Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
(u pripremi)
Foto Vikipedija
Dragoslav Simić. Uvodna napomena:
Zašto Dedijer?
Kada su pisac Danilo Kiš i reditelj Aleksandar Mandić boravili u Izraelu 1989. godine snimili su televizijski film “Ispovesti dve zatočenice Golog otoka", Eve Panić i Ženi Lebl. Zahvaljujući ovoj slučajnosti ta godina postala je prekretnica u skidanju višedecenijskog mraka sa ove do tada zabranjene teme.
U literaturi ovu temu prvi je pokrenuo književnik Dragoslav Mihailović.
Moje 'otkriće' bila je partizanka Miljuša Jovanović, rođena sestra Arsa Jovanovića /1907 ~ 1948/ načelnika Vrhovnog štaba Narodno-oslobodilačke vojske/ i partizanskih odreda Jugoslavije od 1941. do 1945. ubijenog u pokušaju bekstva u Rumuniju 1948. Miljušu sam snimio 1989. godine. Ona je vrlo detaljno opisala celu svoju golootočku tragediju. Ta moja junakinja bila je povod da potražim istorijsko tumačenje događanja koja su se zbivala u Jugoslaviji od 1941. do Titove smrti 1980. godine. U vreme mog dogovora sa Dedijerom da ga posetim, on je živeo u Ljubljani. Bio je važan, autentičan svedok opisanog perioda. Posetio sam ga u njegovom stanu marta 1990. Zanimalo me je sve, ali najviše uloga Tita i drugih istaknutih ratnih i posleratnih vođa komunističke partije u kreiranju života druge Jugoslavije. Tako je slučajno, zahvljujući Miljuši, što će se videti iz priloženog tonskog zaspisa, nastala spontano ova lična ispovest pisca Titove biografije, disidenta, člana Raselovog suda, novinara, publiciste, istoričara, profesora i akademika Vladimira Dedijera koju sam tada sa razlogom nazvao: Pokajanje Vladimira Dedijera. Iste godine, decembra meseca, Dedijer je umro, a meni je ostao u sećanju kao jedan od najzanimljivijih sagovornika, kontroverzan, lucidan, oštrog jezika. Ostavio mi je svoje nezamenljivo usmeno svedočanstvo o pitanjima koja sam mu postavljao. Dedijer je bio učesnik mnogih događaja koji su u istoriji naših naroda obeležili XX vek.
Drugi program Radio Beograda objavio je ovaj razgovor sa akademikom Vladimirom Dedijerom. Navodim podsetnik o čemu je govorila Miljuša Jovanović u mojoj emisiji koju sam sa njom snimio u lečilištu za invalide u Opatiji 1989. A evo kako je ta pitanja kao pred čarobnim ogledalom komentarisao Dedijer. Za sebe je sam rekao da je “na vagi istorije”. U stvari on je pred mojim mikrofonom preispitivao sebe, ali i druge čija imena će biti ovde navedena.
/nastaviće se/
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Postavljeno: jun 2025.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
