Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Darko Tatić

(Ovu stranicu o reditelju Darku Tatiću je osmislio, fotografije učesnika snimio i priredio tonske zapise Dragoslav Simić urednik sajta.)

From: Zoran Modli
Sent: Saturday, February 13, 2016 6:59 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Re: O Darku Tatiću reditelju i “Zvezdanim časovima čovečanstva”

Dragane, evo našeg Darka Tatića viđenog kroz "Zvezdane časove" i još ponešto...

Zadovoljstvo je i danas ga slušati, posmatrati ga dok stvara i ići njegovim radijskim stopama. Darko Tatić, jedan od najharizmatičnijih radio-stvaralaca vremena koje pamtim, za mene je personifikacija ne samo Radio Beograda, ne samo radija uopšte, već i dobrog komada moje rane mladosti, doba u kojem upoznajete život i počinjete da se bavite stvarima koje će vam odrediti sudbinu. Inače sam jedan od onih koji su radio umeli da slušaju, a ne osluškuju. Recimo, nemoguće je opisati slike koje su u mojoj glavi stvarali zvuci, kazivanja i replike iz njegovog serijala "filmovanih" radio drama iz prve polovine šezdesetih godina, "Zvezdani časovi čovečanstva". Prikivale su me uz radio, a za slušanje sam se pripremao danima ranije, kao da se spremam za odlazak na svečanu bioskopsku premijeru! Ta subotnja popodneva niko nije smeo da mi oduzme: nisam reagovao ni na zvonce na ulaznim vratima, niti na kucanje na prozoru. Obavezno u horizontali, duboko koncentrisan i sa ugašenim svetlom u sobi (bar zimi, kad je u 6 popodne odavno mrak!), puštao sam da me slike nose u svetove čuvenih i zaslužnih ljudi koji su obeležili našu civilizaciju i svojim delima uzdizali čovečanstvo "do zvezda"... Poštovanje prema ljudima koji znaju, umeju i mogu rađa se i počinje na mnogo načina - "Zvezdani časovi čovečanstva" odredili su čas rođenja mog poštovanja prema Darku Tatiću.

Darko Tatić, čovek zlatnog doba radija.

Pozdrav od Zorana Modlija

Reditelj Darko Tatić viđen sajtom novinara Dragoslava Simića

Darko Tatić
Darko Tatić - "Nevidljivi ljudi"
Razgovor vodio Dragoslav Simić 2007. godine

Slušaj:     (mp3)

Feđa Stojanović
Feđa Stojanović, glumac Ateljea 212 o Darku Tatiću
(snimak iz garderobe pozorišta snimio Dragoslav Simić 2007. godine)

Slušaj:     (mp3)

Đorđe Malavrazić
Đorđe Malavrazić

Đorđe Malavrazić o Darku Tatiću

Slušaj:     (mp3)

Studio 6
klikni na sliku za uvećanje

Jedini snimak emisije STUDIO 6 VAM PRUŽA ŠANSU koja je u serijama emitovana desetak godina, sačuvao je reditelj Darko Tatić. Emisija je snimljena u Rovinju u Internacionalnom kampu u kome su nastupali mladi ljudi amateri koji su iz raznih zemalja Evrope bili u Rovinju na letovanju 1967.godine. Svojim glasom pojavljuje se i reditelj emisije Darko Tatić. Među učesnicima je i omladinac (amater) na letovanju Dejan Miladinović kasnije školovani reditelj velikog broja opera kod nas i u svetu. Redaktor emisije je bio Dragoslav Simić.

Plakat koji reklamira emisiju STUDIO 6 VAM PRUŽA ŠANSU u Leskovcu, jedini je sačuvani materijalni trag o ovoj vrsti emisija koje su se emitovale pod tim nazivom, a koje su tih godina imale premijere u raznim gradovima Jugoslavije. Urednica je bila Dušica Manojlović.

Slušaj:   Deo 1:     (mp3)

Deo 2:     (mp3)

Deo 3:     (mp3)

Darko Tatić
Snimak iz nemačkog radija

Darko Tatić (1932) ~ Biografija

Profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (1973-2000).

Opus Darka Tatića obuhvata preko trista režija u Radio Beogradu i na gostovanjima. Autor je više originalnih fonskih eseja, kao i adaptacija književnih dela za iste.

Darko Tatić
Fotografiju Darka Tatića na Kalemegdanu snimio
Aleksandar Obrenović dramski pisac

Laureat svetskih festivala:

Premios Ondas u Barseloni:
"Campo Santo" i "Hydrodialectica" (1977),
"Gospođica" (1980),
Život i delo Alfonsa Kaudersa (1990).

Prix Italia "Ono malo čega se sećam" (1983),

Prix OIRT "Kako zabavljati gospodina Martina" (1990)

Prix Monte Carlo "Život i đelo Alfonska Kaudersa" (1991).

