AGORA Drugog programa radio Beograda koju uređuje Snežana Bićanin, 25. maja 2010. Darko Tatić je ispričao kako je i zašto režirao radio dramu "Partizanske zen priče".
Odslikao je jedno vreme koje je već zaboravljeno.

Darko Tatić

Slušaj:     (mp3)

Darko Tatić

Slušaj - Partizanske zen priče 1. deo:     (mp3)

Slušaj - Partizanske zen priče 2. deo:     (mp3)

Postavljeno: jun 2010.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Autor sajta  Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
Dragoslav Simić Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006.
Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi

sicke41@gmail.com

english   YouTube   facebook sajta

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com


Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana