Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Leipziški proces, prema izvorima iz Vikipedije
Dimitrov je uhapšen u Berlinu 1933 zbog navodne umiješanosti u podmetanje požara pod zgradu njemačkog parlamenta (Reichstag). Zapravo su nacisti iskoristili paljenje Reichstaga za progon svih političkih protivnika i potpuno preuzimanje vlasti - njihov fokus usmjerio se na komuniste, socijaliste i socijaldemokrate koji su im bili najopasnija opozicija. Dimitrov je izveden pred sud u Leipzigu 21. septembra 1933. zajedno sa svojim sugrađanima i suradnicima Vasilom Tanevim i Blagojem Popovom, holandskim bivšim komunistom i duševnim bolesnikom Marinusom van der Lubbeom i vođom parlamentarne skupine njemačkih komunista Ernstom Torglerom. Dimitrov se na suđenju sam branio, to je radio toliko briljantno, da je na kraju od branjenika gotovo ispao tužitelj.
To suđenje izazvalo je pažnju svjetske javnosti, u Londonu je čak organizirano paralelno suđenje prije samog leipziškog, kao neki oblik korelativa pravom suđenju. Suđenje je trajalo do kraja godine, na kraju je sud osudio na smrt Marinusa van der Lubbea, Dimitrov i njegovi bugarski kolege oslobođeni su zbog nedostatka dokaza i protjerani u SSSR. To je ono što se zaista dogodilo, no kao u svemu tako i u ovom slučaju postoji puno teorija o pozadini Leipciškog suđenja, i razloga zbog čeg je on na kraju pušten.
Josif Staljin i Georgi Dimitrov u Moskvi 1936.
O POREKLU SNIMKA SUĐENJA GEORGI DIMITROVU NA OVOM SAJTU
Georgi Dimitrov i ja
Beše
davna 1974. ili tako neka godina. Na putovanju prema Bugarskoj, nemilosrdni
granični službenik je zaustavio moju porodicu pa smo, dok pasoši nisu
bili produženi, proveli nekoliko dana u stanu rođaka carinika. Grad
se zvao Dimitrovgrad. Tako je počelo moje poznanstvo sa bugarskim revolucionarom,
komunistom, šefom Kominterne i kasnije državnikom. Kasnije, naučio sam
i saznao više o njegovom životnom putu, braku sa Srpkinjom Ljubicom
Ivošević (inače, jednoj od mnogobrojnih žrtava Staljinovog terora),
njegovoj herojskoj odbrani na Nirnberškom procesu...
Da se prisetimo malo istorije.
Godina je 1933. i u Nemačkoj Nacionalsocijalistička partija pod vođstvom fizički neuglednog i ambicioznog Hitlera sumnjivog porekla, ali velikih ambicija, osvaja relativnu većinu glasova i u koaliciji sa konzervativcima formira vladu. Situacija u zemlji je teška. Ekonomska kriza se oseća, a pored nacionalsocijalista, koji ulicama paradiraju noseći zastave sa malo iskrivljenim krstovima (uvoz sa Dalekog istoka) i usput prebijaju političke protivnike, tu su i ekstremisti sa drugog kraja političkog dijapazona: zaljubljenici u jednakost, vlast radničke klase i Staljina, brku rošavog lica i gruzijskog akcenta iz Prve Zemlje Socijalizma. Ovakva situacija je naravno neodrživa: nacionalsocijalisti žele apsolutnu vlast, potrebnu da ostvare svoj radikalni politički program. U nedostatku boljih sredstava, potreban je efikasan propagandni akt, koji će još neodlučnim građanima pokazati sve zlo svetskog komunizma. Režim organizuje paljenje Rajhstaga, nemačke skupštine, i za ovaj akt optužuje nekoliko komunista, među njima i Georgi Dimitrova koji se zadesio u Nemačkoj. Zatim započinje proces u Lajpcigu, dok Vili Minzenberg u Londonu organizuje kontra proces. Usled nedostatka dokaza, a pod pritiskom međunarodnog javnog mnjenja, Dimitrov biva oslobođen optužbi i odlazi u SSSR (gde će, posle mnogo peripetija, konačno i završiti svoj život, ”na lečenju” 1949...).
U Visbaden, lep ušuškani grad na manje od sat vremena lokalnim vozom od Frankfurta, došao sam sa ciljem: da tragam za starim zvučnim zapisima od značaja za istoriju srpskog i južnoslovenskih naroda. Bio je juli 2007. U Deutsches Rundfunkarchiv dočekao me je ljubazni mlađi gospodin, Andreas Rul. Prilježno, sistematski i nemački, pretraživali smo baze podataka ovog, inače izuzetno bogatog i sređenog, zvučnog arhiva. Kao što to obično biva, nismo pronašli neke od materijala za kojima smo tragali, (a za koje smo iz dnevne štampe ili drugih izvora pretpostavljali da su kao deo razmene između predratnog Radio Beograda A.D. i nemačkih radio stanica mogli biti sačuvani), ali smo, osim dragocenosti, (snimak sa sahrane Kralja Aleksandra, snimak govora prof. Dr. Mihaila Konstantinovića i mnoge druge), pronašli i snimak sa Lajpciškog procesa Georgi Dimitrovu! Obuzelo me ushićenje: konačno ćemo moći da čujemo zabeleženi glas čoveka koji je istinom uspeo da pobedi fašizam, boreći se argumentima, u neravnopravnom položaju. Glas je bio zabeležen na već oštećenom nosaču zvuka i pretila je opasnost da snimak propadne. Obratio sam se svom prijatelju g. Dragoslavu Simiću novinaru i njegovom sajtu, i ovaj snimak se našao među dokumentima koje je Arhiv Nemačke Radiodifuzije digitalizovao i prosledio...
A sada, poštovani slušaoci, prepustimo se još jednom čarima zvuka.
Profesor Dragoljub Pokrajac,
Dover, SAD
4. novembar 2013.
Georgi Dimitrov govori na nemačkom jeziku. Snimak je zbog lakšeg slušanja podeljen na 4 dela i traje u celini 116 minuta.
Slušaj 1. deo: (mp3)
Slušaj 2.deo: (mp3)
Slušaj 3.deo: (mp3)
Slušaj 4.deo: (mp3)
Postavljeno: decembar 2013.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