Za režije fonskih dela "Medeni život", "Dragoslav Jelić, čovek planetarne kulture", "Foto bo-bo", "Bermudski trougao", "Zaudni vir" međunarodni žiri mu je odao priznanja za visoki plasman u konkurenciji na festivalu.

Tatić je u Berlinu, Sarbrikenu, Londonu, Bukureštu i Ljubljani, na jezicima zemalja domaćina, a u Helsinkiju na švedskom, postavio svoje adaptacije dela Andrića, Pekića, Pope i dr.

Režiju dela "Woran ich mich erinnere" (scenarist Ivana Trišić) Akademija reproduktivnih umetnosti u Frankfurtu proglasila je najboljom emisijom na nemačkom jeziku za mesec januar 1985.

Sa ekipom JRT-a, Tatić je, prema sinopsisu Borislava Pekića, postavio u Kelnu 1986. eksperimentalnu radio-fantaziju "Metastaza", a nekolike emisije na francuskom jeziku u izvođenju grupe "Singidunum" emitovali su radio-centri u Parizu i Briselu.

U jugoslovenskoj konkurenciji, Tatić je dobio prve nagrade na festivalima JRT-a (u Novom Sadu, Ohridu i Beogradu) 1965, 1968, 1971, 1975, 1978, 1980, 1982, 1984, 1988, 1990, 1991 i povelju Saveza slepih 1990. Dobitnik je godišnjih priznanja RTS-a u 1992. i 1993.

Dramaturške inovacije:

Višetočje u nizu Tatićevih kolažnih radio-eseja, strukturno posmatrano, čine segmenti pridodati postojećem predlošku: U tkivu dela "Kamposanto", prema pripoveci Julije Najman, kao varnice u vatri duševne panike protagonisitkinje pred islednikovim vratima, dati su citati Ničea, Mana, Lukača, Arentove, V. Rajha i Kamija, nasuprot pokličima dr Laja, Musolinija, zvucima naci-fašističkih koračnica. U stereofonskoj lepezi su i stihovi Timofijeva, Dantea , D` Anuncija, kompozicije Hinde-mita, R. i O. Štrausa, Vagnera, O. Lasa, Korelija, Pučinija, Lilija i dr.

Darko Tatić

U "Dragolavu Jeliću - čoveku planetarne kulture" seljakovoj priči sučeljene su meditacije Kostasa Akselosa, ideologa Markosovog pokreta u Grčkoj, potom profesora filosofije na Sorboni. U "Majci Olgi iz sela Kralja" dvotočje se ogleda u ispovesti S. Kjerkjegora iz "Pisama Regini" datoj spram priče o otetoj Crnogorki iz dokumentarne emisije Dragoslava Simića i Ljubomira Vujisića. U "Zaudnom viru" kazivanja pacijenata pre i posle operacije promene pola, (snimila Maja Mohar), protkana su tekstovima antičkog lekara Galena, stihovima E. Poa, Bodlera, songovima, reklamnim spotovima iz okruženja, narodnom erotskom literaturom.

U "Platonu u Srbiji" (ostvarenog sa Radmilom Vidak) povest o dr. R.A. Rajsu pričaju preživeli saborci, uz citate iz Rajsovih dela, Platonove o zakonima i o državi, uz opaske G. Kelera.i F. Engelsa o Švajcarcima. Dramsko tkivo je protkano i stihovima Bojića, Disa, Rakića, Stanimirovića i dr.

O delu Darka Tatića su pisali:

Gojko Miletić je u knjizi "Svet radio-drame" (1982.) posvetio esej "Svet u staklu" analizi Tatićevog postupka u "Kampo Santu", dr Sofija Košničar opisala je primenjeni prosede u "Gopođici" u knjizi "Radioteatar proze Andrića, Crnjanskog i Krleže" (Matica srpska 1996). Prof. slavistike Stojadin Kostić je u doktorskoj disertaciji "Majakovski u Jugoslaviji" temeljno prikazao Tatićevu koncepciju u praizvedbi fanatastične komedije "Hladni tuš" (Akademsko pozorište B.U 1956).

U zborniku Đorđa Malavrazića "Književnost i radio" (2004) dr Miroslav Savićević je Tatićevom delu posvetio poglavlje "Darko Tatić, pisanje studiom". Mnogobrojni prikazi o reditelju sabrani su u delima radio-kritičara Đorđa Đurđevića i dr Raška Jovanovića iz Beograda, Miroslava Radonjića iz Novog Sada i dr Mire Đorđević iz Sarajeva.

Darko Tatić
Fotografiju Darka Tatića u Makednoskoj ulici
snimio Dragoslav Simić 2007. godine

Tatić je autor priloga o radiofoniji u "Istoriji srpske kulture" 1994. i više eseja u časopisu "RTV praksa".

Dr Radoslav Lazić posvetio je poglavlje o Tatićevom opusu u antologijskoj knjizi "Svet režije" (1992)

Tokom decenijskog angažovanja, prilikom eksperimentalnih zahvata, Tatić se i glumački prihvatao tumačenja zahtevnih uloga, pa se njegovo ime nalazi i na listi nagrađenih dela: Pisac u "Zelenim travama Irske" Miroslava Savićevića, Dostojevski u "Signalu" Volfganga Vajrauha, Rafo Konforti u adaptaciji Andrićeve "Gospođice", Kauders u "Životu i đelu Alfonsa Kaudersa" A. Hemona, Knjaz Nikola u dramatizaciji romana "Zelena čoja Montenegra" M. Kapora, Ivan Kaljajev u sopstenom prevodu i adaptaciji drame "Pravednici" A. Kamija, Pripovedač-pesnik, u "Evgeniju Onjeginu" A.S. Puškina.

U okviru Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu D.T. je 2007. sačinio eksperimentalno elektronsko prikazanje "Oganj i svetlosti Vračara", vizuelizaciju postojećeg radiofonskog dela o Svetome Savi ( izdanje PGP RTS-a 2002).

Kao član Upravnog odbora Alijanse Jugoslavija–Francuska Tatić je za ovu organizaciju 1995. ostvario radiofonsko delo za decu "Amabile pour une poupée" prema tekstu Vesne Aleksić izvedeno iste godine u Francuskoj.

Tatićevu scensku igru "Kentauri" Atelje 212 je 1963. prijavio za Sterijino pozorje, ali posle Titovog govora 1963. pripreme su obustavljene. (Tekst u "Sceni" br.1/2 1989) Drama je ponikla iz studentskog bavljenja satirom ("Hladni tuš" (1956), "Zmaj"(1965.)) za koje mu je Akademsko pozorište 2007. uručilo plaketu "Miroslav Belović".

Kao jedan od osnivača i dugogodišnji član Upravnog odbora Udruženja za zaštitu graditeljske i prirodne baštine "Naša Srbija-Serbia Nostra", D. T je aprila 2006. organizovao simpozijum "Dani Starog beogradskog sajmišta" u Narodnom muzeju Srbije, a potom uredio Zbornik "Beogradsko staro sajmište 3+1" o ovom događaju. (izdanje Urbanističkog zavoda Beograda 2008.)

Radio-televizija Srbije je tokom novembra 2003. god. upriličila triptih emisija iz serije "Preci i potomci" o detinjstvu, o umetničkoj aktivnosti Darka Tatića i o delu njegovog oca arhitekte Rajka.

Tatićev sin, Damjan, doktor političkih i magistar pravnih nauka, kao predstavnik zemalja Istočne Evrope pri sedištu Ujedinjenih nacija 2005-2007, učestvovao je u oblikovanju svetske Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Septembra 2010. izabran je u Njujorku za člana Komiteta Ujedinjenih nacija kao ekspert za primenu zaštite ljudskih prava u rečenoj oblasti tokom mandata 2011- 2015.

Darko Tatić je za životno delo primio u Radio Beogradu plaketu "Vitomir Bogić" 2003. i statuetu "Zlatni mikrofon".

2008. godine resorno ministarstvo u Vladi RS odalo je Tatiću priznanje za izuzetni stvaralački doprinos razvoju kulture u Srbiji, kao i njenoj afirmaciji u svetskim razmerama.

" OVAKO IL` NIKAKO! "
- Partizanske zen priče -

TEKST: VELIMIR KAZIMIR ĆURGUZ

RADIO-ADAPTACIJA I REŽIJA: DARKO TATIĆ

Uloge:
Mira Nikolić Dragović
Ljubomir Ctepanović
Predrag Perišić
Predrag Ejdus
Radoslav Milenković
Lepomir Ivković
Muzički konsultant: Radmila Trifunović
Lektor: Radmila Vidak
Dizajner zvuka: Nikola Nikolić
Urednik serije «Radio igra»: Daša Drndić
Proizvodnja:
Dramski program Radio Beograda, 1991.

U emisiji AGORA Drugog programa radio Beograda koju uređuje Snežana Bićanin, 25. maja 2010. Darko Tatić je ispričao kako je i zašto režirao radio dramu "Partizanske zen priče".
Odslikao je jedno vreme koje je već zaboravljeno.

Darko Tatić

Slušaj:     (mp3)

Darko Tatić

Slušaj - Partizanske zen priče 1. deo:     (mp3)

Slušaj - Partizanske zen priče 2. deo:     (mp3)

Postavljeno: jun 2010.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana